Evropska unija je tokom prethodne dve nedelje uvodila razne sankcije Rusiji, od zabrane putovanja do zamrzavanja imovine, zajedno sa drugim zapadnim zemljama poput SAD i Velike Britanije. Iako su ove mere uticale na Rusiju indirektnije, mnogi su rekli da mere nisu otišle dovoljno daleko – da je propušten jedan veoma važan element – gas.

Sada je EU objavila da planira da smanji uvoz ruskog gasa za dve trećine kao odgovor na rat u Ukrajini. Cilj je da se značajno smanji oslanjanje na ruski prirodni gas koji dolazi u blok do 2023. godine.

Iste nedelje, američki predsednik Džo Bajden uveo je trenutnu zabranu na uvoz ruske nafte i drugih energenata, a Velika Britanija je rekla da će postepeno ukinuti uvoz do kraja 2022.

„Teško je, prokleto teško, ali moguće je ako smo voljni da idemo dalje i brže nego što smo to radili ranije“, rekao je Frans Timermans, potpredsednik zadužen za Zeleni dogovor EU.

Odluka je doneta u utorak, nakon strahovanja da bi evropska potražnja za gasom mogla da finansira rat u Ukrajini.

„Kada je Evropa toliko zavisna od gasa iz Rusije, to Putinu daje mnogo novca. Ovaj novac je sada potrošen na transport trupa iz Rusije do ukrajinskih granica“, tvrdi Sergij iz Kijev, član ukrajinskog pokreta otpora.

Fosilna goriva i globalno zagrevanje

Lideri u Evropi znaju da je udaljavanje od fosilnih goriva prioritet u narednim godinama, ako žele da ograniče globalno zagrevanje na ispod 1,5 stepen C u poređenju sa predindustrijskim  nivoima.

Ipak, do sada je evropski blok nastavio da plaća Rusiji naftu i gas.

Oko 40 odsto evropske nafte i gasa uvozi se iz Rusije. Krajem februara, Nemačka je najavila otkazivanje gasovoda Severni tok 2 vrednog 9,9 milijardi evra iz Rusije.

Ali, sada kada je cena nafte premašila 140 dolara (129 evra) po barelu, po prvi put od 2008. godine. Uvoz ruskog gasa nameravaju da smanje u narednim godinama. Vlade EU se trude da pronađu energetske alternative.

Brisel pojačava napore za brzu diversifikaciju svoje korpe dobavljača energenata. Pokušavaju da dopru do drugih izvoznika gasa kao što su SAD, Norveška, Katar, Azerbejdžan, Alžir, Egipat, Turska, Japan i Južna Koreja.

Ali da li je gas jedina opcija?

Koje su alternative ruskom gasu u Evropi?

U ponedeljak su se ministri energetike EU sastali u Briselu. Razgovarali su o tome kako da se prekine zavisnost.

„Moramo se pripremiti za sve mogućnosti. EU ima dovoljno zaliha gasa i nafte da izdrži kratkoročne poremećaje. Međutim, postoji problem u vezi sa dugoročnim snabdevanjem“, rekla je na sednici francuska ministarka za ekološku tranziciju Barbara Pompili.

Ministri su, takođe, razgovarali o pomoći ukrajinskom energetskom sektoru – ubrzavanjem planiranog povezivanja ukrajinske električne mreže sa evropskom, što bi je učinilo nezavisnijom od Rusije.

Evo nekoliko alternativnih opcija koje će države EU morati da razmotre.

LNG (utečnjeni prirodni gas)

Gas je u Evropi veći problem od nafte. Zbog toga, iako se zima bliži kraju, još uvek postoji potražnja za uvozom. A Norveška, drugi najveći snabdevač u Evropi posle Rusije, već radi maksimalnim kapacitetom.

Sada, kada EU smanjuje ruski uvoz, evropske zemlje će možda morati da preusmere više brodova LNG, koji dolaze iz SAD, u svom pravcu. Iako se LNG smatra najčistijim od fosilnih goriva, on je ipak fosilno gorivo. Treba imati u vidu i da nepovratnoj šteti klimi.

Iako ovo može kratkoročno popuniti prazninu, stručnjaci kažu da nema dovoljno LNG-a da bi se zadovoljile sve energetske potrebe Evrope. U SAD pokušavaju da kupuju neruski prirodni gas iz drugih delova sveta, kako bi išli ukorak sa potražnjom.

Nemačka posebno želi da uvozi LNG iz Katara i kupuje gas od drugih evropskih zemalja. Najveća evropska ekonomija bi, takođe, mogla da izgradi dva sopstvena LNG terminala u zemlji.

Italija želi da poveća isporuke gasa iz Alžira. Alžir, koji ima gasovode do Španije i Italije i veliki LNG terminal u Skikdi, povećao je proizvodnju nafte i gasa prošle godine za pet odsto.

Ovaj gasovod za Italiju bi čak mogao da ima rezervne kapacitete, koji bi se mogli iskoristiti za povećanje snabdevanja Evrope u celini.

Ugalj

Što je još kontroverznije, neki predviđaju da će blok možda morati da pribegne ponovnom aktiviranju starih, povučenih termoelektrana na ugalj.

„Kratkoročno, kao mera predostrožnosti, mogli bi biti spremni na najgore. Moramo držati elektrane na ugalj u pripravnosti i možda ih čak pustiti da rade“, rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek.

Evropske zemlje su postepeno razgrađivale infrastrukturu za ugalj poslednjih godina, kako se tržište električne energije kretalo ka zelenijoj budućnosti sa manje ugljenika.

Međutim, kako energetska kriza eskalira, „ugalj ostaje kritična komponenta mešavine električne energije. Posebno kada se dovodi u pitanje pouzdanost drugih izvora energije“, kaže Karlos Tores Dijaz, šef istraživanja tržišta gasa i električne energije u Ristad Enerdžiju.

Ako bi se Nemačka vratila na ugalj, bila bi to protiv sopstvenog zelenog obećanja o postepenom ukidanju termoelektrana na ugalj do 2030. godine.

Obnovljivi izvori energije

Neki evropski lideri kažu da je ruska invazija na Ukrajinu šansa da se ubrza prelazak na obnovljive izvore energije (OIE), uključujući nuklearna postrojenja.

Nemačka ima za cilj da ubrza rast svoje solarne energije i projekata vetra na kopnu i moru. Ministar ekonomije Robert Habek, vodeći član stranke Zelenih, kaže da je brže širenje obnovljivih izvora ključ za smanjenje zavisnosti Nemačke od ruskih fosilnih goriva.

Nuklearna energija je, takođe, čista mogućnost. Nuklearna proizvodnja je porasla za šest procenata u 2021. u poređenju sa 2020. godinom. Atomska energija je najveći doprinos proizvodnji električne energije u Evropi od 2014. Nedostatak u ovom trenutku je to što su brojne nuklearne elektrane dostigle kraj svog životnog ciklusa i što je skupo ponovo ih izgraditi. Njihov radni vek je, samo, oko 40 godina.

Uvoz goriva zasnovanih na čistom vodoniku će, takođe, verovatno igrati ulogu. Međutim, neki ističu da bi Evropu mogla da kompromituje ruska energetska zavisnost još decenijama ako sledi određeni put vodonika. Prema dr Maksu Lejsi-Barnakl, istraživaču za pravedne tranzicije u Jedinici za istraživanje naučne politike (SPRU) na poslovnoj školi Univerziteta u Saseksu Rusija pojačava svoje planove za vodonik.

„Smatrajući novo tržište vodonika kao vitalnu komercijalnu priliku, Rusija cilja 20 odsto globalnog tržišnog udela vodonika do 2030. godine. Planiraju 127 miliona dolara investicija u naredne tri godine. Njihove ambicije su da postanu vodeći svetski proizvođač i izvoznik energije vodonika“, objašnjava Lejsi-Barnakl.

Australija je, takođe, potencijalni snabdevač vodonikom.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen se složila, dodajući u saopštenju: „Moramo postati nezavisni od ruske nafte, uglja i gasa. Jednostavno se ne možemo osloniti na dobavljača koji nam eksplicitno preti.

Hoće li Bajdenova odluka da smanji ruski uvoz uticati na SAD?

„Danas objavljujem da Sjedinjene Države gađaju glavnu arteriju ruske ekonomije. Zabranjujemo sav uvoz ruske nafte i gasa i energije“, rekao je predsednik Džo Bajden ove nedelje na konferenciji za novinare.

„Nećemo biti deo subvencionisanja Putinovog rata“, dodao je američki predsednik.

Iako je predsednik Bajden predvodio optužbu za zabranu uvoza gasa, donoseći odluku pre nego što je to učinila i EU, uticaj nije isti u SAD. To je mnogo veći rizik za zemlje EU.

Sjedinjene Države se mnogo manje oslanjaju na rusku sirovu naftu i gas nego Evropa. U stvari, čini samo tri procenta uvezene ponude zemlje.

„Mi uvozimo tako manji procenat nafte iz Rusije nego što to čine Evropljani… to je sasvim drugačija okolnost“, rekla je novinarima sekretar za štampu Bele kuće Dženi Paski.

Zabrana je nešto što SAD mogu sebi priuštiti. Zbog trenutnog kursa, „SAD to mogu priuštiti, ali bi to bilo mnogo, mnogo teže za kontinentalnu Evropu“, rekla je za Al Džaziru Kornelia Mejer, izvršna direktorica Mjerr Risorsa.

Međutim, Bajdenova odluka da zabrani uvoz i dalje će verovatno dovoditi do poskupljenja i pritiska na američke potrošače, koji već osećaju povećanje cena energije.

Izvor: Euronews