Dok većina kompanija objavljuje živopisne slike novih proizvoda, zadovoljnih kupaca i nasmejanog osoblja, ruski državni energetski gigant Gasprom izgleda da se meša u prikrivenim pretnjama i nagoveštajima za maltretiranje.

Tokom proteklih nekoliko dana, Tviter i Telegram su izdali sumorna upozorenja da je Evropi i dalje u opasnosti od nestašice energije.

Bilo bi, naravno, lako odbaciti ovo kao sebični korporativni gangsterizam. A ipak sadrži i neprijatno zrnce istine. Imali smo veliku sreću da preživimo prošlu zimu bez nestanka struje širom Evrope, a ponestaje nam vremena da deaktiviramo „gasnu bombu“ koja bi još mogla da raznese privredu.

Sa cvetovima na drveću, ugašenim termostatima i bocama sa toplom vodom odloženim u ormanu, mogli bismo jednostavno ostaviti energetsku krizu iza nas. Preživeli smo zimu bez isključenja struje, racioniranja ili zatvaranja škola i fabrika.

Pa ipak, ako je neko mislio da je kriza gotova, Gasprom je tu da nas podseti da je snabdevač energijom Vladimir Putin još uvek sila na koju treba računati.

Skladišta se moraju dopuniti

Evropska skladišta gasa su već smanjena na 60 odsto svog kapaciteta, istakli su, i moraće da se dopune tokom narednih meseci. „To će biti veoma teško izvodljivo, s obzirom na politički motivisane odluke koje imaju za cilj odbijanje uvoza ruskog gasa. Na količinu gasa dostupnog na evropskom tržištu u velikoj meri će uticati konkurencija za LNG“, navodi Gasprom.

Istina, Gasprom nije baš neutralan izvor informacija. Evropa je uspela da se odvikne od ruskog gasa brže nego što je iko očekivao, kada je ruska vojska prešla ukrajinsku granicu pre 14 meseci, i uz manje poremećaje u snadbevanju.

Ovo je do sada omogućilo određenim zemljama da zadrže snažnu podršku Kijevu. Svetla nisu bila ugašena. Kancelarije i škole su ostale otvorene. A privreda je nastavila da funkcioniše. Pa ipak, uz svo maltretiranje, još uvek postoji element istine u stavu koji Gasprom iznosi. Kao što Putin dobro zna, posrećilo nam se prošle zime. Ne možemo garantovati da će nas sreća pratiti i dalje.

Evropa je zavisna od ruskog gasa. Izvor: Eurostat /The Telegraph

Postoje tri razloga zašto smo uspeli da se odbranimo od zatvaranja ruskih gasovoda.

Prvo, temperature su bile relativno blage. Od kraja prošlog septembra, prosečne temperature u Nemačkoj, najvećem evropskom potrošaču gasa, bile su 25 odsto ili 1,58 stepeni Celzijusa iznad normalne, prema podacima koje iznela kompanija Refinitiv.

Prošla zima išla nam je na ruku

U švajcarskim Alpima je bilo toliko toplo da je bilo premalo snega na skijalištima, a širom kontinenta je bilo toplije nego prethodnih zima. Ali samo jedno ozbiljnije zahlađenje nas je delilo od ozbiljnih nestašica, i ne možemo uvek da računamo na blage zime, pogotovo dve godine zaredom.

Dalje, dodatne zalihe iz Katara, a pre svega, iz SAD-a uz pomoć industrije frakinga su u procvatu, one su doprinele da je na tržištu bilo dovoljno LNG-a. Sa globalnom ekonomijom koja se oporavlja i većom potražnjom iz Azije, ne možemo više ni na to da računamo.

Konačno, sa ratom koji je besneo u Ukrajini, kompanije i potrošači su bili voljni da uštede, pri čemu su mnogi gradovi pogasili božićno ukrašavanje i rasvetu, a neke fabrike, posebno u srcu nemačke teške industrije, prešle su na alternativna goriva čak i ako koštaju mnogo više. Ovo se ne sme nastaviti.

Ne možemo se samo osloniti na sreću da bi nam svetla bila normalno upaljena. I uprkos merama koje su preduzete da se ograniči zavisnost od ruskog gasa, postoje zemlje kao Slovačka, Estonija, Poljska i Nemačka gde on zauzima više od polovine ukupnog uvoza prirodnog gasa.

Kada je Rusija prošle godine ograničila snabdevanje Evrope putem gasovoda, borba za alternativnim snabdevanjem dovela je do skoka cena i uveliko pogoršala krizu troškova života. Prošle zime, mnoge evropske nacije su upotrebile velike količine novca da se sredi to pitanje, stvarajući ogromne deficite, ali osigurale su veće zalihe LNG-a na dosta smanjenom globalnom tržištu.

Britanija je u većoj energetskoj krizi od EU. Izvor:ONS i Eurostat / The Telegraph

Sve zavisi od sledeće zime

Tokom poslednje dve decenije, britanska vlada je nedopustivo sramno zanemarila našu energetsku bezbednost. Država se umešala u tržište do te mere, da ono više ne liči na tržište sa subvencijama, šemama i porezima. To je dovelo do toga da smo ostali potpuno paralisani.

Ako sledeća zima bude hladna i ako se potražnja za energentima vrati, ako tržište LNG-a ponovo postane zaoštreno, ako vremenske prilike ne dozvoljavaju dovoljno korišćenje energije vetra, ili ako ključnim francuskim nuklearnim elektranama budu potrebne dodatne popravke, ako se suočimo sa novim štrajkovima, mogli bismo da o nestašicama struje razgovaramo mnogo racionalnije.

Sve vlade Ujedinjenog Kraljevstva, koje su se prethodnih godina smenjivale pomogle su najekstremnijem krilu pokreta za klimatske promene, da naftna i gasna industrija Velike britanije u Severnom moru propadne, iako ima zaliha ispod morskog dna. Morali smo da uvozimo gas koji po svom kvalitetu nije prošao sve ekološki prihvatljive procese. Uveli smo vanredne kaznene poreze da odvratimo ljude koji su još uvek bili spremni da ulažu u ovaj sektor. Nafta i gas iz Severnog mora oporezuju se sada po efektivnoj stopi od 75 procenata.

Bajden dozvolio bušotine na Aljasci

Američki predsednik Bajden, kao teški desničarski reakcionar, odobrio je nove naftne bušotine na Aljasci, a mi ih ovde ipak ne možemo ostvariti. Ponovo smo nametnuli potpunu zabranu frakinga, iako imamo bogata nalazišta gasa iz škriljaca na severu Engleske.

Albertu u Kanadi nisu potresli nikakvi zemljotresi, uprkos tome što imaju veliku industriju frakinga. A mi tako sporo napredujemo sa izgradnjom novih nuklearnih elektrana da ćemo možda dočekati i kraj veka, pre nego bilo šta počne da proizvodi struju u mrežu. Oslanjanje na energiju koja se uvozi iz inostranstva teško da je slučajnost. To je rezultat niza smišljenih političkih odluka, a sve su, izgleda, bile pogrešne.

Jedva smo uspeli da upalimo svetla u toku zime, ali to je i koštalo. Moglo je biti mnogo gore, a kako nas je Gasprom mračno podsetio, kriza još uvek nije gotova.

Popravljanje krova dok sunce sija je jedan od najstarijih klišea u političkoj knjizi. Ali u narednih šest meseci morali bi naučimo lekcije koje su nas zadesile prošle godine, i da nam je primarno da zalihe energije budu sigurne kada nastupi sledeća zima.

Izvor: The Telegraph