Solarna energija i energija vetra mogle bi u potpunosti zameniti fosilna goriva u budućnosti i preuzeti proizvodnju celokupne energiju širom sveta do 2050. godine, navodi se u novom izveštaju istraživačkog centra Carbon Tracker, objavljenom prošle nedelje. Ukoliko vetar i solarna energija nastave svoju trenutnu putanju rasta, potisnuće fosilna goriva iz elektroenergetskog sektora do sredine 2030-ih, precizirano je.
Trenutna tehnologija pruža svetu mogućnost da proizvede 6.700 petavat – sati (PWh) energije sunca i vetra, tvrde istraživači u novom izveštaju – što je oko 100 puta više od energije potrošene na globalnom nivou u 2019. godini.
Uprkos potencijalu da se sakupe ogromne količine energije, 2019. godine proizvedeno je samo 0,7 PWh sunčeve energije i 1,4 PWh energije od vetra, navodi se u izveštaju.
Međutim, autori su uvereni da će kontinuirani pad troškova verovatno podstaći eksponencijalni rast proizvodnje solarne energije i energije vetra. Godišnja stopa rasta od 15% omogućila bi da solarna energija i energija vetra preuzmu proizvodnju kompletne svetske električne energije do sredine 2030-ih, a celokupne energiju širom sveta do 2050.
U izveštaju se napominje da su troškovi proizvodnje solarne energije opadali u proseku za 18% godišnje od 2010. godine, dok su cene energije vetra padale u proseku za 9% svake godine u istom periodu.
Solarna energija rasla je sa prosečnom godišnjom stopom od 39% tokom poslednje decenije, skoro udvostručujući kapacitet svake dve godine, navodi se u izveštaju. U međuvremenu, energija vetra rasla je u svom kapacitetu za 17% godišnje, a sve napredniji solarni paneli i više turbine pomažu u smanjenju troškova.
Bez obzira na to, skepticizam i dalje postoji zbog verovatnoće da će se takozvani energetski prelaz uskoro dogoditi. Neki klimatski naučnici veruju da je već „praktično nemoguće“ ograničiti povećanje temperature planete na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa – osnovni cilj naveden u Pariskom sporazumu.
I dok se mnoge globalne korporacije obavezuju da će pomoći u naporima za usporavanje klimatskih promena, druge udvostručuju finansiranje fosilnih goriva.
Od 60 najvećih svetskih banaka, 33 su povećale svoja sredstva za sektor fosilnih goriva između 2016. i 2020. godine, navodi se u CNBC analizi izveštaja Bankarstvo o klimatskom haosu 2021. ( Banking on Climate Chaos 2021.).
Pogodna područja u Africi
Istraživači kompanije Carbon Tracker identifikovali su četiri ključne grupe zemalja na osnovu njihovog potencijala da iskoriste energiju vetra i sunca kako bi zadovoljili domaću potražnju.
Zemlje sa niskim prihodima i sa niskom potrošnjom energije u Potsaharskoj Africi (područja u Africi koja se nalaze južno od Sahare) kategorisane su kao „super obilne“, što znači da imaju potencijal da generišu najmanje 1.000 puta više energije od svoje domaće potražnje.
Afrika je posebno imala puno potencijala kada je reč o primeni infrastrukture za obnovljive izvore energije, tvrdi se u izveštaju, a istraživači su rekli da bi region mogao da postane „velesila obnovljivih izvora“.
Oni države koje imaju potencijal da proizvedu najmanje 100 puta više energije nego što im je potrebno kategorisane su kao „obilne“ zemlje. Australija, Čile i Maroko, koji imaju dobro razvijenu infrastrukturu i vladu, kategorizovani su takođe kao „obilne“.
Kina, Indija i SAD, koje su imale potencijal da proizvedu dovoljno da zadovolje domaću potražnju, bile su kategorisane kao „popunjene“ zemlje, dok su Japan, Južna Koreja i veći deo Evrope kategorisani kao „rastegnute“ kada je efikasno korišćenje njihovih obnovljivih izvora u pitanju.
