Kako su napori da se dekarbonizuju goriva za transportna vozila sve veći, treba napomenuti da manja potražnja za naftom znači i manju preradu. Posledice dekarbonizacije transporta će biti značajne za petrohemijsku industriju.

Električna vozila će radikalno promeniti prirodu drumskog transporta, a time i potražnju za tradicionalnim proizvodima od fosilnih goriva. Sa 100 miliona električnih vozila na putu do 2030. godine, jasno je da potencijal za rast potražnje za tradicionalnim benzinima i dizel gorivima brzo nestaje.

Nedavni izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) značajno povećava zabrinutost. U njemu se navodi „nema nesigurnosti da je globalno zagrevanje uzrokovano ljudskim aktivnostima i sagorevanjem fosilnih goriva“, dok se upozorava da je povećanje globalne temperature od 1,5°C do 2040. gotovo neizbežno. Nema povratka. Prelazak sa fosilnih goriva može samo da se ubrza.

Vrhunac potražnje za naftom je sve bliži

Ovde želimo da se pozabavimo problemima koje bi mogli imati proizvođači petrohemijskih prozvoda, jer se svet polako udaljava od upotrebe naftnih derivata. Naftni derivati se proizvode u rafinerijama, pa je razumljivo da ako tržište traži manje, onda se smanjuje i potražnja za preradom. Jer, prerada nafte u rafinerijama važan je izvor sirovina za petrohemijsku industriju.

Smatra se da je globalna potražnja za gorivom za vozila u drumskom saobraćaju na bazi nafte blizu vrhunca, i da će početi da opada nakon 2030. godine. A potražnja za ključnim petrohemijskim proizvodima – etilenom i propilenom će i dalje rasti. Predviđa se da će do 2040. godine potražnja za potražnja za gorivom za vozila u drumskom saobraćaju na bazi nafte biti 15 odsto manja nego u 2019. Ali, potražnja za etilenom i propilenom mogla bi biti 75-80 posto veća.

Dostupnost sirovine postaje zabrinjavajuća

Neizbežno, pad potražnje za naftom znači da će rafinerije raditi ili manjim kapacitetima, ili će biti zatvorene. To znači da će se proizvoditi manje nafte. Nafta je ključna sirovina za proizvodnju etilena. Kako potražnja za petrohemijskim sirovinama bude rasla, snabdevanje rafinerije naftom će opadati.

Drugi važni izvori sirovine za proizvodnju etilena su etan i TNG (tečno naftno gorivo), koji potiču od prerade gasa. Uzimajući u obzir da će uloga gasa u globalnoj mešavini energije porasti – gas ipak manje doprinosi globalnom zagrevanju – trebalo bi da bude više gasnih tečnosti za snabdevanje petrohemijske industrije, kao nadoknada za gubitak snabdevanja naftom.

Ne i nužno. Gas je i dalje značajan izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte i neće izbeći globalnu potrebu za dekarbonizacijom. Njegova uloga kao goriva za proizvodnju električne energije vremenom će oslabiti. Procena je da će se rast globalne potražnje za gasom će prepoloviti nakon 2030. godine u odnosu na deceniju ranije. To će značiti slabiji rast ponude TNG -a i etana.

Rafinerije, takođe, „pokrivaju“ oko jedne trećine globalne potražnje za propilenom. Smanjena ponuda rafinerijskog propilena može se nadoknaditi izgradnjom postrojenja za dehidrogenaciju propana, koja proizvode propilen direktno iz sirovine propana. Kapacitet za dehidrogenaciju propana već je predviđen da postane sve važniji izvor propilena, ali će veći kapacitet smanjiti dostupnost sirovina propana za proizvodnju etilena.

Ograničenja u pogledu dostupnosti nafte, etana i TNG-a ukazuju na to da je rizik od nedostatka razvoja sirovine stvaran. Analiza Argus Consulting Services pokazuje da bi se jaz u sirovinama mogao otvoriti već 2030. godine, a do 2040. godine mogao bi postati značajan.

Podmirivanje globalne potražnje za etilenom

Relativno mali jaz u ponudi obično se može premostiti organskim putem. Pri tome cene stimulišu dodatna ulaganja, kako bi se povećala ponuda bilo koje sirovine na tržište. Ali, u ovom slučaju će se nedostatak u ponudi potencijalno povećavati do veličine gde to neće biti održivo. U tom slučaju druga rešenja će morati da se uzmu u razmatranje.

Moguće je da će usporiti potražnja za petrohemijskim proizvodima

Rast potražnje može biti slabiji jer veće cene sirovina utiču na cene krajnjih proizvoda. Potražnja može biti manja i zbog povećanog recikliranja. Takođe, proizvodnja petrohemijskih proizvoda direktno iz sirove sirovine može postati primarna delatnost.

Šta god da se desi, jasno je da će se, kako se tržište transporta bude sve više dekarbonizovalo, menjati i tržišno okruženje za petrohemijsku industriju. Trenutno su kompanije više fokusirane na to šta zatvaranje rafinerija znači za lokalno snabdevanje sirovinama. Dugoročno, moraće da se suoče sa mnogo većim gubicima u snabdevanju sirovinama.

Izvor: Argus

Autor: Francis Osborne, rukovodilac predviđanja, Argus Consulting Services