Direktor JKP Beogradske elektrane Rade Basta uputio je otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i ministarki rudarstava i energetike Zorani Mihajlović da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana (NE) u Republici Srbiji.

„Pozivam predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić i ministarku rudarstava i energetike Zoranu Mihajlović da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji. Proizvodnja energije u nuklearnim elektranama je jeftinija i čistija u poređenju sa konvencionalnim načinima proizvodnje energije”, navodi Basta u obrazloženju zalaganja za ukidanje moratorijuma i okretanje Srbije atomskoj energiji.

Kod termoelektrana imamo ogromnu emisiju sumpor-dioksida i ugljen-dioksida u okolinu, konstatuje direktor Beogradskih elektrana napominjući da su tehnologije, koje po najnovijim standardima moraju da se ugrade za prečišćavanje otpadnih gasova, praktično jednako skupe kao i same tehnologije za samu proizvodnju energije.

„Kod nuklearnih elektrana nemamo takve izazove. Kada se sve sabere, nuklearna proizvodnja je jeftinija, a isto je i sa eksploatacijom. Vreme povratka investicije je nešto duže. Ali, to ne treba da bude odlučujuće. Odlučujuća je jeftinija proizvodnja, tehnološki razvoj, energetska stabilnost i bezbednost. I, naravno, zaštita životne sredine”, nabraja Basta.

Kao primarni razlog zašto je Srbiji potrebna nuklearna energija Basta navodi deficit u energetskom bilansu.

„Ako Srbija želi da prati tehnološki razvoj i da njeni kadrovi budu u taj razvoj uključeni – onda bi bilo dobro da se uključi u neki nuklearni projekat”, navodi Basta kao drugi, po njemu važniji razlog za okretanje ka atomskoj energiji.

Saradnja sa SAD

Pored poziva Vladi Republike Srbije, da što pre ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji Basta u pismu premijerki i potpredsednici Vlade savetuje da upute poziv Sjedinjenim Američkim Državama kao i Evropskoj Uniji, „radi otvaranja naučno-istraživačkog centra za nuklearne tehnologije u saradnji sa Institutom u Vinči”.

Direktor Beogradskih elektrana navodi da Institut Vinča ima veliko iskustvo u radu sa nuklearnim tehnologijama, profesionalne i stručne ljude, ali da im je, takođe, potrebna pomoć u transferu znanja i tehnologija od najboljih stručnjaka za nuklearne tehnologije. Da, kako kaže, zajedno sa njima rade na projektima koji su od interesa za obe zemlje.

Ističe, takođe, da je potrebno ulaganje u obrazovanje novih kadrova na srpskim fakultetima, kako bi se obnovila baza i uhvatio korak sa savremenim svetom. Da bi se to postiglo potrebno je da se na univerzitetima više uče nuklearne nauke i otvore smerovi nuklearnog inženjeringa. To, prema Bastinom mišljenju, treba uraditi sa srpskim profesorima iz oblasti nuklearne fizike.

Argumenti za NE

„Smatram da su Sjedinjene Američke Države, kao vodeća vrhunska nuklearno-tehnološka sila na svetu pravi partner, koji nam može pomoći u osnivanju takvog jednog naučno-istraživačkog centra. Bezbedni reaktori i jeftinija proizvodnja struje glavna su tema svuda u svetu. A nuklearna energija u mirnodopske svrhe najviše se koristi za proizvodnju električne energije”, ističe Basta napominjući da „nuklearna industrija Sjedinjenih Američkih država ima neverovatne rezultate bezbednog i pouzdanog rada”.

Energija budućnosti je nuklearna energija, zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte.

„Bez nuklearne energije nemoguće je ostvariti ciljeve održivog razvoja u budućnosti. Čista voda, čist vazduh, kvalitetna zdravstvena zaštita su prioriteti. Sve više zemalja radi na razvijanju čiste, zelene energije, koja omogućava održiv rast i ekonomski razvoj. Ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju elektrana na nuklearni pogon, svakako da bi onaj ko bi investirao, ili od koga bismo kupili , obezbedio školovanje i obuku potrebnog kadra, nuklearno gorivo i sve ostale potrebne resurse za sprovođenje jednog takvog projekta od nacionalnog značaja“, zaključuje Basta u pismu.