Inflacija u evrozoni u septembru je dostigla najviši nivo u 13 godina, jer se Evropa bori sa povećanjem troškova za energente. Ukupna inflacija za mesec septembar dostigla je 3,4%, prema preliminarnim podacima evropskog zavoda za statistiku Eurostat. To je bio najviši nivo od septembra 2008. godine, kada je inflacija iznosila 3,6%. Do toga dolazi nakon što su nemačke potrošačke cene u septembru porasle za 4,1% – najviši nivo u skoro 30 godina.

Rast je uzrokovan povećanjem cena energenata, produblјujući zabrinutost među evropskim političarima. Početna cena gasa u holandskom TTF čvorištu, evropskom merilu, porasla je skoro 400% od početka godine.

Štaviše, ne očekuje se da će ovaj rekordni rast cena energije uskoro prestati, a energetski analitičari upozoravaju da će nervoza na tržištu verovatno potrajati tokom cele zime.

Francuska je postala najnovija država koja je pojačala mere za ublažavanje troškova za potrošače. Premijer Žan Kastek je rekao da će vlada blokirati dalјe poskuplјenje prirodnog gasa, kao i povećanje tarifa za električnu energiju. Međutim, pre nego što ove mere stupe na snagu, cene gasa će od petka za francuske potrošače porasti za 12,6%.

Italija, Grčka i Španija, takođe, su preduzele korake za rešavanje poskupljenja energenata.

Privremena situacija!?!

Centralni bankari smatraju da su nedavni skokovi inflacije „prolazni“ i da će se pritisci na cene ublažiti 2022. godine.

„Revidirali smo naviše mnoge naše projekcije u poslednja tri kvartala. Stvari su se ubrzale i to važi za rast. To je tačno za inflaciju. A to važi i za zapošlјavanje. Dakle, na neki način to je paket dobrih vesti, jer to znači da naše ekonomije reaguju”, rekla je predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard.

Međutim, dodala je da će pritisci na cenu energije, verovatno, nadmašiti druge inflatorne faktore, naročito poremećaje u lancima snabdevanja.

„Energija će biti faktor čiji će uticaj trajati duže. Zato što prelazimo sa izvora energije koje pokreće fosilna industrija“, rekla je Lagarde.

Ali, neki ekonomisti postavlјaju pitanje da li su svi ovi pritisci na cene privremeni – i da li centralna banka treba brže da prilagodi monetarnu politiku.

Analitičari neodlučni

„Nedavni skok učinit će vrlo malo za premošćavanje jaza između dva tabora inflacije: iz jednog tvrde da su pokretači inflacije prolazni i da će bazni efekti nestati ili se čak preokrenuti sledeće godine. Drugi vide veliki rizik od ubrzanja inflacije. Ostajemo negde u sredini”, naveo je u belešci Karsten Brzeski, globalni šef u ING Nemačka (ING Germany).

Brzeski kaže da stalno veće stope inflacije pokazuju veliki rizik da je Evropska centralna banka (ECB) zaista ušla u period u kojem se njene dugoročne prognoze inflacije često pokazuju preniskim. „U poređenju sa godinama pre pandemije, izvršiće se veći pritisak na to koliko mnogo monetarnog prilagođavanja ekonomiji evrozone je zaista potrebno“, dodao je.

Analitičari očekuju da će ECB na sastanku u decembru dati više detalјa o svom stavu o monetarnoj politici. Nјihov Program hitnih kupovina zbog pandemije (PEPP), treba da se okonča u martu. Analitičari ECB predviđaju smanjenje nivoa kupovine u poslednjim mesecima programa.

„Čak i ako inflacija ostane duže, i dalјe mislimo da će se [Evropska centralna] banka držati svog golubarskog pristupa“, rekao je Endru Keningam, glavni evropski ekonomista u Capital Economics.

Izvor: CNBC