Proradio novi pravac snabdevanja Srbije gasom

Srbija je juče počela da se snabdeva gasom iz novog pravca – Balkanskim tokom preko Bugarske u Srbiju stiže ruski gas iz Turskog toka. Ocenjujući završetak magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice kao geopolitičku pobedu Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa kaže da će Srbijagas i Republika Srbija zadržati strateško partnerstvo u gasnom sektoru sa Rusijom, odnosno, sa Gaspromom.

Pretposlednjeg dana 2020. godine poteklo je prvih 140.000 metara kubnih ruskog gasa iz bugarskog Balkanskog toka u srpski unutrašnji transportni gasovodni sistem koji je u vlasništvu (Gastransa) kompanije koja je osnovana po srpskim zakonima.

Kod Gospođinaca u u opštini Žabalj u Vojvodini ovaj magistralni gasovod od bugarske do mađarske granice, dug 403 kilometra, 1. januara svečano će pustiti u rad predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Srbija je, dakle, dobila novi pravac snabdevanja gasom. Ispunjen je uslov na kome je Evropska unija toliko insistira: diverzifikovan je pravac snabdevanja. Osim iz Mađarske gas u unutrašnji gasni transportni sistem Srbije sada stiže i iz Bugarske. Ovo je alternativni pravac snabdevanja zbog toga što je reč o ruskom gasu, koji na Balkan pa i u Srbiju stiže gasovodom Turski tok (dve cevi kapaciteta od po 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje).

Evropska unija i SAD, doduše, insostiraju da Srbija uradi i diverzifikaciju izvora snabdevanja.

To je razlog što se, za razliku od projekta izgradnje Južnog toka, čiju realizaciju su zapadne sile uspele da spreče, ovaj gasovod gradio bez velike pompe.

„Mi smo ovo radili u tišini. Pod velikim pritiscima. Morali smo tako. Ovo je velika pobeda Srbije, predsednika Srbije i njegove nacionalne, ekonomske i spoljnopolitičke politike. To jeste ruski gas. Ali, ovim gasovodom, potencijalno, u budućnosti, može stizati i neki drugi gas“, rekao je sinoć za RTS generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

Geopolitika

Isto tako, „u tišini“ radilo se i u Bugarskoj. U obe ove balkanske zemlje cevovodi kojima su povezane na Turski tok građeni su bez svečanog postavljanja kamena temeljca, presecanja vrpce… toliko uobičajenih javnih manifestacija. Rađeno je tako baš zbog toga da se ne ide „prstom u oko“ Briselu i Vašingtonu. Zapravo, najviše američkoj administraciji, kojoj u geopolitičkom odmeravanju snaga u Evropi nikako ne ide u prilog ni jačanje ruskog ekonomskog uticaja ni osamostaljivanje EU, pogotovo Nemačke, koja se drznula da odmah posle gasnih kriza u prvoj deceniji 20. veka na brzinu napravi Severni tok 1 a potom krene i sa gradnjom Severnog toka 2.

Čini se da je baš ta nemačka upornost da ne odustane od snabdevanja ruskim gasom i da istraje u saradnji sa Gaspromom, pa i to što su u projekat Severni tok 2 privukli najveće evropske gasne kompanije, čak pomogla Srbiji i Bugarskoj, kao i Turskoj koja je postala tranzitna zemlja i za ruski i za azerbejdžanski gas, ka Evropi.

Dok se Vašington bavio gasovodima kroz Baltičko more Rusija je, naime, izgradila dve cevi Turskog toka. Još uoči prošle zime Bugarska se prikopčala na gasni hab u Turskoj i počela ne samo svoje potrošače već i Grčku i Makedoniju snabdevati ruskim gasom. I, mada su kasnili sa završetkom svog magistralnog gasovoda od turske do srpske granice, koji je trebao biti završen prošle godine, Bugari su odoleli američkim pritiscima, ubrzali finiš radova i Srbija ove zime dobija gas po mnogo povoljnijim uslovima.

Ističući da će Srbijagas i Republika Srbija zadržati strateško partnerstvo u gasnom sektoru sa Rusijom, odnosno, sa Gaspromom Bajatović je prokomentarisao da je i Nemačka bila protiv Turskog toka da bi završila Severni tok 2. Kako je rekao „da bi sav ruski gas završio u nemačkim cevima“.

Objašnjavajući ove ekonomsko – geopolitičke težnje Nemačke Bajatović je podsetio da nema nemačkog kapitala u globalnim energetskim kompanijama, u njima je suvlasnik američki, engleski, ruski… kapital.

„Ako bi sav ruski gas završio u nemačkim cevima onda bi ojačala njihova pozicija u Evropi“, rekao je Bajatović.

Srbija tranzitna zemlja

Startom Balkanskog toka Srbija je po prvi put postala tranzitna zemlja za prirodni gas.

Budući značaj Srbije kao tranzitne zemlje tek će se videti kada budu završena druga gasna konekcija sa Bugarskom – gasovod Niš – Dimitrovgrad – Sofija. Kroz obe gasne konekcije sa Bugarskom u ovu zemlju, pa dakle i Srbiju ubuduće će moći da stižu i isporuke gasa iz drugih izvora i pravaca snabdevanja, na primer iz LNG terminal koji se gradi kraj Soluna u Aleksandropulusu

A sam početak snabdevanja gasom iz pravca bugarske „otvara“ tranzitni pravac iz Mađarske – gasovod koji u Srbiju ulazi kod Horgoša, čiji je kapacitet sedam milijardi kubnih metara gasa.

Bajatović navodi da je u planu i izgradnja gasne veze sa Rumunijom, što znači ipovezivanje na tamošnji gasovod BRUA, koji će biti veza između Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije za transport gasa.

Iz Srbije već sada ide gas za Bosnu i Hercegovinu a u planu je i izgradnja gasovoda do Banjaluke.

Jeftiniji gas

Bajatović navodeći da je pritisak u gasovodu nešto više od 40 bara na ulasku iz Bugarske a oko 35 bara kod Gospođinaca. Kako je precizirao, prethodnih dana su završene tehničke provere, probe i cevi su napunjene gasom.

Iz Bugarske će u Srbiju moći da stiže 13,88 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a ostajaće onoliko koliko je potrebno za snabdevanje domaćih potrošača. Bajatović energietski kapacitet gasovoda poredi sa energetskim kapacitetom EPS-a, ističući da je energija gasovoda veća.

Tri su izlaza iz ovog magistralnog gasovoda: kod Paraćina, Beograda i u Gospođincima. A pored potrošača u Srbiji iz novog pravca će biti transportovan i gas za grad Sarajevo u BiH.

Prema Bajtovićevim rečima u Srbiji nije došlo do pada potrošnje gasa, a bez gasnih elektrana potrošnja gasa će u Srbiji sa sadašnjih nešto više od dve milijarde porasti na 3,7 do 4,4 milijardi metara kubnih.

Novi pravac snabdevanja za Srbiju znači i jeftiniji gas. Od 1. januara cena gasa na bugarsko – srpskoj granici biće 155 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Ilustrujući koliko je to povoljnije Bajatović je naveo da je na TTF-u (najlikvidnijoj evropskoj berzi gasa, u Holandiji) cena sada 240 dolara.

“Od 60 do 90 dolara će u prva dva kvartala 2021. godine biti jeftinija nabavlka 1.00o kubika gasa za srpske potrošače na ulazu Srbiju nego u slučaju da se sada kupuje na nekoj berzi”, rekao je Bajtović ističući da će i transportni troškovi biti manji jer, transport kroz Mađarsku je sada 30, a bio je i od 40 do 70 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, a kroz Bugarsku će tranzitne takse biti 12 do 14 dolara.

Sve ovo prema Bajatovićevim rečima, doprineće nižoj ceni gasa krajnjim potrošačima u Srbiji.

A od takse na procenat koliko smo vlasnici gasovoda (49 %) Srbiji će pristizati novac za vraćanje kredita za izgradnju gasovoda.

Magistralni gasovod od bugarske do mađarske granice sa projektom, eksporprijacijom zemljišta i samim cevovodom i pratećom opremom košta do 1,8 milijardi evra, rekao je Bajatović napominjući da je tokom poslednjih pet do sedam godina više od 500 miliona evra uloženo u gasifikaciju zemlje.

Stopa rentabilnosti gasovoda je oko 8% a cena takse za transport 2,8 dolara na 1.000 metara kubnih za 100 kilometara. Kapacitet gasovoda je zakupljen 100% za period do 20 godina – najveći zakupci su Srbijagas i Gasprom a 10% kapaciteta koji je morao ostati slobodan (prema energetskim paketima EU) zakupili su jedna privatna i jedna mađarska firma , što, prema Bajatovićevim rečima, ne prelazi 200 miliona metara kubnih na godišnjem nivou.

Gasifikacija adut za investitore

Najavljujući ubrzanu gasifikaciju Srbije Bajatović nabraja da će se to raditi u Leskovcu, Gadžinom Hanu, Vranju, Zaječaru, Prahovu, Majdanpeku, Boru, Kraljevu, Kruševcu, Valjevu… i komentariše da će gasifikacija cele zemlje doprineti privlačenju novih investitora, kao što je to slučaj u Vojvodini, koja je 100% gasifikovana i ima najviše ulaganja.

Uz to, gasifikacija smanjuje i zagađenje, zbog čega će se raditi na gasofikaciji domaćinstava.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti