Tokom poslednjih nekoliko godina u svetu se dešavaju burne promene u sektoru energetike i svakoj državi je važno da osigura energetsku bezbednost i stabilnost za privredu i stanovništvo. Republika Srpska je okrenuta energetskoj tranziciji i ključni cilj strategije energetike jeste osiguranje potpune energetske bezbednosti i nezavisnosti i maksimalne efikasnosti u pogledu proizvodnje i prenosa električne energije.

To je poručio ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, učestvujući na prvom panelu Banjaluka energetskog foruma, posvećenom strategiji razvoja energetike i izazovima sa kojima se RS susreće na putu praćenja aktuelnih trendova u toj oblasti.

Novi energetski kapaciteti

„Naša strategija energetike otvara mogućnost za nove investicije i taj proces smo uveliko počeli. To nas je dovelo u poziciju da, u poređenju sa državama regiona, budemo lider u ovom delu Evrope u pogledu razvoja novih energetskih kapaciteta”, rekao je Đokić i dodao da će većina planiranih i započetih projekata sigurno biti završena u predviđenim rokovima.

Kako RTRS izveštava, ministar je naglasio da će se na taj način osigurati dovolјno energije za domaću potrošnju. Biće ostvareni i određeni tržišni viškovi koji će obezbediti dodatne prihode i omogućiti korišćenje prirodnih pogodnosti, kao i raspoloživih tehničko-tehnoloških resursa. To se, ističe Đokić, pre svega odnosi na Elektroprivredu Republike Srpske.

Energetski i klimatski plan

Ukazao je na veoma brze promene u sektoru energije, naročito imajući u vidu tržište električne energije.

„Svakako da Strategija koja je doneta pre pet godina nije mogla da predvidi i obuhvati sve što se u međuvremenu dogodilo, kao što ne može da se očekuje da takav njen efekat i u narednom periodu. U ovakvim okolnostima pet godina u dinamičnom sektoru, kao što je sektor proizvodnje i trgovine električnom energijom, je ipak dugačak period. Zelena agenda za zapadni Balkan, ubrzani zahtevi za dekarbonizaciju, sukob u Ukrajini i energetska kriza, sve se to desilo u međuvremenu“, rekao je Đokić.

Takođe, podsetio je na to da je u toku izrada Energetskog i klimatskog plana Republike Srpske i BiH, koji će aktuelizovati sve promene.

„Plan za energiju i klimu odnosi se na strategiju zemlјe za ostvarivanje cilјeva u vezi s klimom i energijom postavlјenim od strane Evropske unije. Plan opisuje napore zemlјe u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećanju udela obnovlјivih izvora energije i pobolјšanju energetske efikasnosti, čemu smo maksimalno posvećeni. Potpuno sam uveren da će Republika Srpska odgovoriti svim tekućim i dolazećim izazovima na adekvatan način”, naglasio je Đokić.

Govoreći o ceni električne energije, Đokić je istakao da cena struje za privredu i domaćinstva u Republici Srpskoj ostaje najniža u regionu i da je tako bilo i u toku energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, u kojoj su privreda i stanovništvo Republike Srpske bili izuzeti od velikih poskuplјenja.

Zahtevi premašuju distributivnu mrežu

Radovan Višković, premijer Republike Srpske, poručio je sa banjalučkog skupa posvećenog energetici da distributivna mreža u BiH, pa samim tim i u Republici Srpskoj , ne može da podnese sve zahteve za izgradnju vetroelektrana i solarnih elektrana, prenele su Nezavisne novine.

Rekao je da je u ovom trenutku interes investitora oko 3.000 megavata i da nema šanse da tu količinu energije primi distributivna mreža. Zbog toga je, kako kaže premijer, na nedavnom sastanku lidera političkih partija koje čine vlast na nivou BiH otvorio pitanje rada Elektroprenosa BiH u smislu izgradnje mreže.

„U BiH se 60 odsto energije dobija od uglja i to se mora promeniti“, rekao je Višković.

Takođe, dodao je i da je zahtev poslovne zajednice i investitora da se PDV plaća na razliku između proizvedene i potrošene energije što je, po njemu,opravdano.

Saša Trivić, predsednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske, izjavio je da su zbog povećanja cene energije mnogi izgubili na konkurentnosti.

Dekarbonizacija

Dodao je i da je Republika Srpska dosta zaostala u pogledu toga šta je očekuje u budućnosti kada je reč o energiji.

„Očekuju nas značajni troškovi kako bismo se uskladili sa Evropskom unijom“, rekao je Trivić, ukazujući na ozbiljne promene u smislu dekarbonizacije, zbog mogućnosti uvođenja carina.

Luka Petrović, direktor Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) je ukazao na to da je cena struje u Evropi dosta viša i da Elektroprivreda gubi novac koji bi mogao da se investira.

Petrović je rekao da su cene u termoelktranama visoke i da nedostaju izvori finansiranja.

Izvori finansiranja

„Kilovat sat energije je tri do pet puta skuplji nego iz obnovljivih izvora“, objasnio je direktor ERS-a.

Naglasio je i da Republika Srpska nema podršku Evropske unije i nijedan grant.

„Potreban nam je brzi pristup novcu. Da bi smo mogli da napravimo kapacitete obnovljivih izvora energije, moramo da ubrzamo procedure“, rekao je Luka Petrović, direktor Elektroprivrede Republike Srpske.