Ako bismo pokušali da u što manje reči opišemo period u kome živimo i poslujemo od 2020. godine siguran sam da bi među ključnim terminima bili neizvesnost i nestabilnost. Kada uzmemo u obzir trenutnu kompleksnu geopolitičku situaciju i pojedine negativne globalne ekonomske trendove, poput očekivane recesije i inflacije, jasno je da je naše poslovanje izloženo vrlo ozbiljnom testu. Pored toga, od naftnih kompanija širom sveta se očekuje da pruže svoj doprinos zaustavljanju klimatskih promena, aktivno učestvuju u energetskoj tranziciji i budu pouzdani snabdevači energentima po pristupačnim cenama. Sve navedeno dovodi naftni sektor u veoma složen položaj, koji mnogi sa pravom nazivaju i prekretnicom, jer se sada postavljaju temelji budućeg razvoja naše industrije. Srpski naftaši tu nisu nikakav izuzetak.

Iako niko sa sigurnošću ne može reći šta nas očekuje u narednim godinama izvesno je da je pred nama još mnogo izazova. Okolnosti u kojima poslujemo od nas traže brze i odlučne odgovore. Da bismo uspeli da usvojimo prava rešenja i to u pravo vreme, potrebno je da najpre jasno definišemo svoje prioritete, a da potom pažljivo pratimo sve promene na tržištu i budemo spremni da iskoristimo sve šanse koje nam se ukažu.

Kada govorimo o prioritetima, pre svega mislim na naš core biznis – istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, preradu, kao i proizvodnju i promet naftnih derivata. Mnogi sa pravom govore o energetskoj tranziciji kao važnom elementu našeg poslovanja, ali nepravedno zapostavljaju osnove našeg biznisa. Tome su doprinela i dešavanja u vezi sa pandemijom COVID-19 koja su značajno uticala na smanjenje investicija u nova istraživanja. Nedavno je i OPEK upozorio da su smanjenja ulaganja u naftu i gas pogrešna, te da će biti potrebne investicije vredne stotine milijardi dolara u narednim godinama kako bi se osiguralo uredno snabdevanje tržišta naftom i gasom. OPEK smatra da bi bez ovih investiranja mogla biti ugrožena globalna energetska bezbednost, što bi imalo velike posledice i po potrošače i po proizvođače. Slične podatke iznela je i konsultantska kompanija IHS Markit koja je ocenila da bi energetska tranzicija bez dovoljnih ulaganja u naftu i gas mogla dovesti do čestih energetskih kriza.

NIS planira značajne tranzicije u daljem razvoju

Prve prognoze o kretanjima na tržištu nafte u 2023. godini daju za pravo ovim analizama. Iako postoji mnogo nepoznanica koje će uticati na tržište, početkom godine Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštila je da očekuje rast ponude od 2 miliona b/d ove godine na novih rekordnih 101,9 miliona b/d. U isto vreme svoju prognozu o potražnji za naftom povećao je i OPEK, i to za 100.000 b/d u odnosu na svoju prethodnu procenu. Ulaganja u sektor istraživanja i proizvodnje opravdava i trenutna cena nafte na svetskom tržištu koja se u prva tri meseca ove godine ustalila na oko 80 dolara po barelu. Pojedini analitičari očekuju dalji rast cena nafte u ovoj godini. Sve navedeno upućuje nas na zaključak da treba pažljivo da balansiramo između potrebe za energetskom tranzicijom i našeg osnovnog biznisa. U suprotnom, mogli bismo propustiti neke važne šanse za dalji razvoj naših kompanija. Zbog toga će NIS i u narednom periodu plasirati značajne investicije kako bi dalje razvijao svoje aktive u Srbiji i regionu i očuvao trenutni nivo proizvodnje nafte i gasa.

Pritom, nimalo ne zapostavljamo potrebu i važnost energetske tranzicije. Naprotiv, taj proces za nas nije novina, već staza kojom koračamo već godinama. U prethodnoj godini smo ubrzali korak formirajući Blok Energetika u našoj kompaniji. Aktivno radimo na proširenju projekta dobijanja električne energije iz solarnih elektrana i gasnih resursa, širimo obim proizvodnje i trgovine električnom energijom. Takođe, bavimo se utiskivanjem CO2 u naša stara ležišta, a u narednom periodu planiramo intenziviranje projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Nastavili smo i sa razvojem projekta vetropark. Planiramo da do 2030. godine polovina naše potrošnje struje bude iz obnovljivih izvora. Ukratko, sve je to nova faza u razvoju NIS-a i mi odlučno nastavljamo tim putem.

Nove ivesticije za bolju budućnost

U našem fokusu ostaju i investicije. Od njih nismo odustali ni u vreme pandemije, a rezultati ostvareni u 2022. godini omogućavaju nam pokretanje novog ambicioznog investicionog ciklusa. U prošloj godini investirali smo 22,1 milijardu dinara, a u ovoj godini očekujemo udvostručenje tih investicija. Pored istraživanja i proizvodnje, ulagaćemo u sve ostale segmente biznisa. Pre svega, to se odnosi na našu Rafineriju nafte u Pančevu, gde nas očekuje nastavak modernizacije i dalje povećanje efikasnosti prerade. U Rafineriji smo, do 2022. godine, koju je obeležila energetska kriza, već realizovali brojne kapitalne investicije među kojima je i postrojenje za Duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja. To nam je, između ostalog, omogućilo da ostvarimo dobre finansijske rezultate i uspešno okončamo nimalo laku godinu. Takođe, želja nam je da nastavimo osavremenjivanje i razvoj naše maloprodajne mreže u šta smo samo u prošloj godini uložili 1,5 milijardi dinara. Sada nas očekuje i strateški projekat rekonstrukcije naših naftnih skladišta i nema sumnje da ćemo tržištu i dalje obezbediti najkvalitetnija goriva i usluge.

Prioritet ostaje i digitalizacija. Za nas to nije samo moderan termin, već način da radimo efikasnije, brže i bezbednije. Digitalni portfolio NIS-a u ovom trenutku ima više od 100 projekata koji su u različitoj fazi implementacije i razvoja. Ovi projekti obuhvataju sve biznis pravce naše kompanije–proizvodnju nafte i gasa, preradu nafte, logistiku i promet naftnih derivata, kao i digitalizaciju benzinskih stanica. Očekujemo da ove inicijative daju značajan uticaj i na naše finansijske rezultate u budućnosti. Pored toga, uspeh digitalizacije se postavlja kao jedan od osnovnih preduslova za opstanak na tržištu. Svakodnevne promene kojima svedočimo temeljno menjaju očekivanja potrošača. Oni danas žele da do robe i usluga dođu brzo, efikasno i bezbedno, ako je moguće u samo par klikova na svom mobilnom uređaju. Na nama je da im to omogućimo i na domaće tržište uvedemo najsavremenije trendove u oblasti maloprodaje. Ukoliko u tome ne uspemo, možemo izgubiti korak sa modernim tržištem i pitanje je da li ćemo i kada biti u prilici da nadoknadimo takav zaostatak.

Obuka zaposlenih izuzetno bitna

Sve navedeno dovodi nas do sledećeg prioriteta, a to je obučenost naših zaposlenih. Zahtevi savremenog biznisa su kompleksni i zaposleni moraju da budu spremni da odgovore na njih. Takođe, treba da budu osposobljeni da odgovore na sve promene koje su brze i ne uvek lake za zaposlene. I baš kao što treba da se naviknemo da će noviteti sa kojima se susrećemo biti konstantni, tako treba da se priviknemo i da su obuke i učenje neophodni tokom celog života i profesionalne karijere. Zbog toga smo u NIS-u u 2022. godini organizovali više od 3.400 obuka na koje je utrošeno više od 95.000 sati. Sa ovim trendom nastavićemo i u narednom periodu, jer zaposleni danas ne traže samo finansijski stabilne kompanije, već one poslodavce koji su spremni da budu fleksibilni i omoguće im atraktivne projekte i stalni profesionalni razvoj.

I na kraju, ne smemo da zaboravim važnu činjenicu. Kompanije danas nisu samo biznis, već integralni deo zajednice u kojoj posluju. Zbog toga ne smemo zaboraviti na potrebe naših sugrađana, kao i na činjenicu da možemo značajno da doprinesemo poboljšanju ekološke slike u našoj sredini. Želeći da pruži pozitivan primer i u ovoj oblasti, NIS je od 2009. godine u društveno odgovorne projekte i podršku profesionalnom sportu uložio više od 40 miliona evra. U istom periodu u ekološke projekte i biznis tehnologije koje značajno doprinose očuvanju životne sredine investirali smo više od 900 miliona evra.

Pažljivo izabrani prioriteti i disciplina u njihovom sprovođenju sigurno mogu da budu deo naših odgovora na kompleksne izazove sa kojima se suočavamo. Naravno, naše mogućnosti se tu ne iscrpljuju i treba da budemo otvoreni za sve prilike koje se ukažu. Naša spremnost, znanje i posvećenost utiru put ka održivom razvoju našeg sektora.