Rasprodaja petrolejskih zaliha dovela do pojeftinjenja naftaških akcija

Nakon što smo leteli sa fantazijskim predviđanjima da će nafta dostići 150 dolara u proteklih nekoliko meseci, sada se vraćamo na zemlju. Cene nafte ostaju u opadajućoj putanji. Ovo je sektor u kojem ima sve manje investicija, rekao je Mišel Pedroni, menadžer fonda u DECALIA u Ženevi. Nakon nagoveštaja velikih potrošača (SAD, Kina, Indija...) da će rasprodati strateške reserve „crnog zlata” pada I cena akcija naftnih kompnija.

Akcije naftnih kompanija pale su u četvrtak 18. novembra. Berza je reagovala na najave najvećih svetskih zemalja potrošača nafte da će se osloboditi strateških rezervi, što je dovelo do pojeftinjenja „crnog zlata” na višenedeljni najniži nivo.

Jednostavno, ovo naglo pojeftinjenje nafte obuzdalo je entuzijazam za jedan od sektora sa najboljim učinkom na tržištu akcija poslednjih meseci.

Cene nafte su se u sredu spustile i dodatno pale nakon što su stigli nagoveštaji da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena zatražila od više zemalja, uključujući Kinu, Indiju i Japan, da razmotre smanjenje svojih zaliha sirove nafte. O ovim koordinisanim naporima da se smanje globalne cene energenata Rojters piše, pozivajući se na nekoliko izvora koji su upoznati sa tim.

Kina je odgovrila da radi na oslobađanju svojih rezervi, iako je odbila da komentariše zahtev SAD. Druge azijske zemlje su to istraživale, iako su rekle da ne mogu da oslobode rezerve zarad „hlađenja” cena nafte.

Krenulo pojeftinjenje nafte

Indeks nafte i gasa (.SXEP) bio je najveći sektorski gubitnik u Evropi, pao je za 2,1%, što je narušilo deo zvezdanih dobitaka izazvanih rastom cena nafte i gasa. Uprkos jučerašnjem padu, indeks je do sada ove godine porastao za oko 20%, skoro držeći korak sa porastom od 22% za šire tržište.

Akcije naftnih kompanija Rojal Dač Šel (Royal Dutch Shell – RDSa.L), TotalEnerdžiz (TotalEnergies – TTEF.PA) i BP (BP.L) – tri najveće evropske kompanije sa kombinovanom tržišnom kapitalizacijom od više od 350 milijardi dolara, pale su između 1,4% i 2,3%.

„Nakon što smo leteli sa fantazijskim predviđanjima da će nafta dostići 150 dolara u proteklih nekoliko meseci, sada se vraćamo na zemlju. Cene nafte ostaju u opadajućoj putanji. Ovo je sektor u kojem ima manje investicija”, rekao je Mišel Pedroni, menadžer fonda u DECALIA u Ženevi komentarišući da „je potražnja za naftom i dalje dobra. Današnje vesti su zazvonile kao prvo zvono za uzbunu, koje je počelo da smanjuje tenziju, koju smo videli u poslednjih nekoliko meseci“.

Trend pada se odrazio i u SAD

Akcije velikih američkih naftnih grupa, Ekson Mobajl (Exxon Mobil), Ševron (Chevron) i Konoko Filips (ConocoPhillips), pale su između 0,1% i 1,5% u ranom trgovanju na Volstritu, nakon gubitaka na prethodnoj sesiji, kada su proizvođači nafte upozorili na predstojeću preveliku ponudu. Njihovi gubici su povukli S&P 500 Energy indeks (.SPNI) na najniži nivo u poslednjih pet nedelja.

Zahtev Vašingtona dolazi kada rastuće cene energije doprinose globalnim inflatornim pritiscima, primoravajući centralne banke da povuku politiku podsticaja iz pandemije.

Nafta Brent u Londonu je blago porasla u četvrtak, ali je pala u ranoj trgovini za čak 1,2% na najniži nivo od šest nedelja od 79,28 dolara po barelu. Američki WTI (West Texas Intermediate) je u jednom trenutku pao za 1,6% na 77,08, takođe, najniži iznos od početka prošlog meseca.

Bajden je, takođe, zatražio od Federalne trgovinske komisije da istraži moguće „nezakonito ponašanje” naftnih i gasnih kompanija, navodeći sve više dokaza o njihovom ponašanju koje šteti potrošačima.

Izvor: Reuters

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti