Prekomerni CO2 u prtljažniku privatnog aviona

Slavne ličnosti, njih desetak, svojim privatnim letilicama ispustile su, u proseku, 3376,64 tona CO2 u pet meseci 2022. godine, što je 482,37 puta više od godišnje emisije CO2 prosečne osobe. Avion Tejlor Svift identifikovan je kao najveći „slavni“ emiter CO2 u ovoj godini, ostvarivši 170 letova od januara, s ukupnim emisijama ugljen-dioksida od preko 8293 metričke tone.

Nije tajna da je putovanje avionom ekološki najmanje prihvatljiv način putovanja. Emisije CO2 po kilometru ili milji su ogromne, pogotovo ako se upoređuju sa, recimo, automobilima. Ipak, leteti se mora, ali je u tom slučaju bolje leteti putničkim letom, nego privatnim avionom, jer se na taj način, donekle, ublažava loš utjicaj.

Iako komercijalni letovi troše više goriva po satu, njima se može prevesti mnogo veći broj putnika nego privatnim avionima i zato se proizvodi manje emisija po osobi.

Najveći ekološki krivci

Ali, to i nije neka sreća, jer – prema proceni stručnjakinja za dekarbonizaciju saobraćaja sa Univerziteta u Oxfordu, „tokom poletanja i sletanja aviona troši se ogromna količina goriva, bez obzira na to koliko ljudi imate u avionu”. Tako način prevoza koji već zagađuje, poput komercijalnih aviona, postaje još gori s privatnim letilicama.

Privatni avioni su prava nevolja smatraju stručnjaci, jer takvi letovi imaju neizmeran uticaj na okolinu i najveći su krivci za emisije po putniku. Naravno, takvi letovi su izuzetno popularni među čelnicima država, slavnim ličnostima i svima koji imaju novac i koji ne žele da se guraju u komercijalnim letovima. Ne smemo ni pomisliti na to da, možda, te osobe putuju železnicom, koja ima najmanji uticaj na klimu i životnu sredinu. Upravo svi nabrojani često koriste privatne avione na jako kratkim relacijama, čime se, samo, pogoršava cela situacija.

Desetorka protiv planete

Sredinom ove godine, marketinška agencija za održivi razvoj Jard, sa sedištem u Velikoj Britaniji, napravila je analizu podataka o privatnim letovima, koristeći podatke popularnog Twitter računa @CelebJets. Reč je o praćenju letova slavnih ličnosti i deljenju javnih i dostupnih podataka o letovima poput relacije, potrošnje goriva, cene goriva i ispuštanja CO2. Analiza je obuhvatila putovanja od početka 2022, do maja, a analizirano je više od 1500 letova.

Ti podaci su upoređeni sa emisijama CO2 opšte populacije i došlo se do podatka da su slavne ličnosti (njih desetak) svojim privatnim letilicama ispustile, u proseku, 3376,64 tona CO2 emisija u pet meseci 2022. godine, što je 482,37 puta više od godišnjih emisija prosečne osobe. Analiza je, takođe, pokazala da je prosečno vreme letenja bilo samo 71,77 minuta, s prosečno pređenih 66,92 milje po letu.

Neslavna rang lista slavnih

Avion Tejlor Svift identifikovan je kao najveći „slavni“ emiter CO2 od početka ove godine, ostvarivši 170 letova od januara, s ukupnim emisijama od više od 8293 metričke tone. Letilica povezana s bokserom Flojdom Mejvederom našla se na drugom mestu, emitujući 7.076 metričkih tona CO2, a jedno zabeleženo putovanje trajalo je samo 10 minuta. Od ostalih prestupnika još su navedeni Kim Kardašijan i Travis Skot. Neki od njih su, naravno, odmah reagovali kada je analiza objavljenja, pravdajući se da njihove privatne avione koriste i drugi, odnosno, da ih iznajmljuju, pa ne mogu samo oni da budu odgovorni.

Paul Anastas, direktor Centra za zelenu hemiju i zeleni inženjering Univerziteta Jejl kaže da je potrebno da se jedna tona emisije ugljenika staviti u kontekst, kako bi se videli prave razmere uticaja.

„Jedna tona ugljenika je jednaka tome kao da automobilom jednom pređete celi obim zemlje“, kaže Anastas.

CO2 topi arktički led

Samo jedna dodatna metrička tona emisije ugljenika može da dovede do gubitka tri kvadratna metra arktičkog leda, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Science. Svetska fondacija za prirodu objašnjava implikacije: nestajanje leda u polarnim regionima direktno je povezano s više rekordnih toplotnih talasa, ekstremnim zimama, porastom nivoa mora koji ugrožava obalske zajednice, nestabilnošću hrane zbog promene vremenskih obrazaca i poremećajem ekosistema.

Svi plaćamo cenu

„Društvena cena ugljenika je mehanizam koji nam omogućava da pokušamo da shvatimo koliko nas svaka tona ugljenika košta kao ljude i društvo“, objašnjava Maja K. van Rosum, osnivač organizacije Green Amendments for the Generations. Ti troškovi mogu proizaći iz opštezdravstvenih problema podstaknutih emisijama, propadanja poljoprivrede i ekstremnih vremenskih nepogoda, kaže van Rosum i dodaje:

Kako objašnjava, prema naučnicima i stručnjacima pod Bidenovom administracijom, svaka jedna tona ugljenika doslovno košta 51 dolar. To znači da smo „svi na udici” za više od 422.000 dolara, samo zahvaljujući privatnom avionu Tejlor Svift u 2022. godini.

CO2 „po glavi“

Mlazni avion Stivena Spilberga je u 2022. godini proizveo 4434 metričke tone ugljenika, što je prosečna vrednost koju 3,5 Amerikanca proizvede tokom celog života. S obzirom da je reč o 3,5 Amerikanaca, može se samo zamisliti koliko je potrebno, recimo ljudima iz Afrike da dođu do tih obima.

Prethodni podaci su pokazali da je samo 15 odsto populacije zaslužno za 70 odsto letova svake godine, a podaci otkrivaju da je prosečna količina CO2 koju proizvedu slavne ličnosti njihovim privatnim avionima u 2022. godini do sada iznosila 3376,64 tona „po glavi”. Kada to stavimo u perspektivu, prosečna osoba godišnje emituje samo sedam tona CO2, a prosečni automobil godišnje ispusti oko 4,6 metričkih tona ugljen-dioksida.

Odgovornost vazduhoplovstva

Direktor za digitalnu održivost Jarda Kris Batervort kaže kako je analiza pokazala kako se lako izgubiti u životima bogatih i slavnih ali da su oni, nažalost veliki deo problema s CO2 koji postoje u vazduhoplovnoj industriji.

„Vazduhoplovstvo je odgovorno za 2,4 odsto CO2, proizvedenog od strane ljudi svake godine, a istraživanje pokazuje veliku razliku između superbogatih i ostalih u pogledu letova, putovanja, pa čak i opštih emisija. Rešavanje klimatskih promena jedan je od najhitnijih izazova s kojima se suočavamo. Frustrirajuće je kada većina stanovništva daje sve od sebe da smanji svoj lični otisak, bilo da se radi o odvajanju otpada, smanjenju potrošnje mesa, smanjenju digitalnog traga isključivanjem uređaja i slično, dok neke druge niko ništa ne pita“, kaže Batervort.

Dvostruki aršini

Licemerje je, zapravo, ono što zabrinjava. Mnoge poznate, slavne i bogate ličnosti ili političari često izražavaju zabrinutosti o klimi ili o ekološkom rasizmu a činjenica je da su oni direktno odgovorni za većinu tih emisija. Ipak, to ih ne sprečava da običnom narodu „sole pamet” i govore kako bi trebalo da se ponašaju, šta bi trebalo da jedu i kako i čime bi trebalo da se voze.

Setite se samo ovih svih podataka kada vam idući put neko bude rekao da je vaš dizelaš problem i da morate da pređete na električna vozila, do – recimo, 2035. godine.

Izvor: Lider

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti