EU planira masovno povećanje kapaciteta solarne energije i vetroelektrana, kao i kratkoročno povećanje proizvodnje uglja i njegovog korišćenja u proizvodnji električne energije, kako bi što pre okončala period oslanjanja na rusku naftu i gas.

U planu, koji je predstavljen juče (18. maj 2022.), Evropska komisija je objavila da EU treba da pronađe dodatnih 210 milijardi evra (178 milijardi funti) u narednih pet godina, kako bi uspešno sprovela plan postepenog ukidanja korišćenja ruskih fosilnih goriva i ubrzala prelazak na zelenu energiju.

Plan predstavlja nadogradnju zelenog sporazuma

Visoki zvaničnici su priznali da bi kratkoročno ubrzano odustajanje od ruskog gasa značilo sagorevanje više uglja i povećano korišćenje nuklearne energije. Plan je sastavljen kao odgovor na invaziju na Ukrajinu koju je naredio Kremlj. Osmišljen je nakon naknadnog ispitivanja zavisnosti Evrope od ruskog gasa. U njemu se predlaže nadogradnju zelenog sporazuma EU, vodeće politike bloka za suočavanje sa klimatskom krizom.

Komisija je predložila da 45% energetskog miksa EU dolazi iz obnovljivih izvora energije (OIE) do 2030. godine, što je napredak u odnosu na trenutni cilj od 40%, koji je predložen pre manje od godinu dana. Zvaničnici, takođe, žele da smanje potrošnju energije za 13% do 2030. godine (u poređenju sa 2020.), što je više u poređenju sa trenutnim predlogom uštede od 9%.

„Jasno je da moramo stati na kraj ovoj zavisnosti od ruskih energenata. I to mnogo brže pre nego što smo to predvideli pre ovog rata“, rekao je Frans Timermans, zvaničnik EU zadužen za zeleni dogovor.

Komentarišući poziv da se pronađe 210 milijardi evra za potrošnju na novu energetsku infrastrukturu, uključujući vetroparkove i solarne panele, Timermans je rekao da EU troši 100 milijardi evra godišnje na ruska fosilna goriva.

„Ubrzavanje tranzicije znači da novac može da ostane u Evropi. To može pomoći da se smanje računi za energente evropskih porodica a da se taj novac neće koristiti za finansiranje rata u Ukrajini”, istakao je Timermans.

EU se oslanja na uvoz LNG-a iz SAD i Katara

Ali, postepeno ukidanje ruskog gasa znači da bi elektrane na ugalj „mogle da se koriste duže nego što se prvobitno očekivalo“, navodi se u strategiji EU. Odluka da se napusti ruski gas takođe je dovela do borbe za povećanje evropskog uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) iz zemalja kao što su SAD i Katar, kao i gasa iz gasovoda iz Azerbejdžana.

Komisija je navela da će biti potrebno potrošiti do 12 milijardi evra, oko 6% od dodatnih 210 milijardi evra, za izgradnju LNG terminala i nadogradnju naftnih postrojenja, kako bi se državama članicama EU omogućilo da pređu na neruska fosilna goriva.

Timermans je rekao da bi EU i dalje mogla da ispuni svoj cilj neto nulte emisije do 2050.

„Možda ćete koristiti ugalj malo duže. To ima negativan uticaj na vaše emisije. Ako zaista možemo da uradimo ono što kažem, da smanjimo našu potrošnju energenata u kombinaciji sa bržim uvođenjem obnovljivih izvora energije, smanjićemo naše emisije čak i brže nego ranije”, ocenjuje Timermans.

Zeleni se bune zbog produžavanja korišćenja fosilnih goriva

Holandski poslanik Bas Eikhaut, potpredsednik odbora za životnu sredinu Evropskog parlamenta, rekao je da komisija ostavlja otvorena vrata državama članicama da nastave da finansiraju infrastrukturu za fosilna goriva.

„Ulaganja koja su hitno potrebna za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije i dalje mogu da se slivaju u nove cevovode i terminale, što bi moglo da nastavi našu zavisnost od fosilne energije“, rekao je Eikhaut.

Zeleni aktivisti istakli su zabrinutost zbog planova za nabavku LNG-a iz država na Bliskom istoku i Kavkazu, u kojima je, kako tvrde, loše stanje ljudskih prava. Takođe kritikuju zeleno svetlo za novu gasnu infrastrukturu.

„Što više trošimo na uvoz gasa, to više izlažemo najugroženije u našem društvu nedopustivo visokim računima za energente koje koriste. Ovim podstičemo klimatsku krizu i finansiramo druge represivne režime, zasnovane na fosilnim gorivima širom sveta“, rekao je Marej Vorti iz Global Vitness-a.

Da bi pomogla ubrzanju obnovljive energije, EU želi da olakša kompanijama izgradnju vetroelektrana i solarnih farmi. Zvaničnici su rekli da bi moglo potrajati do devet godina da se dobije dozvola za vetroelektrane i četiri za solarnu.

„A to je vreme koje nemamo“, poručuju zeleni aktivisti navodeći da svaka promena zakona o planiranju zahteva akciju nacionalnih i lokalnih vlasti.

Izvor: TheGuardian