Poslovanje državnih hidroelektrana bez podrške Vlade Republike Srpske.

Poslovanje državnih hidroelektrana bez podrške Vlade Republike Srpske

Vlada Republike Srpske uskratila je podšku poslovanju najvećim hidroelektranama u Srpskoj jer nisu predvidjeli smanjenje troškova za deset odsto, na šta ih je vlast obavezala zaključkom. Istovremeno, u tim proizvodnim preduzećima tvrde da bi smanjenje troškova uticalo na smanjenje proizvodnjr električne energije.

Vlada Republike Srpske donela je u decembru prošle godine Zaključak kojim je obavezala državna preduzeća na štednju i racionalizaciju troškova. Oni koji to nisu ispoštovali sada ostaju bez podrške.

Tako su predstavnici državnog kapitala glasali protiv Plana poslovanja Hidroelektrana na Trebišnjici, jer je u planu predviđen rast troškova u preduzeću za 5,78 odsto.

U Upravi tvrde kako je značajan deo tih troškova nastao radi povećanja proizvodnje i kako su troškove sveli na minimum, smanjili broj radnika i troškove za zarade, te da više ne mogu da „stežu kaiš“.

„Preduzeće je shodno stanju na tržištu električne energije, hidrološkoj situaciji i uvažavajući posledice pandemije svelo troškove na minimum. U slučaju da se nabavke materijala u 2021. godini rade na isti način kao i u 2020. godini došlo bi do ugrožavanja normalnog poslovanja, odnosno proizvodnog sistema. Preduzeće prilikom planiranja ovih tropškova i dalje primenjuje restriktivnu politiku troškova“, pravdali su se predstavnici Uprave preduzeća na poslednjoj Skupštini akcionara, ali uzalud.

Slična situacija se desila i na sednici Skupštine akcionara Hidroelektrana na Vrbasu, koja je održana 9. jula.

Ministar saobraćaja i veza Nedeljko Ćorić, kao predstavnik državnog kapitala, glasao je protiv Plana poslovanja za ovu godinu, jer nije usklađen sa Zaključkom Vlade RS.

Kako je Ćorić bio predstavnik 70 odsto akcija, jasno je da Uprava sa ovim planom nije mogla da dobije „zeleno svijetlo“.

Privatni fondovi, koji imaju udele u tom preduzeću, su glasali „za“ jer je u planu bilo pozitivno poslovanje i prihodi veći za 45,2 odsto, ali to je bilo nedovoljno da plan bude usvojen.

Bez usvojenog plana poslovanja rade i Hidroelektrane na Drini, koje, takođe, ne mogu da se uklope u zahteve Vlade.

Pored toga, njeni akcionari sumnjaju u opravdanosti finansijskog iscrpljivanja preduzeća kroz izdvajanje velikih novčanih sredstava za dokapitalizaciju HE Bistirca, zbog čega su glasali protiv Plana poslovanja.

Sa druge strane, mnogo bolje su prošla nekada distributivna preduzeća, danas poznatija kao Operatori distributivnih sistema. Tačnije, uprave su pristupile mnogo ozbiljnije onome što je Vlada od njih tražila.

Tako je Elektrodistribucija Pale dobila saglasnost za svoje poslovne planove, kako godišnje tako i trogodišnje. Ipak i njima je skrenuta pažnja da se moraju pridržavati smernica.

„S tim u vezi zahtijevam od uprave društva da vodi računa o merama štednje i racionalitacije u skladu sa Zaključkom Vlade“, kazala je Zora Vidović, ministar finansija na poslednjoj Supštini akcionara.

Pozitivne ocene za svoje planove su dobili i Elektrokrajina, Elektro Doboj, i Elektro-Bijeljina, dok kod Elektro-Hecegovine tek treba da budu razmatrani.

Izvor: Capital.ba

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti