Potrošnja fosilnih goriva

Od sagorevanja prirodnog gasa za grejanje naših domova do materijala na bazi nafte koji se nalaze u svakodnevnim proizvodima kao što je plastika, svi mi trošimo fosilna goriva u različitim oblicima, i to u velikim količinama.

Tokom 2021 godine svet je potrošio skoro 490 eksadžula (1018 džula) fosilnih goriva, što je nesaglediva cifra epskih razmera.

Koliko fosilnih goriva čovek potroši godišnje

Na dnevnoj bazi, potrošnja fosilnih goriva može izgledati minimalna, međutim, za samo godinu dana prosečan Amerikanac potroši više od 23 barela naftnih derivata poput benzina, propana ili mlaznog goriva.

Dato je poređenje da prosečna pojedinačna godišnja potrošnja naftnih derivata dostiže visinu kocke od oko 1,5 metar. Kada uzmete u obzir različite izbore prevoza i načina života, od javnog prevoza do privatnih aviona, godišnja kocka potrošnje naftnih derivata za neke ljude može lako prestići njihovu visinu.

Brojke se mogu razlikovati u zavisnosti od energetskog miksa u regionu, izbora prevoza i navika potrošnje, zajedno sa drugim faktorima.

Globalna potrošnja fosilnih goriva se oporavlja nakon pandemije

Kada se globalna ekonomija ponovo otvorila nakon pandemije, potražnja i potrošnja energije su se vratile na nivoe iz 2019. godine, a fosilna goriva su uglavnom prednjačila. Dok je globalna potražnja za energijom porasla za 5,8% u 2021. godini, potrošnja uglja je porasla za 6% dostižući maksimum koji nije viđen od 2014. godine.

U 2021. godini, obnovljivi izvori i hidroelektrična energija činili su skoro 14% upotrebe energije u svetu, pri čemu su fosilna goriva (nafta, prirodni gas i ugalj) činila 82% (manje od 83% u 2020. godini), a nuklearna energija je činila preostali deo od 4%.

Nedavna potražnja za fosilnim gorivima je potkrepljena njihovom pouzdanošću budući da je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u Nemačkoj bila nepouzdana  kada je bila najpotrebnija.

Sada se zemlja bori sa energetskim izazovima dok ponovo pokreće elektrane na ugalj kao odgovor na svoju preveliku zavisnost od ruske energije iz fosilnih goriva dok se potencijalno zatvaranje gasovoda Severni tok 1 nazire.

Rastuća zelena energija usred geopolitičke nestabilnosti

Usred ruske invazije na Ukrajinu, zapadnih trgovinskih sankcija i sve više nepredvidivijih blokada u Kini zbog virusa korone, nezavisnost domaćeg lanca snabdevanja energijom i materijalima brzo je postala glavni prioritet za mnoge nacije.

Uprkos olujnim oblacima koji se nadvijaju nad globalnom trgovinom energije i materijala, zelena linija obnovljive energije raste na globalnom nivou. Svetska potrošnja energije iz obnovljivih izvora dostigla je godišnju stopu rasta od 15%. Vetar i sunce su obezbedili 10% globalne električne energije u 2021. godini. Ako globalni energetski miks nastavi da postaje sve zeleniji dovoljno brzo, kocke naše lične potrošnje fosilnih goriva možda će uspeti da se smanje u budućnosti.

Izvor: Visual Capitalist

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti