Proširenje LNG terminala na Krku – energetska sigurnost ili omča za OIE

Odluku Hrvatske Vlade o izgradnji gasovoda Zlobin - Bosiljevo i povećanju kapaciteta LNG terminala na 6,1 milijardu kubnih metara gasa godišnje - ukupne vrednosti 180 miliona evra, ekološki aktivisti ocenjuju nesvrsishodnim investiranjem u infrastrukturu na fosilna goriva. Zeleni smatraju da je potrebno da se novac preusmeri u razvoj obnovljivih izvora energije.

Terminal LNG na Krku u Hrvatskoj ima geopolitičku i stratešku dimenziju u okviru jačanja evropskog energetskog tržišta i povećanja sigurnosti snabdevanja gasom zemalja Europske unije. Posebno, zemalja srednje i jugoistočne Evrope, koje žele da osiguraju novi pouzdani pravac snabdevanja gasom. Reč je o projektu koji je od strateškog značaja za EU i Republiku Hrvatsku, navodi se na sajtu Kompanije LNG Hrvatska.

Ovaj strateški objekat dobio je još veći značaj u vremenu aktuelne energetske krize, pa je proširenje njegovih kapaciteta viđeno kao logičan sled u daljem jačanju energetske nezavisnosti Hrvatske i snabdevanju gasom nekoliko evropskih zemalja.

Vrednost investicije 180 miliona evra

Hrvatska Vlada je u avgustu obelodanila odluku o izgradnji gasovoda Zlobin – Bosiljevo i povećanju kapaciteta LNG terminala na Krku na 6,1 milijardu kubnih metara gasa godišnje. Procenjana ukupna vrednost ulaganja je 180 miliona evra. Cilj je povećanje sigurnosti snabdevanja gasom.

„Radi se o strateškoj odluci. Udvostručujemo kapacitete LNG terminala na ostrvu Krku. Ući ćemo i u izgradnju novog gasovoda, kako bi se pojačala sigurnost snabdevanja gasom u Republici Hrvatskoj. Želimo da se pozicioniramo i kao lider u novoj raspodeli karata, kada govorimo o energetici u ovom delu Evrope“, izjavio je ministar privrede i održivog razvoja Davor Filipović.

Evropski novac

Od 180 miliona evra, koliko iznosi ukupna vrednost investicije, 25 miliona biće uloženo u samo proširenje kapaciteta LNG-a, a 155 miliona evra u proširenje gasovodne mreže.

„Za finansiranje investicije maksimalno će se koristiti evropski novac, uz podršku sredstava iz državnog budžeta”, naveo je Filipović.

Predsednik Vlade Andrej Plenković ocenio je da Hrvatska na taj način postaje regionalno energetsko središte kada je reč o kvalitetnom korišćenju terminala za LNG.

Garant sigurnosti snabdevanja

I direktor kompanije LNG Hrvatska Hrvoje Krhen, govoreći o dosadašnjem radu LNG terminala i ambicioznim planovima za njegov dalji razvoj, ističe da se ovaj strateški energetski objekat u aktuelnoj krizi pokazao kao garant sigurnosti snabdevanja gasom Hrvatske i gravitirajućih zemalja.

Terminal za tečni prirodni gas, koji je počeo sa radom 1. januara 2021. godine, prema rečima Krhena, ispunio je sva očekivanja i pozicionirao se kao važan energetski subjekat u ovom delu Evrope, pogotovo u ovim kriznim vremenima.

Kapaciteti zakupljeni do 2027. godine

„Trenutno na Terminalu postoji šest korisnika koji imaju potpuno zakupljene sve kapacitete do 2027. godine. Do današnjeg dana zaprimili smo više od 4.330.000 kubnih metara LNG-a sa 32 broda, uskladištili smo i otpremili u transportni sistem više od 2.600.000.000 kubnih metara prirodnog gasa. Obavili smo ponovni pretovar LNG-a na više od 50 kamiona. Većina LNG-a dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Ali, tankeri stižu iz svih delova sveta: Nigerije, Katara, Egipta, Trinidada i Tobaga, Francuske itd”, objašnjava direktor Kompanije.

U prilog činjenici da je od početka rata u Ukrajini povećano interesovanje zakupaca kao i da nema slobodnih kapaciteta do 2027. godine, navodi da su kapaciteti sa 2,6 povećani na 2,9 milijardi kubnih metara, kao i planove za njihovo dalje povećanje.

Povećanje kapaciteta

„Maksimalni tehnički kapacitet Terminala je 3,8 milijardi kubnih metara godišnje, mada je u početku bio ograničen na 2,6 milijardi, zbog tehničkih ograničenja transportnog sistema. Zbog povećanog interesovanja za zakup kapaciteta, LNG Hrvatska je, zajedno s operatorom transportnog sistema, kompanijom Plinacro, u martu ove godine obavila određena hidraulička ispitivanja otpremnog gasovoda i transportnog sistema, tako da smo uspeli da povećamo kapacitet do 2,9 milijardi kubnih metara godišnje“, objašnjava Krhen.

Kako kaže, procenjeno je da bi u periodu od dve godine Terminal mogao dodatno da poveća svoje kapacitete i to – rekonstrukcijom postojećeg FSRU broda, nabavkom novog FSRU broda ili izgradnjom kopnenog Terminala.

„Neophodno je da se povećanje kapaciteta Terminala i povećanje kapaciteta transportnog sistema posmatra kao jedna tehnološka celina“, dodaje direktor LNG Hrvatska.

Bunker stanica u Zadru

U toku je i ekološka procena proširenja LNG terminala. Takođe i pribavljanje dozvola za izgradnju distributivne, odnosno, bunker stanice u Zadru, koja će služiti za snabdevanje LNG-om kopnenim (kamioni, vozovi) i morskim putem. S obzirom da se rezultati ekološke procene očekuju do kraja godine, realizacija ove stanice, u najboljem slučaju, moguća je krajem 2024, odnosno početkom 2025. godine.

Kada je reč o širenju gasovodne mreže, Plinacro je za sve opcije razvoja LNG terminala izradio potrebnu dokumentaciju za izgradnju evakuacijskih gasovoda prema hrvatskim i regionalnim tržištima, čija bi ukupna dužina iznosila 378 kilometara.

Mreža gasovoda

Okosnica mogućeg snabdevanja Slovenije, Austrije i ostalih zemalja u središnjoj Evropi zasniva se na proširenju kapaciteta postojećeg gasovoda Lučko – Zabok – Rogatec. To bi se postiglo izgradnjom paralelnog gasovoda većeg prečnika i višeg radnog pritiska – sistema gasovoda Lučko – Zabok – Jezerišće – Sotla (70 km).

Transport LNG-a prema Mađarskoj, Ukrajini i ostalim zemljama istočne Evrope oslanja se na razvoj gasovodnog sistema Zlobin – Bosiljevo – Sisak – Kozarac – Slobodnica (308 km).

Nakon potrebnih saglasnosti i osiguranja finansijskih sredstava i konačne investicijske odluke, vreme nabavke i izgradnje celokupnog sistema u maksimalnom obimu procenjuje se na rok od tri do četiri godine.

Ekološko NE

Međutim, ekološki aktivisti ne pozdravljaju ambiciozne planove za dalji razvoj LNG Terminala na Krku. Smatraju da je reč o nepotrebnom jačanju zavisnosti Hrvatske od gasa.

Aktivisti Zelene akcije tvrde, a prenosi portal Energetika –net, da je oko 80 miliona evra poreskih obveznika, predviđenih za proširenje krčkog LNG terminala, potrebno usmeriti u obnovljive izvore energije, uštedu energije i direktnu pomoć građanima za ublažavanje trenutne privredne i energetske krize.

Marija Mileta iz Zelene akcije naglasila je da LNG terminal nije kratkoročno ni dugoročno rešenje energetske krize.

„Neće nas „spasiti” ove, pa, verovatno, ni sledeće zime, jer je za realizaciju njegovog proširenja potrebno oko godinu i po dana“, rekla je Mileta.

Dugoročno je, kako kaže, štetno i neisplativo da se ulaže u infrastrukturu na fosilna goriva, s obzirom na klimatsku krizu čije je ublažavanje hitno.

Za pravu energetsku nezavisnost

Zelena akcija se zalaže da se novac namenjen za proširenje terminala, koji delimično potiče iz državnog budžeta, usmeri u prava rešenja za energetsku nezavisnost kao što su obnovljivi izvori energije, zelene tehnologije koje mogu brže da zamene gas za grejanje, kao i mere štednje energije.

Novi plan Evropske komisije za napuštanje uvoza nafte i gasa iz Rusije, tzv. RePower EU, iz koga hrvatska Vlada planira da finansira deo proširenja terminala, predviđa 300 milijardi evra za celu Evropu i to, pre svega, za obnovljive izvore energije.

„U skoro nijednoj najavi Vlade ne pominje se ulaganje u obnovljive izvore energije iz novog Plana Komisije. Ulaganje je isključivo usmereno na LNG terminal i širenje gasovoda. Tragično je da Vlada ovu energetsku krizu koristi za navodnu i upitnu zaradu, dok, na primer, španska vlada oporezuje dobit kompanija koje profitiraju od energetske krize, kako bi subvencionirala javni transport”, poručuju iz Zelene akcije.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti