Pravedna tranzicija Srbije i ZB moguća uz finansijsku pomoć EU

Srbija i zemlje ZB mogu uspešno da prate EU u energetskoj tranziciji i izađu iz ovog procesa kao dobitnici ukoliko se uvaže različite startne pozicije, postave realni ciljevi i dinamika i obezbedi adekvatna finansijska podrška EU, rekla je ministarka rudarstva i energetike prof. dr Zorana Mihajlović na onlajn forumu EZ Pravedna tranzicija.

Ova i naredna godina biće u znaku velikih promena u sektoru energetike i rudarstva, posle kojih više ništa neće biti isto kao pre. Srbija i zapadni Balkan mogu uspešno da prate zemlje članice EU u energetskoj tranziciji i izađu iz ovog procesa kao dobitnici, ukoliko se uvaže različite startne pozicije, postave realni ciljevi i dinamika i obezbedi adekvatna finansijska podrška EU, rekla je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović u obraćanju na onlajn forumu Energetske zajednice Pravedna tranzicija.

„Srbija je prihvatila Evropski zeleni dogovor potpisivanjem deklaracije u Sofiji u novembru 2020. godine i započela stvaranje strateškog i investicionog okvira za energetsku tranziciju, koji uključuje i donošenje novih propisa u skladu sa međunarodnim standardima. U aprilu su usvojeni zakoni u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja OIE. Izmenjeni su i zakoni o energetici i rudarstvu, čime je, sa prethodno usvojenim Zakonom o klimatskim promenama, obezbeđen novi pravni okvir, povoljniji za građane i investitore, usklađen sa regulativom EU i Pariskim klimatskim sporazumom. Takođe smo započeli izradu nacionalnog energetskog i klimatskog plana i nove strategije razvoja energetike za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, za koje očekujemo da će biti usvojeni do kraja godine“, navela je ministarka.

Mihajlovićeva je rekla da vizija Srbije uključuje zelenu energetiku i rudarstvo i da su novim zakonima stvoreni uslovi za ubrzano unapređenje energetske efikasnosti i nove investicije, koje će povećati učešće energije iz obnovljivih izvora na najmanje 40 odsto do 2040. godine, odnosno 50 odsto do 2050.

„Posebno su važne velike i srednje hidroelektrane, gasne elektrane, razvoj dodatnih kapaciteta za skladištenje energije, pre svega u reverzibilnim hidroelektranama i baterijama, kao i solarne elektrane i elektrane na vetar i biogas. Zelena agenda treba da bude novi model rasta u svim ekonomijama, uključujući i u našu, i trebalo bi da budemo svesni  da taj proces zahteva postepeni prelazak ka novoj strukturi energetskog sektora“, naglasila je potpredsednica Vlade.

Kao podršku ovim i drugim promenama koje će se utvrditi planskim i strateškim dokumentima, kako je navela, Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa EBRD priprema i akcioni plan za pravednu tranziciju.

„Fokusirali smo se na to da obezbedimo energetsku bezbednost, stabilno snabdevanje energijom, dekarbonizaciju i povećanje energetske efikasnosti. Naša vizija zelene Srbije uključuje i da težimo klimatskoj neutralnosti i unapređenju životne sredine i kvaliteta života. U tim procesima treba da budemo zajedno sa drugim zemljama regiona, iako smo svesni da su naše startne pozicije različite, ne samo u pogledu naših ekonomija i BDP-a, već i u infrastrukturi, proizvodnji i potrošnji energije“, rekla je Mihajlovićeva.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti