Srbija prepoznala potencijal i značaj biomase

Proizvodnja biogasa posle žetve – potencijal Srbije koji čeka da bude iskorišćen

Srbija kao agrarna zemlja ima veliki potencijal za proizvodnju biogasa preradom ostataka žetve, ali proizvodi samo nešto više od jedan odsto sopstvenih potreba za gasom, navode stručnjaci. Direktor kompanije "Wabio" Duško Bošković tvrdi da bi Srbija mogla, uz svoje potencijale, da bude gasno nezavisna zemlja.

„Srbija ima velike količine žetvenih ostataka, u zavisnosti od kultura. Jedan deo njih se sitni i zaorava, da bi se poboljšao humusni sloj u zemljištu, drugi se praktično kupi, vezuje u bale i koristi za sagorevanje na poljoprivrednim domaćinstvima, ako imaju ložišta za tako velike bale. I na taj način, oni supstituišu potrošnju gasa, struje, nafte ili bilo čega što se koristi za grejanje“, kaže prof dr Miladin Ševarlić, predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.

Ševarlić dodaje i da Srbija ima oko 400.000 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta na kom bi mogla da se seje španska trava, čičoka ili neke druge kulture koje bi mogle da služe kao gorivo za biogasna postrojenja. 

Srbija bi mogla da bude gasno nezavisna zemlja

Direktor kompanije „Wabio“ Duško Bošković tvrdi da bi Srbija mogla, uz svoje potencijale, da bude gasno nezavisna zemlja.

„Srbija, uz svoje kapacitete, naročito poljoprivredne biomase, može da proizvede toliko biogasa koliko sad uvozi – i to po proizvodnoj ceni od oko 250 evra na 1.000 kubnih metara, dakle mnogo niže nego što je sada tržišna cena“, kaže Bošković.

Kao primer navodi Dansku koja je nešto manja od Srbije i troši približno isto gasa, a već sada proizvodnjom biogasa podmiruje četvrtinu svojih potreba. Do 2030. godine, kaže, planiraju da to bude 75 odsto.

U Srbiji se na proizvodnju Biogasa odlučilo tek nekoliko kompanija, a među njima je i „Sunoko“ iz „MK grupe“, čije postrojenje koristi otpadnu sirovinu iz fabrike šećera.

„Ovo biogasno postrojenje je MK grupi donelo stabilan plasman električne energije kroz fid in tarifu na 12 godina, donelo nam je zbrinjavanje organskog otpada na ovom biogasnom postrojenju, kao i plasman toplotne energije, kao i redukciju emisije CO2 kroz proizvodnju toplotne i električne energije“, kaže Zoran Stojak, direktor tehničkog sektora u kompaniji „Sunoko“.

Na taj način, proizvode struju koja obezbeđuje godišnje potrebe za oko 5.000 domaćinstava. Iz „Wabio“ kompanije navode i da je dodatna prednost proizvodnje Biogasa na ovaj način, to što se od ostataka proizvodnje pravi organsko đubrivo, koje se može dalje koristiti.

Carević: Srbija bi uskoro mogla da bude prva u regionu

Potencijali Srbije za proizvodnju biogasa su zaista ogromni jer je u pitanju tradicionalno poljoprivredna zemlja, kaže za Euronews Srbija Lidija Carević iz udruženja za biogas Srbija.

„Ako se posmatra samo sirovina, možemo bez problema da imamo oko 500 megavata biogasa na mreži, a što se tiče sirovina pre svega tu je sav otpad iz poljoprivredne proizvodnje, kao i neke energetske biljke da bi se poboljšala kalorijska vrednost“, dodaje.

Trenutno, ističe Carević u Srbiji ima 35 postrojenja na mreži koja rade, i imaju ugovor sa EPS-om, dok je na privremenom statusu čak 80 postrojenja koja će uskoro većim delom početi sa radom.

„Mi smo relativno mlad sektor, koji postoji nekih desetak godina. Nije tu bilo dovoljno vremena da se sektor više razvije, ali je iluzorno da se poredimo sa nekim zemljama gde je biogas počeo pre 30 godina, poput Nemačke. Nismo imali mnogo vremena, ali smatramo da sektor ipak dosta brzo raste“, ističe.

Ukoliko se poredi biogas u Srbiji i regionu, Carević naglašava da Hrvatska ima 50 megavata biogasa na mreži, ali da je sektor u toj zemlji krenuo da se razvija nešto ranije nego u Srbiji.

„U BiH ima jedno postrojenje koje je takođe naš član, a u Crnoj Gori ih i nema, tako da očekujemo da bi Srbija uskoro mogla i da bude prva u regionu u ovom sektoru“, kaže Carević. 

Izvor: Euronews

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.