čovek odgovoran za klimatske promene

Proizvodnja uglja, nafte i gasa ugrožava klimatske ciljeve

Svet planira proizvesti dvostruko više uglja, nafte i gasa do 2030. godine nego što bi bilo prihvatljivo za postizanje ciljeva ograničavanja globalnog zagrevanja, objavili su UN i naučnici, šaljući novo upozorenje zbog klimatskih promena. Uz sadašnje proizvodne planove fosilnih goriva svet će biti suočen sa povećanjem globalne temperature za 2,9 stepeni Celzijusa do kraja veka.

Neki od najvećih proizvođača fosilnih goriva u svetu, među kojima su Australija, Kina, Kanada i SAD, su zemlje koje uveliko povećavaju proizvodnju tih goriva, piše SEEbiz.

Pariskim sporazumom iz 2015. godine države su se obvezale da će dugoročno ograničiti prosečni porast globalne temperature na do dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period i da će uložiti dodatne napore kako taj porast ne bi premašio 1,5 stepen C u odnosu na taj period.

Cilj od 1,5 stepena C zahteva smanjenje godišnje proizvodnje fosilnih goriva od oko šest odsto u periodu od 2020. do 2030. godine.

Umesto toga zemlje planiraju prosečno godišnje povećanje proizvodnje od dva procenta što znači da će 2030. godine više nego dvostručiti proizvodnju u odnosu na onu koja bi omogućila ograničenje porasta temperature na ne više od 1,5 stepena Celzijusa.

Od 2020. do 2030. godišnje bi trebala smanjiti globalnu proizvodnju uglja 11 odsto, nafte četiri procenta a gasa tri odsto da bi se postigao taj temperaturni cilj.

A vlade država proizvođača planiraju godišnji porast proizvodnje od dva procenta za svaku od te tri vrste goriva.

„Jaz je veliki i zemlje planiraju proizvesti 120 odsto fosilnog goriva više do 2030. godine nego što bi bilo u skladu sa ciljevima ograničavanja porasta temperature do 1,5 stepena C“,navodi se u izveštaju koji je objavio Program UN-a za zaštitu životne sredine (UNEP) u saradnji sa stručnjacima nekoliko međunarodnih instituta: Stokholmskog instituta za okolinu, Međunarodnog instituta za održivi razvoj i više univerziteta.

Izvori energije koji stvaraju ugljenik suočeni su sa sve više ograničavajućih propisa zbog kojih postaju manje privlačni za ulagače i korporacije.

„Firme su počele uvažavati rizike sankcija, rizici za vlade su slični ali s posledicama po stotine miliona ljudi. Bez obzira na to brinu li proizvođači fosilnih goriva o fizičkom uticaju na klimatske promene, moraju uvideti uticaj pada prihoda od fosilnih goriva na njihove privrede i preduzeti mere da diverzifikuju“, kaže Majk Kofin (Mike Coffin), analitičar za Carbon Tracker.

Ove je godine pandemija virusa korona koja je prouzrokovala zatvaranja čitavih država dovela do kratkotrajnog pada proizvodnje fosilnih goriva i procenjuje se da će iznositi sedam odsto, navodi se u izveštaju UNEP-a.

Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden obećao je da će ukinuti subvencije za fosilna goriva vredne milijarde dolara godišnje, ali sigurno će biti suočen sa snažnim otporima zastupnika u Kongresu, čak i među demokratima.

Organizacija Climate Action Tracker, koja analizira politike vlada prema klimi i ograničavanju globalnog zagrevanja, svet će uz sadašnje proizvodne planove biti suočen sa povećanjem globalne temperature za 2,9 stepeni Celzijusa do kraja veka.

Kada bi sve vlade ispunile ciljeve o poništenoj emisiji ugljenika do 2050. godine globalno zagrevanje moglo bi se zaustaviti na 2,1 stepena C.

„Ovogodišnji razorni požari, poplave i suše kao i drugi vremenski obrasci služe kao moćni podsetnici zašto moramo uspeti u borbi protiv klimatskih promena“, kaže Inger Andersen, izvršna direktorica UNEP-a a Antonio Guteres, generalni sekretar UN-a je iz Njujorka poručio da „čovečanstvo vodi rat protiv prirode. To je samoubistvo. Priroda uvek vrati – i to već sad čini, sa sve većom snagom i besom. Postizanje mira sa prirodom mora biti najveći prioritet za svakoga i svuda“.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.