Imali smo problema u usaglašavanju propisa, ali je to rešeno na radost naših kupaca. Ono što je i dalje problematika to je da naši kupci moraju dodatno da se edukuju. Imamo problema što ne shvataju ovaj koncept. A ako nije dobro shvaćen ne može ni doneti prave efekte. Čini mi se, kada sagledamo sve, da cela zajednica mora da radi na tome da kupci shvate na koji način treba da rade i koje pogodnosti kao kupac-proizvođač mogu da imaju. Problem investiranja je i dalje ključan. Mi u EPS-u, kao snabdevač to vidimo, rekla je Ivana Đorđević, direktor Sektora za upravljanje kupcima-proizvođačima u Elektroprivredi Srbije AD na IV međunarodnoj stručnoj konferenciji o kupcima-proizvođačima električne energije: „Prozjumer – značajan učesnik u elektroenergetskom sistemu Srbije“, koju je Energija Balkana organizovala u saradnji sa Elektroprivredom Srbije.

Navodeći da su kupci koji su predimenzionirali svoje kapacitete solarnih panela na krovovima vrlo nezadovoljni i razočarani, onim što dobiju na kraju Ivana Đorđević ističe da se efekat najbolje vidi ne kraju perioda poravnanja.

„Krajem marta 2025. godine, dakle, na kraju trećeg perioda poravnanja, 74 odsto kupaca nije imalo ostvarene viškove ili su to viškovi bili neznatni na godišnjem nivou – do nekih 1.000 kilovat-sati, što nije bila velika cifra. Oko 20 odsto kupaca-proizvođača je ostvarilo višak od oko 36 odsto u ukupnom procentu energije, odnosno imali su viškove od 1.000 do 5.000 kilovat-sati, koje nisu mogli da naplate, a predali su ih u mrežu. Najmanji broj, oko sedam odsto kupaca je imao viškove od oko 5.000 kWh, koje su predali u mrežu, bez prava na naknadu. Dakle, više od 56 odsto kupaca nije imalo viškove, zahvaljujući tome što su dobro procenili svoje potrebe i pravilno investirali u solarne panele. Samo jedan mali broj, ukupno 10 kupaca je predalo u mrežu, bez prava na naknadu jednu šestinu svih viškova. Oni su se odlučili za velike investicije, koje im nisu isplative”, rekla je Đorđević komentarišući da su se, vezano za izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije, čule primedbe nezadovoljnih zbog ograničenja snage napominjući da statika pokazuje da li su oni tim izmenama bili ograničeni ali da su ograničenja bila u skladu s njihovim potrebama.

Na slajdu (pogledajte prezentaciju u prilogu) se vidi da je čak 60 odsto kupaca-proizvođača, koji imaju na krovovima panele čija je instalisana snagu veća od 10 kilovata prebacilo kapacitet, da su u sistem EPS-a isporučili najviše energije bez prava na nadoknadu.

„To pokazuje da ovi propisi nisu bili suprotno njihovim interesima, nego u skladu s potrebama. Najveći broj kupaca iz kategorije domaćinstava ne treba da postavlja panele veće snage od 10 kilovata, jer to za njih nije isplativo, a to i nije suština ovog koncepta. Glavni naš problem je i dalje nedovljna edukacija kupaca o ovom konceptu”, kaže Ivana Đorđević napominjući da je „najvažnije je pametno donošenje investicionih odluka, koje će njima biti od koristi. Da nema predimenzirsnih kapaciteta, jer sve što je preko toga će biti višak, izgubljeni kilovati koje ne mogu da naplate. A to sve onda rezultira njihovih nezadovoljstvom”.

U osnovi koncept prozjumera je da se pametno planira i troši ono što se proizvede, tamo gde se proizvodi.

„Kupci-proizvođači koji i imaju velike viškove su kandidati za neki naredni period, koji će uslediti nakon donošenja podzakonskih akata – da se prebace na status aktivnog kupca, kako bi svoje viškove mogli da prodaju, jer ovaj koncept prozjumera za njih nije održiv”, ističe Đorđević.

Fokus je, kako kaže, da imaju sami uvid u račun i da svi radimo na unapređenju Sistema, kako bi im ceo ovaj koncept bio isplativ i održiv. A na nivou cele zajednice je obaveza da imaju pravu informaciju.

„EPS-u je fokus na unapređenju ovog sistema. Kako bi ceo koncept bio isplativ i održiv”, zaključila je Đorđević.

Pojednostavljene procedure za male kupce-proizvođače

Dragan Marin, stručnjak za OIE iz Elektrodistribucije Srbije istakao je EDS radi po prilično uprošćenim procedurama.

„To pitanje je i u Evropi i dalje aktuelno. Za kupce-proizvođače do 10.8 kilovata nije potrebna dozvola za gradnju, nije potrebna ni kod nas, kao ni odobrenje za priključak. Sve je na investitoru. On postavlja panele na krov, on podnosi zahtev za prilagođavanje mernog mesta, zaključuje ugovor. Ako je sve u redu mi pregledano i ide u registar kupaca. Za one do 50 kilovata, takođe, nije potrebna nikakva dokumentacija, ali oni imaju obavezu da se jave i proveri merno mesto – priključak. Potrebno je da se uradi jedna analiza, zahtev se podnosi elektronski. Najveće je, ipak, interesovanje za instalisanu snagu od 10.8 kilovata. Već je oko 3.500 kupaca-proizvođača na mreži sa 10.8 kilovata, a 1.300 ovih do 50 kilovata. To je nepunih 100 megavata snage instalisanog kapaciteta”, naveo je Marin.

Navodeći da su sledeća kategorija oni koji žele da instaliraju kapacitet veći od 50 kilovata Marin ističe da je za ta potreban dokument od organa uprave. Ti kupci-proizvođači moraju da imaju dozvolu za gradnju, za šta se javljaju EDS-u sa zahtevom za uslove za projektovanje i priključenje. Tu se već radi kompletna studija, a kada se ta procedura završi stranka dobija uslove za projektovanje i priključenje. Javlja se nadležnoj opštini za odobrenje za gradnju i tek tada može da počne da gradi.

„Tih zahteva u proceduri imamo oko 120 megavata. To su ljudi koji su dobili dozvolu od opštine za postavljanje panela. Kod nas su u fazi ugovaranja priključka i dobijanja odobrenja za priključenje, tako da možemo očekivati i tih 120 megavata u narednom period”, objasnio je predstavnik EDS-a.

Sledeća grupa su oni koji imaju od EDS-a dozvolu za projektovanje, ali su još u proceduri u opštini. Njihov ukupni kapacitet je blizu 200 megavata. Kada sve sabere to je 420 megavata koji su izvesni. Marin ukazuje da postoje i zahtevi za 180 megavata kapaciteta, gde je samo predat zahtev, a ništa dalje nije rađeno.

„U narednom periodu treba očekivati ove pojednostavljene procedure za male kupce-proizvođače. A za ostale to radimo koliko možemo i koliki su nam kapaciteti”, objađnjava Marin komentarišući da se priključenje novih 600 megavata može očekivati u narednih godinu dana – što je velika snaga.

Win-win koncept EPCG

Izvršni rukovodilac Direkcije za razvoj i investicije Elektroprivrede Crne Gore, Ivan Mrvaljević je govoreći o projektu Solari predstavio concept ugradnje solarnih panela domaćinstvima.

„U tehničkom smislu mi imamo iste probleme. Počeli smo nešto ranije i već imamo oko 70 megavata instalisane snage na krovovima, oko 6.000 potpisanih ugovora. Dominantna su nam domaćinstva. Nedavno smo usvojili novi zakon o OIE, koji reguliše sva pitanja neto obračuna komercijalnih obračuna… U tom tehničkom delu najveći izazovi su sa operaterima distributivnog sistema, koji polako počinju da shvataju da moramo da se prilagodimo i promenimo”, naveo je Mrvaljević.

odsećajući da se i u Crnoj Gori puno priča o uglju, o SBAM mehanizmu, o tranziciji, o tome da smo imali energetsku krizu, strahu građana… predstavnik EPCG kaže da je u tom trenutku Crna Gora donela hrabru odluku o tome na koji način građanima da olakša – da stave panele na svoje krovove.

„Ono što je naš drugačiji koncept je da smo preko naše ćerke firme, koja se bavi gradnjom solarnih panela, osmislili I počeli sa realizacijom celog projekta – da građani samo treba da se prijave. Radi se tehnička analiza svega što je moguće ugraditi. Za obična domaćinstva to su solarni paneli instalisane snage 5,7 do 16 kilovata. U zakonu smo podigli kapacitet sa 10 na 16 kilovata”, rekao je Mrvaljević.

EPCG, odnosno, ćerka firma za potrošače završava papirologiju, osim potpisa tehničke dokumentacije, nabavlja panele, ugrađuje ih, jednom rečju sve završava i sve finansira. Nakon predaje solarne elektrane na krovu edukuje potrošče – šta i kako mogu da uštede.

„Važno je da u trenutku, kada se panel postavlja na krov, potrošač nije dužan da da nijedan jedini cent. Investiciju će otplaćivati kroz rate za prosečnu potrošeni električnu energije. Potrošač treba da računa da će imati ograničenje snage – do iznosa prosečne potrošnje. A EPCG je isplativo da plaća viškove. Cena energija je oko 4.2 evro centa i to je win-win situacija za sve. Elektroenergetski sistemi su nam vrlo slični. Zavisimo od uglja i od hidrologija. Imamo 60 odsto proizvodnje električne energije u hidro-sektoru, pa smo u pojedinim delovima godine plaćali megavata sat i po 406-408 evra. Zato kažemo da je ovo oslobođena energija”, predstavio je Mrvaljević koncept koji se primenjuje u Crnoj Gori.

Plan da prozjumeri proizvedu 10% potreba Crne Gore za strujom

Navodeći da im je ideja bila da „naš novac ostane nama, da se sve investira u ovu proizvodnju”, Mrvaljević kaže da imaju izazove i u smislu monitornga, da se ovakvi projekti moraju pratiti… Za zgrade državnih institucija nisu uspeli da nađu jednačinu.

„Nemamo rešenje kako da primenimo ovaj naš koncept na njihove krovove, jer ako jedna škola hoće da se prijavi za panel problem je što ona nije vlasnik krova. Vlasnik je Ministarstvo prosvete pa vlada… To je začarani krug”, priznaje Mrvaljević, otkrivajući da im je prvi sledeći cilj zgrade državnih institucija.

Očekuju i upliv privede, sa malim elektranama snage 100/200/300 kilovata. A pre mesec dana u Crnoj Gori su krenuli sa akcijom promocije ugradnje solarnih panela na balkonima, tako da svi iz stambenih jedinica koje još nisu rešene mogu da ih ugrade. Iako ekonomski efekti nisu isti to je rešenje za one koji ne žele da čekaju, ko nema adekvatan krov…

U EPCG procenjuju da će za dve do tri godine doći na oko 200 megavata instalisane snage kod prozjumera, što je za Crnu Goru zaista puno.

„Videli smo primere Holandije i Danske, koje imaju manje sunčanih sati od nas. Ovo je veliki potencijal za Crnu Goru. Prema proračunima, možemo doći do toga da do 10 odsto naših potreba podmirimo proizvodnjom električne energije iz solarnih panela na krovovima”, zaključio je Mrvaljević.

Solarni paneli već na svakoj četvrtoj pumpi NIS-a

Rastislav Kragić, ekspert za energetiku Bloka Energetika Naftne industrije Srbije AD kaže da je tokom 2022. godine kompanija pokrenula izgradnju solarnih fotonaponskih elektrana na svojim benzinskim stanicama širom Srbije, kao i na drugim objektima u svome vlasništvu.

„Do danas, NIS je pustio u rad 45 solarnih fotonaponskih elektrana na svojim benzinskim stanicama. Tokom ove godine planira se izgradnja dodatne 33 elektrane na benzinskim stanicama. Ovim korakom, gotovo četvrtina NIS-ovih benzinskih stanica u Srbiji imaće i sopstveni izvor zelene električne energije, sa proizvodnjom od oko 2.700 MWh godišnje”, istakao je Kragić.

NIS je otpočeo i sa izgradnjom solarnih elektrana i na drugim ključnim objektima. U Pogonu za proizvodnju pijaće vode Jazak tokom 2024. godine je puštena u rad solarna fotonaponska elektrana snage 620 kWp. Ovo je prvi objekat ove vrste u NIS-u, kao kombinovana elektrana sa tri fotonaponska polja, raspoređenih na tlu i na krovu fabrike.

„Ovaj projekat omogućava da se najveći deo proizvedene električne energije koristi za potrebe same fabrike, dok se povremeni viškovi isporučuju u distributivnu mrežu. Takođe, od ove godine, Rafineriju nafte u Pančevu snabdevaće električnom energijom i solarni paneli ukupne snage od 610 kWp sa krovova pet internih objekata”, rekao je Kragić napominjući da im je namera da na što više objekata, gde je to ekonomski opravdano, budu postavljeni solarni paneli.

Ovaj stručnjak za energetiku ukazuje da veliki broj kupaca ne poznaje rad solarnih elektrana i potrošnju na godišnjem nivou, a da je to planerima u NIS-u polazna osnova – da bi znali koliku elektranu treba da postave na krov.

„Ono do čega smo došli je da je optimum da 20 odsto ide u mrežu, a da 80 odsto trošimo za svoje potrebe. Za fabriku Jazak imamo 35 odsto električne energije koju isporučujemo u mrežu, dok je na pumpama taj procenat oko – u zavisnosti od toga kolika je benzinska stanica. Konkretno, kod benzinskih stanica je problem što gro energije troše noću, kada je neophodno jako osvetljenje – pumpa noću blješti kao Las Vegas. To ne ide na ruku solarnim elektranama”, rekao je Kragić.

Ističući da je novih 10 megavata instalisane snage već odobreno za realizaciju predstavnik NIS-a objašnjava da se kod većeg dela tih projekata radi na dobijanju statusa kupca proizvođača i proaktivnih kupaca.

„Ono što bi nama značilo je da se omogući ne da se omogući da se solarni paneli ne montiraju na krov, već da solarna elektrana bude na mestu gde ima osnova da se struja proizvodi, a da se ta energija pripisuje proizvodnji na nekom drugom mestu, da se po nekim liberalnijim i ekonomski opravdanim mogućnostima omogući takav status. Znači, da jedan privredni subjekt može da ima proizvodnju i potrošnju na dva različita mesta. Teorijsko gledano, možda bi iz trenutne regulative mogla da se izvuče takva mogućnost, ali to nije do kraja razrađeno. Mislim da tu leži veliki potencijal”, rekao je Kragić komentarišući da bi ideja da se solarna energija na jednom mestu proizvodi a na drugom troši bi trebalo da bude definisano podzakonskim aktima.

Neophodna edukacija stanara u stambenim zgradama

Govoreći o značaju edukacije stanara, kako bi se u stambenim zgradama došlo do većeg broja kupaca-proizvođača Draško Ražnatović, predsednik Nadzornog odbora Udruženja profesionalnih upravnika Beograda je istakao da je tu pitanje koju potrošnju njima ponuditi.

„Potrošnja zajedničke struje je mala, jer je prisutna led rasveta. Zgrade troše manje struje i računi su mali, oko par evra. Jedino u zgradama gde postoje punjači za električne automobile je veća potrošnja. Dakle, povrat investicije je diskutabilan. Možda bi bila prihvatljiva opcija rentiranje krovova, da neko drugi bude proizvođač struje, za šta bi procedura možda bila jednostavnija“, rekao je Ražnatović ističući da je, takođe, bitno kolika bi bila dimenzija te elektrane, da je još dug put da zgrade postanu prozjumeri, da je za stanare neophodna dodatna edukacija.

Ražnatović kao problem vidi to što domaćinstvo u stambenoj zajednici nikada neće imati efekat kao što će imati neko domaćinstvo koje ima solare na svojoj kući.

„To je osnovni problem i pretpostavljam, razlog zašto ljudi u zgradama nisu zainteresovani da budu kupci-proizvođači. A tu je i situacija da se teško slaže veći broj stanara. Da li je tako i u zapadnoevropskim zemljama? Koliko smo mogli da čujemo – nije. Ali s našim regulativama trenutno jeste problem”, kaže Ražnatović.

Navodi primer velike stambene zajednice u Nišu, gde imaju solare za potrebe zajedničke potrošnje, gde nemaju nikog od domaćinstava da je uključen u tu potrošnju. Oni su se, kako navodi, opredelili za zajednu potrošnju jer je ona značajna. Reč je tri bloka, tri ulaza.

„A ako imate međusobne odnose, problem je odrediti koliko kome električne energije treba da pripadne. Što nije jednako isplativo svim stanarima”, rekao je Ražnatović ističući značaj edukacije vlasnika stanova u stambenim zgradama.