Smatra se da južnoevropska država ima najveće rezerve litijuma na kontinentu. Pored nikla i kobalta, litijum je postao cenjena sirovina, jer je ključni element u proizvodnji baterija za električna vozila.

Potražnja raste dok se proizvođači bore da proizvedu prevozna sredstva sa niskim emisijama gasova, a vlade nastoje da postepeno ukinu vozila na fosilna goriva u borbi protiv klimatskih promena.

Portugalsko regulatorno telo za životnu sredinu će doneti svoju presudu po pitanju odobrenja novog velikog rudnika litijuma na severu zemlje početkom 2022.

Litijum se uglavnom kopa u Australiji i Južnoj Americi, dok Kina dominira u lancu snabdevanja. Odluka regulatora bi mogla da podstakne nezavisno snabdevanje Evrope željenim resursom.

‘Groznica belog zlata’

Kina, koja se u mnogim zapadnim prestonicama istovremeno smatra ekonomskim rivalom i partnerom, kontroliše više od 40% svetske proizvodnje litijuma i skoro 60% globalnih kapaciteta za preradu litijuma.

To bi se moglo promeniti ako dogovor između portugalske naftne kompanije Galp Enerdži i švedskog proizvođača električnih baterija Northvolt urodi plodom.

Dve kompanije su ranije ovog meseca zaključile dogovor o pozicioniranju jedne od najvećih evropskih fabrika litijuma u severni Portugal.

Postrojenje će koštati oko 700 miliona evra. Količine koje po planu treba da preradi postojenje će biti dovoljne za proizvodnju baterija za oko 700.000 električnih vozila godišnje do 2026.

Ali Galp i Northvolt nameravaju da obezbede zalihe litijuma od britanske rudarske kompanije Savana, koja kaže da u severoistočnom Portugalu drži jedno od najvećih nalazišta litijuma u zapadnoj Evropi. Međutim, mora da sačeka sledeću godinu za odluku regulatora.

Iz Savane poručuju da bi nalazište moglo da obezbedi litijum koji će biti dovoljan za do 600.000 električnih vozila godišnje tokom deset godina.

Portugalska kompanija Lusorekursos je ove godine takođe predala studiju uticaja na životnu sredinu za otvaranje drugog rudnika u susednoj opštini. Ovaj rudnik će po planu imati sopstvenu fabriku za preradu.

„Groznica belog zlata“ za litijumom u Portugalu je došla nakon odluke kanadske grupe Rok Teh Litium da od 2024. godine uloži 470 miliona evra u nemačku fabriku litijuma.

Ministar životne sredine Žoao Pedro Matos Fernandes je pozdravio uspon rudarskog sektora i rekao da je vlada svoju industrijsku strategiju zasnovala na prirodnim resursima Portugala.

Međutim, mnogo odlagani tender za prava za istraživanje još osam potencijalnih nalazišta će biti sproveden tek nakon parlamentarnih izbora 30. januara, dodao je on.

Rastuća potražnja

Zavisnost Evrope od eksternih snabdevača litijumom dolazi u sred rastuće potražnje koja je posledica borbe automobilske industrije da sprovede dekarbonizaciju.

Prema Svetskom ekonomskom forumu, automobilska industrija proizvodi više emisija gasova staklene bašte nego cela Evropska unija.

Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će globalna potražnja za litijumom porasti za 42 odsto između 2020. i 2040. godine.

Ova potražnja pokreće tehnološke inovacije za povećanje kapaciteta iskopavanja.

Hemijska kompanija Bondalti, ćerka firma portugalskog korporativnog giganta Melo, objavila je ovog meseca da se udružila sa australijskim firmama. Udrižila se kako bi testirala novu tehnologiju prerade koja tretira litijum ekstrahovan iz slane vode u Južnoj Americi.

U budućnosti bi razvoj događaja mogao dovesti do toga da se litijum ekstrahuje sa severoistoka Portugala koji je bogat granitom. Ovaj rudnik bi doprineo litijumskom bogatstvu Evrope.

„Ogromne gomile šljake“

Dok litijum može pomoći u dekarbonizaciji automobilske industrije, ekstrakcija i prerada litijuma ostavljaju uticaj na životnu sredinu. Projekti su izazvali dosta zabrinutosti.

„Eksploatacija litijuma ne može postati nacionalno preduzeće u kom će biti dozvoljena ekstrakcija na bilo koji način ili po svaku cenu“, rekao je Nuno Forner iz ekološke NVO Zero.

Forner nije isključio mogućnost da regulator životne sredine donese „iznenađujuću“ presudu, ali očekuje da će odobriti projekat Savana pod određenim uslovima.

U Kovas do Barozu, udaljenoj severnoj opštini poznatoj po svojoj govedini u kojoj će biti rudnik Savana, projekat je izazvao zabrinutost.

„Već znamo da su političke i ekonomske sile te koje odlučuju“, rekao je Nelson Gomez za AFP, predsednik lokalne grupe koja vrši za pritisak.

Predvideo je da će rudnik „uništiti poljoprivredno zemljište, preusmeriti tokove i stvoriti ogromne gomile šljake“ i obećao da će „učiniti sve“ da to zaustavi.

Izvršni direktor Savane, Dejvid Arčer, rekao je da je kompanija isplanirala 238 mera za „eliminisanje ili minimiziranje“ uticaja projekta. To podrazumeva ulaganje od oko 15 miliona evra.

Izvor: Euractive