Bosna i Hercegovina će uskoro dobiti poseban zakon o zatvaranju RMU Zenica, prvi zakon ovakvog tipa u zemlji. A rudari, prema kojima su dugovanja premašila 114 miliona maraka, čekaju da vide kakva ih sudbina čeka. Novi rudnik, penzija ili biro za zapošljavanje.

Kako bi se rešila ogromna dugovanja i dubioza ovog rudnika Vlada FBiH i Ministarstvo energetike i rudarstva pored donošenja zakona planira i kreditno zaduživanje, kao i prodaja zgrada, zemljišta i opreme.

Slična sudbina ubrzo čeka još dva rudnika u Federaciji.

Šta se čekalo?

Bosna i Hercegovina potpisala je mnoge međunarodne ugovore i sporazume kojima se obavezala da će odustati od korištenja mrkog uglja, lignita, mazuta…

Nesumnjivo su potpisnici bili svesni da će ovo biti težak i bolan proces za zemlju koja gotovo 70% električne energije dobija sagorevanjem uglja, koja je jedini izvoznik električne energije u regionu i u kojoj ovaj sektor direktno zapošljava više od 17.000 radnika.

Međutim, najverovatnije je da vlast u BiH propušta rokove za realizaciju većine obaveza, nema strategiju i poduzima vrlo male ili nikakve korake za bezbolniju tranziciju. Ta tranzicija bi trebala da uključi prekvalifikaciju, obrazovanje, razvoj obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost, međutim vlasti i dalje insistiraju na izgradnji termoelektrana i ulažu u ugalj i fosilna goriva.

Ignorisanje pitanja energetske tranzicije može da dovede do najgoreg mogućeg scenarija – da najveću cenu plate građani, privreda i zaposleni u termoenergetskom sektoru.

Ipak, jedno je sigurno – svi rudnici i termoelektrane u Bosni i Hercegovini biće zatvoreni najkasnije do 2050. godine, čime će hiljade radnika ostati bez posla.

To je i krajem prošle godine potvrdio i federalni ministar energetike, rudarstva i industrije, Vedran Lakić: “Primarni zadaci i obaveze za BiH i Federaciju BiH su primena i prenošenje zakonodavstva Evropske unije i usvajanje ciljeva do 2030. godine, sa vizijom do 2050. koja se odnosi na povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, uz postepeno smanjenje i konačan prestanak korištenja fosilnih goriva u termoelektranama do 2050. godine”.

Istakao je da je strateški cilj države da uspostavi pravedan proces tranzicije energetskog sektora, ali da još uvek nije donesen značajan broj strateških dokumenata koji bi trebali da prate kompletan proces.

Naveo je i da Ministarstvo, zajedno sa Svetskom bankom, planira realizaciju pilot-projekta koji bi obuhvatio tri rudnika.

Jedan od njih je RMU Zenica, gde se kako je rekao radi i na pilot-projektu pravedne tranzicije u Zenici i još dva rudnika, čija se proizvodnja planira u dužem vremenskom periodu.

Može li BIH bez rudnika i termoelektrana?

U BiH trenutno postoji 11 aktivnih rudnika uglja i pet termoelektrana, a ovaj sektor direktno zapošljava više od 17.000 radnika.

Godišnja proizvodnja uglja, uglavnom lignita i mrkog uglja, iznosi oko 13 miliona tona, od čega se čak 94% koristi za proizvodnju električne energije, dok se oko 710.000 tona koristi za proizvodnju toplotne energije u domaćinstvima i centralnim sistemima grejanja u gradovima.

Osim TE Stanari, koja je puštena u rad 2016. godine, sve ostale termoelektrane stare su između 31 i 72 godine.

Takođe, Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u regionu koja proizvodi više struje nego što su njene domaće potrebe, te je jedina izvoznica električne energije.

Uprkos tome, napuštanje eksploatacije uglja jedina je racionalna odluka.

Razloga je više – tehnoloških, ekoloških i ekonomskih. Na kraju, svi rudnici i termoelektrane u državnom su vlasništvu i uglavnom neprofitabilni, a proizvodnja uglja u BiH se subvencioniše. U periodu od 2015. do 2019. godine ukupan broj direktnih investicija iznosio je 16,54 miliona evra.

“Ukupan prihod svih elektroprivreda u BiH iznosi 1,9 milijardi KM, a njihov profit u 2020. godini iznosio je 19,5 miliona KM. Kada vidite takav odnos između ukupnog prihoda i profita, jasno je da elektroprivrede nemaju snage da iznesu tranziciju. Međutim, imamo preko šest milijardi evra štednje građana i privrede. Taj novac stoji neiskorišćen, a po mom mišljenju mogao bi delimično da se iskoristi za tranziciju”, izjavio je Damir Miljević, član Upravljačkog odbora RESET Centra za održivu energetsku tranziciju na webinaru “Imperativ smanjenja korišćenja uglja u kontekstu energetske tranzicije BiH”, koji je organizovao Štokholmski institut za životnu sredinu.

Tranzicija sa uglja, čije rezerve trenutno iznose oko šest milijardi tona, na obnovljive izvore energije predstavlja veliki izazov za Bosnu i Hercegovinu, slažu se domaći i strani eksperti.

A vetroelektrane i solarne elektrane?

Mr. sc. Semin Petrović iz Istraživačko-razvojnog centra za gasnu tehniku govorio je za BUKU o potencijalima obnovljivih izvora energije u BiH i njihovoj primjeni.

Kako ističe, iako se u medijima u BiH dosta govori o vjetroelektranama i solarnim elektranama, trend njihove izgradnje još uvijek nije na zadovoljavajućem nivou.

Trenutno postoje tri izgrađene vetroelektrane, sve u FBiH, ukupne snage 134 MW, kao i nekoliko stotina solarnih elektrana, koje imaju snagu manju od 100 MW.

Dakle, to je u odnosu na ukupnu instaliranu snagu postrojenja za proizvodnju električne energije (oko 4,7 GW) još uvek zanemarljiva snaga, a i proizvodnja iz tih postrojenja na godišnjem nivou je skromna.

Međutim, prema rečima Petrovića, udeo vetroelektrana i solarnih elektrana u energetskom miksu BiH uskoro bi mogao značajno da poraste jer je nekoliko njih već u fazi izgradnje ili pripreme. “U nekoliko opština su već tražene ili izdate dozvole za solarne elektrane ukupne snage od nekoliko stotina MW. Takođe, veliki broj subjekata iz industrijskog sektora i domaćinstava planira ili već realizuje izgradnju manjih solarnih elektrana. Sa druge strane, čini se da kapaciteti za prenos i distribuciju električne energije nisu prilagođeni porastu snage elektrana, što bi moglo da izazove probleme u bliskoj budućnosti”, istakao je Petrović, navodeći primer Češke, gde je tokom 2023. godine u jednom trenutku bilo blokirano 400 MW solarnih elektrana jer nisu mogli da plasiraju svoju proizvodnju u mrežu.

Takođe, Petrović dodaje da bi solarne elektrane trebale da budu planirane zajedno sa postrojenjima za skladištenje električne energije, poput baterija većih kapaciteta, što bi doprinelo stabilnosti mreže.

Kao primer navodi Tursku, gde investitori u vetroelektrane i solarne elektrane, koji planiraju skladišne kapacitete, imaju prednost u dobijanju dozvola i koncesija.

Zaključak – da bi proces dekarbonizacije u BiH bio uspešan, potrebni su želja, struka i novac. Trenutno, svaka od ovih stavki je poprilično klimava.

Izvor: Buka