Posle recesije blagi privredni rast na Zapadnom Balkanu

Nakon istorijske recesije, Zapadni Balkan očekuje rast smanjenog intenziteta, navodi se u novom izveštaju Svetske banke, uz procenu da će ove godine u regionu privredni rast biti 4,4%, a tokom naredne dve godine po 3,7%. Iz SB upozoravaju da su posebno pogođene osetljivije grupe stanovištva - žene i mlade – stopa nezaposlenosti među mladima porasla je na 33,6% prošle godine, zaustavljajući petogodišnji trend pada.

Nakon najtežeg zabeleženog ekonomskog pada koji je pogodio region Zapadnog Balkana tokom 2020. Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju očekuje povratak privrednog rasta u 2021. godini, navodi se u novom izveštaju Svetske banke, koji je danas predstavljen.

Posle ekonomske devastacije, koju je donela pandemija Kovid-19, koja je dovela do procenjene ekonomske kontrakcije u regionu od 3,4% prošle godine, region Zapadnog Balkana bi, prema očekivanjima, trebalo da ima privredni rast od 4,4% u 2021. U narednim godinama, očekuje se usporavanje rasta na 3,7% u 2022. i 2023., dok posledice pandemije nastavljaju da sputavaju investicije i zaposlenost u regionu.

„Sigurno je da primećujemo neke pozitivne trendove u regionu, podstaknute brzom akcijom koju su preduzele mnoge zemlje radi suzbijanja najtežih posledica pandemije, ali posledice pandemije na zdravlje i ekonomska devastacija i dalje će se osećati,” izjavila je Linda Van Gelder, regionalni direktor Svetske banke za Zapadni Balkan. „Uvođenje vakcina, uz jačanje poverenja u ekonomske izglede, poboljšanje potrošnje i trgovinske razmene, pomoći će u održavanju ovog zamaha, ali zemlje moraju i dalje sa pažnjom da usmeravaju napore ka uvođenju i osnaživanju politika koje vode rastu, zaštiti zdravlja i jačanju ljudskog kapitala”.

Pandemija je zaustavila decenije napretka u povećanju zarada i smanjenju siromaštva u svim zemljama regiona, a tržišta rada na Zapadnom Balkanu nadoknadila su tek polovinu gubitaka izazvanih pandemijom – ostavljajući veliki broj nezaposlenih i primoravajući mnoge da potpuno napuste tržište rada. Iako je stopa nezaposlenosti opala – sa 13,5% u 2019. na 12,6% u 2020. – to je ugavnom posledica povećane neaktivnosti, pri čemu je ukupan gubitak radnih mesta na Zapadnom Balkanu dostigao gotovo 70.000 do kraja 2020. Dalje, ovi gubici su disproporcionalno pogodili osetljivije grupe stanovištva u regionu, uključujući žene i mlade – pri čemu je stopa nezaposlenosti među mladima porasla na 33,6% u 2020., zaustavljajući petogodišnji trend pada.

Prema izveštaju, javne politike u regionu treba da ostanu jasno fokusirane na borbu sa pandemijom, ograničavanje društvenih posledica i podsticanje oporavka. Sve zemlje treba da obezbede dovoljno resursa svojim zdravstvenim sistemima za nabavku i distribuciju vakcina, testiranje, terapije, ličnu zaštitnu opremu, i unapređenje i održavanje zdravstvenih ustanova. Investicije u obrazovanje, digitalizaciju i ostale infrastrukturne projekte, kao i zelene inicijative, treba da postanu prioritet zato što mogu da ubrzaju neophodnu tranziciju ka smanjenoj ugljeničnoj zavisnosti zemalja tokom oporavka od pandemije.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.