Pregovori UN o klimi u pat poziciji – bogati optuženi za „licemerje“

Konferencija u Bonu je imala za cilj da obezbedi vezu između Cop26 i ovogodišnjeg Cop27 u Šarm el Šeiku, Egipat. Na konferenciji su iznete optužbe na račun evropskih vlada da iskorišćavaju rezerve fosilnih goriva zemalja u razvoju, a da nisu uspele da im pomognu da se izbore sa klimatskom krizom.

U četvrtak uveče u Bonu u Nemačkoj je završena nova runda klimatskih pregovora UN-a. Rezultat: pat pozicija.

Ono što se ističe je da su iznete optužbe. Evropske nacije nabavljaju fosilna goriva u inostranstvu, ali ne uspevaju da pomognu zemljama u razvoju.

Nekoliko zemalja je napravilo planove za oštrije smanjenje emisija, kako su obećale u novembru na samitu Cop26 u Glazgovu u Škotskoj. I dalje, međutim, izostaju finansije i pomoć siromašnim zemljama, kako bi se prilagodile uticajima klimatskih promena.

Da li će svet uspeti da kontroliše zagrevanje na manje od 1,5 C, u odnosu na predinsustrijski nivo zavisi od načina na koji zemlje reaguju na rat u Ukrajini i na rastuće cene energenata. Mogu reagovati povećanjem obnovljivih izvora energije i poboljšanjem energetske efikasnosti, kako je savetovala Međunarodna agencija za energetiku. Ili, traženjem novih izvora fosilnih goriva.

Neke zemlje članice EU, uključujući Nemačku, prave planove za proširenje uvoza fosilnih goriva. Time bi zamenile ogromne količine gasa koji Evropa trenutno kupuje od Rusije.

Ali Hardžit Sing, viši savetnik za uticaj klime u Climate Action Network International-u, rekao je da je „licemerno“ za Nemačku i druge da „nabavljaju nova fosilna goriva u inostranstvu. Istovremeno uskraćuju podršku zemljama u razvoju za borbu protiv superoluja, izazvanih promenom klime i porasta nivoa mora“.

Evropske države optužene za licemerje

Rejčel Rouz Džekson, direktorka klimatskih istraživanja i politike u kompaniji Corporate Accountability, istakla je da je ovo 30. godišnjica potpisivanja Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC). „Trideset godina kasnije, severne zemlje su još uvek opasno zavisne od fosilnih goriva. Dok govore o „održavanju 1,5 stepen C“, oni ne uspevaju da smanje sopstvenu upotrebu fosilnih goriva“.

Kjara Martineli, direktorka Climate Action Netework Europe, rekla je: „Evropske zemlje hitno moraju masovno da pojačaju svoje klimatske i energetske ciljeve. Ne treba da, umesto toga, istiskuju naftu i gas iz Rusije zemaljama u razvoju, čime ih dodatno zaključavaju u fosilna goriva. To je ono što klimatski lider treba da uradi.“

Zemlje u razvoju su u Bonu izrazile zabrinutost zbog toga što su bogate zemlje bile spore u predlaganju obaveza o „gubicima i šteti“. Ovaj termin se koristi za uticaje klimatske krize, koji su previše ozbiljni da bi se mogli prilagoditi. Oni žele mehanizam finansiranja, koji bi pomogao njihovim društvima i ekonomijama da se oporave. Do sada je bilo malo napretka po tom pitanju.

Alden Majer, viši saradnik u tiktenku E3G, rekao je da G7 mora da istupi sa planovima finansiranja kada se ovog meseca sastanu u Nemačkoj. G7 ovim finansiranjem treba da pomognu siromašnim zemljama da se izbore sa uticajima klimatske krize.

„Lideri G7 moraju odgovoriti na jasan poziv zemalja u razvoju da povećaju finansiranja „gubitaka i štete”. Treba da upute svojim ministrima finansija zahteve da razviju konkretne predloge o tome kako da ispune obećanje dato prošlog decembra i ‘prebace trilione’ za dekarbonizacija zemalja u razvoju“, rekao je Majer.

UN su saopštile da je na konferenciji u Bonu od 6. do 16. juna obavljen važan tehnički posao. Na „globalnom pregledu“, koji je predviđen Pariskim sporazumom iz 2015. su preduzeti prvi koraci, kako bi se preispitao globalni napredak ka cilju od 1,5 stepen C.

Lideri G7 treba da pomognu zemljema u razvoji

Konferencija u Bonu je imala za cilj da obezbedi vezu između Cop26 i ovogodišnjeg Cop27 u Šarm el Šeiku u Egiptu. Ova konferencija je međusesija godišnjih konferencija, pod pokroviteljstvom UNFCCC, a u skladu sa matičnim ugovorom – Pariskim sporazumom iz 2015.

Patricia Espinosa, izvršni sekretar UNFCCC-a i najviši svetski zvaničnik za klimatsku krizu, rekla je: „Iako je ostalo još puno posla, stranke su ovde u Bonu postigle napredak u nekoliko tehničkih oblasti. Takvi koraci su ključni deo pregovora i važni za postizanje naših opštih ciljeva“.

Istakla je da se svet približava opštem pomaku ka primeni Pariskog sporazuma.

„Glavne političke odluke, posebno o finansiranju gubitaka i štete, moraju biti donete na Cop27. Sada moramo da obezbedimo da Šarm el Šeik zaista bude mesto gde će se važna obećanja iz Pariskog sporazuma pretvoriti u stvarnost“, istakal je Espinoza.

Ovo je, inače, bila njena poslednja konferencija UN o klimi, jer će 15. jula završiti njen drugi trogodišnji mandat. U sali je usledila emotivna počast delegata.

Delegati na konferenciji su odali priznanje i novim naučnim izveštajima, koje je ove godine predstavio Međuvladin panel za klimatske promene. Espinosi je na završnoj sednici pregovora uručena majica sa sloganom „Nauka ne pregovara“.

Izvor: TheGuardian

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

06. jul 2022