Kompanije kao što su TotalEnergies ili trgovci gorivom, uključujući Glencore, ostvarile su rekordne profite od krize koja je izazvala rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine. Cene su ostale visoke nakon zatvaranja Crvenog mora i prvobitno brzog rasta potražnje posle ukidanja ograničenja nametnutih zbog Covid-19.

Sada je, međutim, smanjena potrošnja sve vidljivija, posebno u Kini, uzrokovana ugovorenim ekonomskim rastom i brzim prodorom električnih vozila. Pritisak na profit rafinerija vrše i novi prerađivački kapaciteti koji su počeli sa radom u Africi, na Bliskom istoku i u Aziji, kao i prevelika ponuda na tržištu dizel goriva.

Pad profitnih marži

Prema prognozama, tržište ulazi u ciklus smanjene potražnje, istovremeno sa ulaskom novih proizvodnih kapaciteta, što smanjuje cenu goriva i, shodno tome, profitne marže. Prema podacima koje je objavio Vortex, kapacitet prerade nafte je trenutno mnogo veći nego što je potrebno, a nove rafinerije dodaju dodatne kapacitete za preradu 1,5 miliona barela dnevno.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA),potrošnja dizela od početka godine smanjena je za 0,9% – na 28,3 miliona tona barela dnevno. Međutim, kod ostalih goriva – benzina, avio goriva i tečnog naftnog gasa, došlo je do rasta, od početka godine. Tako je profitabilnost evropskih rafinerija krajem avgusta od proizvodnje dizela prepolovljena na 16,60 dolara po barelu. Slaba potražnja je takođe smanjila dobit u benzinu – za 61% u odnosu na prethodnu godinu – na 12 dolara po barelu.

Niska cena nafte

U međuvremenu, pokušaji OPEK+ da zadrži visoku cenu nafte pokazuju se uzaludnim, a organizacija je odbila da ukine neka ograničenja na svoju proizvodnju, što je planirala da uradi u oktobru. Međutim, cena vodećih razreda nafte na svetskim tržištima ostaje niska – oko 71 dolara za američku laku sirovu naftu (WTI) i ispod 75 dolara po barelu za evropski Brent.

Statistika je takođe pokazala da je Saudijska Arabija izvezla 5,74 miliona tona barela dnevno u julu, što je najniži nivo od avgusta 2023. godine. Zemlja je uspela da povrati titulu najvećeg svetskog izvoznika nafte, nakratko izgubljene nakon porasta ruskog izvoza.

Ruski izvoz nafte takođe pati od smanjene potražnje u Kini, glavni izvozni cilj za naftne kompanije koje su izgubile svoja tržišta na Zapadu zbog sankcija nametnutih zbog rata u Ukrajini. Prema Blumbergu, cena ruske nafte se sama vratila ispod gornje granice G7 i EU od 60 dolara po barelu, usred problema na tržištima nafte.

Izvor: Investor