Problematičan energetski potencijal nikšićke železare

EPCG će, na osnovu odluke Vlade Crne Gore, pregovarati sa turskom kompanijom Tosjali oko kupovine nikšićke Železare. Dok ekonomski analitičari poručuju da je ta odluka donesena bez adekvatnog biznis plana, već u cilju smirivanja socijalnih problema, iz elektroprivrednog preduzeća obaveštavaju da je u toku izrada studije o proizvodnji struje iz gasa u Železari.

Vlada Crne Gore je dala zeleno svetlo Elektroprivredi da započne pregovore sa turskom kompanijom Tosjali oko kupovine nikšićke Željezare Tosčelik, saopštio je premijer Dritan Abazović nakon sastanka sa ministrom finansija Aleksandrom Damjanovićem, Milutinom Đukanovićem iz EPCG i predsednikom Opštine Nikšić Markom Kovačevićem.

Abazović je rekao da su Damjanović i Đukanović izneli realan biznis plan i da državu najviše interesuje to da zaštiti radnike. Nije poznato da li je ovim povodom bila sazvana sednica Vlade, jer o tome zvaničnog obaveštenja nije bilo. Ali, sudeći po tome da je pre sastanka u zgradu jedino ušao Damjanović, očigledno da je odobrenje EPCG-u Abazović dao samostalno, bez konsultacije sa ostalim ministrima.

Dobra infrastruktura za proizvodnju struje

„Zajednički tražimo rešenje, vidim dobru volju i kod EPCG i kod opštine da se pomogne. Radi se o vrednoj imovini, o kompaniji koja ima izuzetno dobru infrastrukturu i za pokretanje proizvodnje električne energije, što bi bio glavni poduhvat EPCG“, rekao je Abazović.

Premijer je dodao da nema saznanja o tome da su propali pregovori biznismena Miodraga Dake Davidovića koji je, do sada, bio jedini zainteresovani kupac, već da bi trebalo da budu nastavljeni 22. avgusta.

Traženje prihvatljivog rešenja

„Što se tiče Vlade, to nije završena priča. Ušli smo kao medijatori, da se pronađe rešenje. Sve što vodi ka tome za nas je prihvatljivo. Možda su politička previranja uticala na to da se odlože pregovori. Ali, mi ne možemo da damo nikakve specijalne garancije bilo kome”, rekao je Abazović.

Crnogorski premijer je naveo da će EPCG u direktnoj komunikaciji sa Turcima videti koliko se daleko stiglo u tim pregovorima.

„A ako oni kažu da su blizu da zaključe ugovor sa Davidovićem, u redu. Ali, ovo ostaje kao dobra opcija – da državna kompanija preuzme železaru koja toliko znači za Nikšić i državu”, obrazložio je Abazović.

Odluka bez biznis plana

Ekonomski analitičar Predrag Drecun smatra da je ova odluka doneta bez adekvatnog biznis plana, što bi govorilo u prilog tome da je ovo bilo iznuđeno rešenje u cilju smirivanja socijalnih problema.

„Pretpostavljam da se nije moglo naći brže rešenje da država uđe u vlasništvo železare od ovoga. To je veoma neuobičajeno, jer EPCG nije osnovana da kupuje druga preduzeća”, ocenjuje Drecun.

Ovaj stručnjak se nada da to neće biti dugoročno rešenje, već da će se na ovaj način dobiti na vremenu, kako bi se postavila menadžerska struktura, a da onda EPCG izađe iz takvog aranžmana.

Kako ističe, cilj EPCG bi trebalo da bude obezbeđivanje redovnog i stabilnog snabdevanja strujom. A ako se pored toga bude bavila i proizvodnjom čelika, to izlazi iz normalnih okvira.

„Zašto se isto to onda nije uradilo sa KAP-om (Kombinat aluminijuma Podgorica)? Zašto se to ne bi, onda, uradilo za svako preduzeće koje se nađe u problemu? Ne smemo dozvoliti da se ubuduće svi problemi rešavaju na ovaj način”, upozorio je Drecun.

,Bajpasiranje

Abazović je poručio da sve i da do 1. septembra ne bude rešeno pitanje kupovine Železare, radnike neće ostaviti na cedilu, već će ,,pokušati da bajpasiraju situaciju“.

Đukanović tvrdi da se EPCG uključila u ovu priču jer želi da pomogne da se reši situacija u Železari. Smatra, međutim, da ta fabrika ima i dobar energetski potencijal za solarnu energiju!?

„Trenutno se radi studija o proizvodnji struje iz gasa. EPCG će sagledati stanje u Železari, da vidi šta može da opstane od osnovne delatnosti. A potom ćemo pokrenuti investicioni ciklus. Danas je cena struje na berzama neverovatna. Mislimo da je neprihvatljivo za Crnu Goru da najveće deficite struje ima leti, kada je najveći sunčani potencijal”, kazao je Đukanović.

Predsednik borda direktora EPCG smatra da bi prostor Železare mogle da koriste i druge institucije. Da bi se, imajući u vidu projekte Opštine Nikšić, na ovom mestu mogao napraviti tehnološki park.

Status radnika

Đukanović je ovu situaciju sam uporedio sa prošlogodišnjom situacijom u KAP-u, kada je proizvodnja aluminijuma ugašena, a 500 radnika ostalo bez posla, jer je EPCG odbila predlog vlasnika te fabrike Veselina Pejovića da nastave isporuku struje po ranije ugovorenoj ceni. Tad su iz EPCG obećali da će preuzeti otpuštene radnike. Ali, sve je ostalo na tome da im je Pejović pola godine plaćao 450 evra.

„Može se isti model primeniti i za KAP. Tamo, čak, postoje i snažniji potencijali za prizvodnju energije na bazi gasa i solarne elektrane. Ali, da bi neko mogao da radi, mora da ima tu imovinu. To nema ni država ni EPCG. Ovde imamo jasan stav kompanije Tosčelik o vrednosti imovine željezare“, kazao je Đukanović, misleći na zahtev Tosjalija da im za železaru plate 25 miliona evra.

Veselin Pejović nije želio da komentariše način na koji je Vlada odlučila da reši pitanje Željezare Tosčelik.

Brojna pitanja

Prethodno je Nebojša Medojević ( PZP) rekao da je Tosjali procenio da mu je proizvodnja čelika u Nikšiću neisplativa i preorjentisao se na trgovinu, navodeći da je sve urađeno u skladu sa zakonom. Odjednom se, kako je naveo, pojavila ideja da država preuzme Željezare Tosčelik.

„Prvo pitanje je zašto bi Vlada preuzela privatnu firmu, koja očigledno posluje sa gubicima i tako direktno pomogla turskom vlasniku da se ratosilja imovine koja mu donosi gubitak? Drugo pitanje je da li je Vlada uradila due dilligence i ispitala finansijsko stanje firme i kakvi su bilansi? Koliko ja znam nije, što znači da se kupuje mačka u džaku”, ocenio je Medojević.

Prema tvrdnjama Medojevića železara je u dugovima više od 50 miliona evra.

„Ako Vlada razmišlja o eventualnom učešću u toj priči, mora da ima ozbiljnu fizibiliti studiju o održivosti Železare”, rekao je Medojević.

Tosjali je pre godinu i po obustavio proizvodnju zbog nemogućnosti da plasira čelik na tržištu. Radnicima je isplaćivano 90 odsto naknade od tada. Nakon vesti da od 1. septembra više neće biti isplate zarada i da Tosjali namerava da proda fabriku, radnici su počeli proteste.

Izvor: Pobjeda

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti