Proizvodnja električne energije iz uglja je 2021. dostigla rekordan nivo

Širom sveta, proizvođači električne energije iz uglja proizvode više energije nego ikada ranije, kao odgovor na rastuću potražnju za električnom energijom i rastuću cenu gasa. Proizvodnja uglja iz rudnika i proizvodnja električne energije iz uglja će nastaviti da raste najmanje do 2027. godine.

Proizvođači koji koriste ugalj širom sveta su proizveli rekordnih 10.244 teravat-sati (TWh) u 2021. godini. Ovim su premašili prethodni rekord od 10.098 TWh postavljen 2018. („Statistički pregled svetske energije“, BP, jul 2022.).

Proizvodnja iz uglja je na putu da postavi novi rekord i 2022. godine, jer proizvođači u Evropi i Aziji smanjuju upotrebu skupog gasa nakon ruske invazije na Ukrajinu i sankcija koje su SAD i EU uvele kao odgovor.

Nasuprot tome, proizvodnja u rudnicima je još uvek bila delimično ispod rekorda postavljenog između 2012. i 2014. Razlog je taj što su starija i manje efikasna postrojenja na ugalj zamenjena novijim i efikasnijim, kojima je potrebno manje goriva po kilovatu.

Globalna proizvodnja u rudnicima uglja je 2021. godine iznosila 8,173 miliona tona, u poređenju sa proizvedenih 8,180-8,256 miliona godišnje između 2012. i 2014.

Ali proizvodnja u rudniku će takođe verovatno postaviti novi rekord ove godine, jer sve veća potražnja za proizvodnjom struje iz uglja nadmašuje poboljšanja efikasnosti.

Otpornost uglja

Ponovno vraćanje upotrebe uglja je zbunilo političare u SAD i EU koji su očekivali da će se upotreba ovog energenta smanjiti, u skladu sa njihovim planom za dostizanje neto nulte emisije.

Između 2011. i 2021. proizvodnja električne energije iz uglja rasla je sporije (1,2% godišnje) nego iz hidro (2,0%), gasa (2,8%), vetra (15,5%) i solarne (31,7%).

Kao rezultat toga, udeo uglja u ukupnoj proizvodnji širom sveta pao je za 36,0% u 2021. dok je 2013 imao skok od 40,8%.

Ogroman rast potražnje za električnom energijom (2,5% godišnje) utiče na rastuću potražnju za svim izvorima iz kojih se proizvodi električna energija.

Proizvodnja uglja i proizvodnja električne energije iz uglja će nastaviti da raste najmanje do 2027. godine. Razlog je rastuća potražnja za električnom energijom, koja nadmašuje poboljšanja efikasnosti sagorevanja i upotrebu alternativa – gasa i obnovljivih izvora energije.

Turbopunjenje

Brz ekonomski oporavak nakon pandemije je podstakao ove trendove. Podstaknuta je potražnja za električnom energijom i zavisnost od proizvodnje iz uglja. Potrošnja uglja je dostigla rekordno visok nivo.

Ruska invazija na Ukrajinu i smanjenje izvoza gasa još više su stimulisali potražnju, jer proizvođači pokušavaju da svedu na minimum potrošnju skupog gasa, a zemlje pokušavaju da ostvare proizvodnju električne energije iz sopstvenog domaćeg snabdevanja.

U Evropi vlade ohrabruju proizvođače struje iz uglja da se ne zatvaraju i da ostanu duže operativni, u slučaju da dotok gasa iz Rusije prestane tokom zime 2022/23.

Odgovarajući na nestašice i zabrinutost za bezbednost, Kina i Indija ohrabruju domaće rudare da podignu proizvodnju na rekordne nivoe kako bi osigurali adekvatne zalihe goriva i smanjili svoje oslanjanje na skupi ugalj i gas iz uvoza.

Proizvodnja uglja u Kini porasla je na rekordnih 2,192 miliona tona između januara i juna, u poređenju sa 1,949 miliona u istom periodu godinu dana ranije i 1,758 miliona pre pandemije 2019.

Proizvodnja u Indiji je dostigla rekordnih 393 miliona tona između januara i maja, u poređenju sa 349 miliona pre godinu dana.

Nedostatak goriva

Uprkos brzom rastu domaće proizvodnje uglja u Kini i Indiji, i dalje postoji nestašica goriva širom sveta. To je dovelo do najvećih cena uglja u poslednjih 50 godina.

Sankcije SAD i EU pojačale su pritisak na povećanje cena time što su preusmerile ruski ugalj u Aziju, a ugalj iz Australije i Indonezije u Evropu, što je rezultiralo dužim i skupljim putovanjima.

Ugalj je roba koja je najkrupnija i najskuplja za transport u odnosu na njegovu vrednost. Duža putovanja imaju direktan i značajan uticaj na cenu koju plaćaju proizvođači električne energije.

Više cene gasa u Evropi takođe povlače cene uglja naviše. Razlog je taj što se proizvođači energije iz uglja muče da obezbede gorivo kako bi njihovi blokovi mogli da rade što duže.

Cene na fjučerse gasa koji se isporučuje u severozapadnu Evropu su se popele na 157 evra po megavat-satu, dok su u isto vreme 2021. godine iznosili 41 evro/MWh. Cene uglja su sa 16 evra porasle na 53 evra.

Ako zima na severnoj hemisferi 2022/23. bude hladnija od prosečne, nestašice uglja, gasa i struje će verovatno postati ozbiljne i verovatno će doći do nekog oblika racionalizacije ili raspodele energije.

Globalna nestašica uglja je deo šireg nedostatka energenata koji postoji na tržištima sirove nafte, dizela, gasa i električne energije.

U svakom slučaju, nedostatak proizilazi iz snažnog cikličkog oporavka od pandemije i pojačan je ruskom invazijom na Ukrajinu i uvedenim sankcijama.

Rekordne cene šalju snažan signal proizvođačima da povećaju proizvodnju, a potrošačima da štede goriva što više.

Rebalans tržišta uglja će verovatno zahtevati značajno usporavanje u velikim ekonomijama, kako bi se ublažio trenutni pritisak na zalihe i dalo vreme proizvodnji da sustigne potrošnju.

Izvor: Reuters

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti