Proizvodnja struje u EU nikad zelenija

Evropska unija je prvi put premašila 50% udela obnovljive energije - u prvoj polovini 2024. Potražnja za električnom energijom u EU smanjena je za 5,1% u prvoj polovini 2023, u poređenju sa 2022. i bila je za 4,8% manja u prvoj polovini 2024. godine, u poređenju sa 2022. Ove godine su zabeleženi najviši globalni prosečni rezultati u istoriji ETI (indeks ekonomske tranzicije/ Energy Transition Index – ETI), uz skromna poboljšanja u performansama sistema od oko 0,2% i snažan napredak u spremnosti za tranziciju, uz rast od 2%.

U jeku suočavanja planete sa klimatskim promenama, energetski sektor se u sve većoj meri oglašava zadovoljavajućim rezultatima u oblasti obnovljivih izvora energije. Prema informacijama koje stižu iz Evropske unije, proizvodnja čiste električne energije u Evropi postavlja nove rekorde u 2024. godini.

U prilog tome da je proizvodnja električne energije u EU zelenija nego ikada ranije, jesu i podaci Evropskog udruženja kompanija u sektoru električne energije Eurelectric, da su u prvoj polovini 2024. godine obnovljivi izvori činili više od 50% ukupne proizvodnje električne energije u Evropi. Prema najnovijim pokazateljima ove platforme za podatke o električnoj energiji, nuklearna energija obezbedila je stabilan udeo od 24%. Potražnja za strujom, međutim, ostaje niska zbog sporog rasta, deindustrijalizacije i blagih temperatura. Stimulisanje potražnje za električnom energijom biće od najveće važnosti da bi se osigurala kontinuirana ulaganja u čistu proizvodnju, navodi se na sajtu Eurelectric.

Dekarbonizacija proizvodnje struje

Proizvodnja električne energije u Evropi se dekarbonizuje neviđenom brzinom. Najnoviji podaci Eurelectric-ove platforme za podatke o električnoj energiji, ELDA, pokazuju da je 74% električne energije proizvedene u EU u prvoj polovini 2024. godine došlo iz obnovljivih i niskougljeničnih izvora energije. Ovo je značajno povećanje u poređenju sa udelom od 68% u 2023. Kao glavni razlozi za ostvarenje ovako izuzetnog rezultata navodi se priliv obnovljivih izvora energije u mrežu koji je bez presedana – u kombinaciji sa stabilizacijom nuklearne flote.

Međutim, iako su brojke na strani ponude obećavajuće, to se ne može reći i za potražnju električne energije. U prvoj polovini 2023. godine potražnja za električnom energijom u EU smanjena je za 5,1% u poređenju sa istim periodom 2022. i ostala je niska i u 2024. – 4,8% niža nego u prvoj polovini 2022.

Predlozi za novu Evropsku komisiju

Ovaj trend je uglavnom posledica preseljenja industrije u inostranstvo, toplijih temperatura , ušteda energije i sporog privrednog rasta. Kreatori politike pozvani su da hitno podrže korišćenje električne energije, kako bi se obezbedili neophodni signali za ulaganja u čistu proizvodnju.

Da bi to uradio, Eurelectric poziva novu Komisiju da predloži Akcioni plan elektrifikacije u prvih 100 dana svog mandata, sa indikativnim ciljem od 35% za 2030. godinu i jasnim indikatorom elektrifikacije koji će biti uveden u nacionalne energetske i klimatske planove (NECP) zemalja EU za praćenje i postizanje napretka na terenu. Ukazuje se i na to da bi nereagovanje moglo da dovede do propuštanja klimatskih ciljeva EU, smanjenja proizvodnje iz obnovljivih izvora i usporavanja investicija u vodeći sektor energetske tranzicije.

Napredak u energetskoj tranziciji

Uporedo sa rezultatima o rekordnoj proizvodnji čiste energije na evropskom kontinentu ide i informacija da većina zemalja napreduje u energetskoj tranziciji, sa severnoevropskim zemljama koje vode. Pri tome, navodi portal Weforum, Kina i Brazil pokazuju snažan napredak.

Rang lista ETI 2024.

Ove godine su zabeleženi najviši globalni prosečni rezultati u istoriji ETI (indeks energetske tranzicije/ Energy Transition Index – ETI), uz skromna poboljšanja u performansama sistema od oko 0,2% i snažan napredak u spremnosti za tranziciju, uz rast od 2%, objavljeno je na ovom portalu.

Prvih 10 zemalja prema ETI su pretežno napredne ekonomije, uglavnom iz severne Evrope. One zajedno doprinose samo 1% emisija CO2 povezanih sa energijom, 3% ukupnog snabdevanja energijom i predstavljaju 2% svetske populacije. Na rang listi vodi Švedska, a slede Danska i Finska. Norveška je, međutim, doživela pad u svom ETI rangu po prvi put posle mnogo godina, zbog povećanja cena električne energije i pada izgradnje obnovljivih kapaciteta.

U prvih 20 zemalja prema ETI rangiranju, nalazi se šest ekonomija G20 – Francuska, Nemačka, Brazil, Kina, Velika Britanija i SAD. Tokom protekle godine,najznačajniji rast je zabeleženu oblasti infrastrukture i regulatornih obaveza, sa povećanjem od, približno, 4%, dok je smanjenje od 1% kod inovacija, finansija i investicija.

Zajedničke karakteristike

Weforum navodi da je tokom protekle decenije, lista najboljih prema rangiranju ETI ostala relativno nepromenjena; iako su zemlje kao što su Kina, Brazil i Čile ušle u prvih 20 najboljih upravo zahvaljujući naporima u energetskoj tranziciji tokom nekoliko godina.

Uprkos tome što svaka zemlja usvaja jedinstveni put energetske tranzicije, one dele zajedničke karakteristike, kao što su: povećana energetska sigurnost kroz različite kombinacije energije i električne energije, kao i kombinacija stranih partnera, povećano učešće čiste energije u mešavini goriva, snažno i podržavajuće regulatorno okruženje za pokretanje energetske tranzicije i ostalo.

Od 2015. do 2024. godine, globalni prosečni rezultati za ETI su se stalno povećavali, vođeni poboljšanjima u performansama sistema i spremnosti za prelaz (Slika 3).

Trend rasta prosečnih ETI rezultata u periodu 2015 – 2024.

Glavni rastući centri potražnje, kao što su Kina, Brazil i Indija, poboljšali su svoje ETI rezultate. Naime, od 120 zemalja, 107 je pokazalo napredak u protekloj deceniji, a 30 zemalja je zabeležilo povećanje rezultata za više od 10%. Značajno je da su Kina i Brazil napredovali poslednjih godina, prvenstveno zbog povećanja kapaciteta za obnovljive izvore energije i ukupnog povećanja udela čiste energije. Obe zemlje se već oslanjaju na hidroenergiju za značajan udeo u potrošnji energije i obavezale su se na povećanje kapaciteta solarne energije i vetra.

Uspostavljanje uravnotežene tranzicije

Različite mere su se udružile u ovim zemljama tokom godina kako bi se stvorilo okruženje za energetsku tranziciju. Dugoročna posvećenost Brazila hidroenergetici i biogorivima, u kombinaciji sa nedavnim koracima u solarnoj energiji, postavila je zemlju na put da postane lider. Fokus ove zemlje na instrumente planiranja i politike, kao i na jačanje institucija, izgradio je pravi ekosistem za zamah energetske tranzicije.

Prošle godine, 17% zemalja, uključujući ključne primere kao što su Francuska, Kina, Poljska, Belgija i Indija, pokazalo je poboljšanje u pogledu jednakosti, bezbednosti i održivosti, naglašavajući poteškoće u uspostavljanju uravnotežene tranzicije.

Uprkos ovim napretcima, globalni imperativ za balansiranjem pravičnosti, održivosti i bezbednosti ostaje najvažniji. Samo 20 zemalja je poboljšalo rezultate u sve tri dimenzije u protekloj godini. Rastuća složenost makroekonomskih pejzaža i eskalacija geopolitičkih tenzija uveli su dodatne izazove, naglašavajući potrebu za prilagođenim putevima ka energetskoj tranziciji, kako bi se efikasno odgovorilo na ovu dinamiku razvoja.

Predvode energije vetra i sunca

Inače, kada govorimo o porastu obnovljivih izvora energije, portal Watchwire konstatuje da je on prvenstveno izazvan solarnom energijom i energijom vetra, kao i da označava značajan pomak od fosilnih goriva.

Konkretno, kako se navodi, solarna energija je nastavila svoju impresivnu putanju rasta, zadržavajući svoju poziciju najbrže rastućeg izvora energije 19. godinu zaredom. Uprkos privremenom povećanju upotrebe uglja zbog smanjene hidroenergije usled suša, ukupne emisije u energetskom sektoru su dostigle vrhunac, postavljajući teren za projektovani pad počevši od 2024.

Podsećanja radi, 2023. godine solarna energija i vetar su činili rekordnih 12% globalne proizvodnje električne energije, a samo solarna energija je doprinela 5%. Ovaj rast obnovljivih izvora energije je ključan, s obzirom da je globalna potražnja za električnom energijom porasla za 2,5%. Naime, kapacitet solarne energije je porastao za 24%, dok je energija vetra porasla za 13%. Ekspanzija obnovljive energije bila je najistaknutija u Kini, koja je dodala 136 GW solarnog kapaciteta i 55 GW kapaciteta vetra, pozicionirajući zemlju kao lidera u energetskoj tranziciji.

Pad potrošnje fosilnih goriva

Naglašava se da su zemlje OECD-a na čelu u smanjenju emisije fosilnih goriva, sa značajnim smanjenjem proizvodnje električne energije iz uglja od 4%. Ovaj pad se pripisuje čvrstim političkim okvirima i ekonomskim podsticajima koji promovišu usvajanje čiste energije. Navodi se da su mere ključne za postizanje međunarodnih klimatskih ciljeva i smanjenje štetnih uticaja klimatskih promena.

Portal Watchwire ukazuje na to da dominacija obnovljivih izvora takođe čini sve izvodljivim da kompanija počnu da dekarboniziraju svoje poslovanje. Sve veća dostupnost i sve manji troškovi obnovljivih izvora energije pružaju kompanijama pristupačne opcije za smanjenje ugljičnog otiska. Pored toga, rast infrastrukture obnovljive energije, zajedno sa politikama podrške i podsticajima, stvara okruženje pogodno za održivu poslovnu praksu.

U prilog neophodnoj energetskoj tranziciji navodi se i to da ona, ne samo da pomaže kompanijama da ispune regulatorne zahteve i očekivanja zainteresovanih strana, već ih takođe pozicionira u konkurentnosti na tržištu koje daje prioritet kategoriji održivosti.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti