Planetom haraju požari

Prošla godina bila peta najtoplija u istoriji

Prema medjuvladinoj agenciji za klimatske promene Kopernikus, 2021. godina je završila na petom mestu najtoplijih godina od kad se mere temperature. Ekstremne temperature praćane poplavama , šumskim požarima i toplotnim talasima nisu zaobišle ni Evropu u 2021. godini, dok je u SAD zabeležen najtopliji jun u istoriji.

Poslednjih sedam godina bile su najtoplije u istoriji, a 2021. je peta najtoplija godina. Svet nastavlja da beleži porast emisije gasova staklene bašte koje menjaju klimu, navodi se u izveštaju objavljenom u ponedeljak.

Godišnji nalazi Kopernikove službe za klimatske promene, međuvladine agencije koja podržava evropsku klimatsku politiku, pokazuju kontinuirani trend rasta temperatura jer emisije fosilnih goriva zadržavaju više toplote u atmosferi.

Ekstremne temperature u Evropi

„2021. je bila još jedna godina ekstremnih temperatura sa najtoplijim letom u Evropi, toplotnim talasima na Mediteranu, a da ne spominjemo neviđeno visoke temperature u Severnoj Americi“, rekao je Karlo Buontempo, direktor službe Kopernikus.

Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom podstakle su više temperature i sušnije uslove širom sveta, a naučnici ih naširoko vide kao doprinose pogoršanju katastrofa poput uragana, šumskih požara i toplotnih talasa.

Prošla godina je takođe završena Globalnim samitom Ujedinjenih nacija o klimi u Glazgovu u Škotskoj, koji je rezultirao sporazumom između skoro 200 zemalja da ubrzaju borbu protiv klimatskih promena i da se posvete strožim klimatskim obećanjima.

Uprkos novim obećanjima o zagađenju gasom metanom, krčenju šuma i finansiranju uglja, između ostalog, naučnici i pravni stručnjaci tvrde da je samit rezultirao samo neadekvatnim napretkom za rešavanje krize.

Neki delovi sveta su prošle godine zagrejali više od drugih. Na primer, Evropa je doživela leto ekstrema sa ogromnim toplotnim talasima na Mediteranu i poplavama u centralnoj Evropi. U Evropi su se deset najtoplijih godina desile od 2000. godine, a sedam najtoplijih godina bile su između 2014. i 2020. godine.

Temperaturni rekordi i u SAD

U Severnoj Americi, jak toplotni talas u junu oborio je maksimalne temperaturne rekorde i rezultirao najtoplijim junom na ovom kontinentu, saopštila je agencija.

Ekstremno suvi uslovi takođe su pogoršali šumske požare tokom jula i avgusta, posebno u nekoliko kanadskih provincija i na zapadu SAD. Požar u Diksiju postao je drugi najveći požar u istoriji Kalifornije, sagorevši skoro milion hektara i rezultirajući lošim kvalitetom vazduha za hiljade ljudi širom zemlje.

„Ovi događaji su oštar podsetnik na potrebu da preduzmemo odlučne i efikasne korake ka održivom društvu i da radimo na smanjenju neto emisija ugljenika“, rekao je Buontempo.

Prošle godine je bila 0,3 stepena Celzijusa iznad proseka za period između 1991. i 2020. godine i između 1,1 i 1,2 stepena Celzijusa iznad proseka za predindustrijski period između 1850. i 1900. godine, navodi agencija.

Održavanje globalnih temperatura od preko 1,5 stepeni Celzijusa – nivoa postavljenog Pariskim sporazumom iz 2015. za koji naučnici kažu da će sprečiti najgore posledice klimatskih promena – zahtevalo bi od sveta da skoro prepolovi emisije gasova staklene bašte u narednoj deceniji i dostigne neto nultu emisiju do 2050, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene. Svet je na putu da doživi porast temperature od 2,4 stepena Celzijusa do kraja veka, prema naučnim podacima za praćenje.

Izvor: CNBC

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti