Predlog novih pravila o emisijama prilagođen bogatim članicama EU

Trenutna pravila o emisijama prilagođena su bogatim članicama EU, čulo se na sastanku Saveta Evrope u utorak. Iza zatvorenih vrata vodila se diskusija. Predlog predsednice Komisije Ursule von der Leyen za stvaranje novog sistema cena ugljenika za drumski transport i grejanje zgrada podržala je nemačka kancelarka Angela Merkel ali više predstavnika smatra da bi to nepravedno uticalo na siromašnije Evropljane.

Nova era EU klimatske politike liči na staru, s Poljskom koja ostaje gotovo usamljena u stavu pokrenutom na sastanku Saveta Evrope u utorak, da su trenutna pravila o emisijama prilagođena bogatim članicama.

Ostali lideri EU nisu prihvatili polemiku, opredeljujući se za finalno saopštenje bez političkih tonova, umesto da se bave zahtevima Varšave za većim protokom novca i da bogate zemlje budu odgovorne za veći udeo u cilju smanjenja emisija bloka za 55 odsto do 2030. godine.

„Bogate ne možete učiniti bogatijima, a siromašne siromašnijima. To je pitanje pravičnosti“, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki kolegama liderima, prema zvaničnom brifigu o razgovorima, ilustrujući stav grafikonom za koji je rekao da pokazuje da sistem određivanja cena CO2 u bloku nepošteno pada na teret istočne i južne Europe.

Evropska komisija trenutno izrađuje glavni paket politika, nazvan eng. Fit for 55 (Podešen za 55), koji bi trebao biti objavljen sredinom jula. Preoblikovaće desetak glavnih zakonodavnih područja koja uređuju oblast zagađenja Evrope.

Saopštenje čelnika pružilo je malo smernica Komisiji, ali predsednik Saveta Charles Michel protumačio ga je kao izglasavanje poverenja i znak da postoji „široka predanost kretanju ka rešenjima“ za smanjenje emisija.

Međutim, iza zatvorenih vrata, neslaganja oko određenih politika bila su surova, piše Euractiv.

Predlog predsednice Komisije Ursule von der Leyen za stvaranje novog sistema cena ugljenika za drumski transport i grejanje zgrada podržala je nemačka kancelarka Angela Merkel. Ali Moravjecki, Slovenac Janez Janša, Letonac Arturs Kariņš i Luksemburžanin Ksavijer Betel (Xavier Bettel) izrazili su zabrinutost da bi to nepravedno uticalo na siromašnije Evropljane.

Moravjecki je lobirao za ulaganje više novca u EU fond za modernizaciju, koji podržava zemlje s velikom industrijom uglja ili nižim BDP-om u izgradnji čistije infrastrukture.

Takođe se založio za izmene pravila koja regulišu zagađenje iz sektora koji nisu obuhvaćeni EU sistemom za trgovanje emisijama. Konkretno, želeo je promenu pravila koje utiče na isplativost rezova. To prebacuje teret smanjenja emisija na siromašnije zemlje – na primer, zamena peći na ugalj u Bugarskoj može koštati manje po toni CO2 nego kod uvođenja električnih vozila u Francuskoj. Moravjecki je predložio da se računa samo nacionalni BDP, što bi prebacilo veću odgovornost na bogatije delove Evrope.

„Ne možemo koristiti isti aršin za mere smanjenja emisija za zgradu u Sofiji i onu u Amsterdamu“, rekao je Moravjecki, koji planira da se sastane s Von der Leje u junu, kako bi nastavio razgovore o tom pitanju.

U pokušaju da se izbegne otvorena borba, stav iz ranijeg nacrta zaključaka Saveta, koji precizira pravila o smanjenju emisija, izbačen je iz konačne verzije – zamenjen je obećanjem da će se vratiti na to pitanje.

Izvor: Euractiv

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.