Razvoj KPG-a kao pogonskog goriva i energenta

CNG je gorivo sa produktima sagorevanja koji najmanje zagađuju životnu sredinu. Smatra se najekonomičnijim konvencionalnim gorivom za motorna vozila, u poređenju sa benzinom, dizelom i TNG-om. Finansijska ušteda koja se ostvaruje, u zavisnosti od tipa vozila, ide čak i do 50%, rekao je Nikola Luburić, rukovodilac Sektora za trgovinu i upravljanje portfolijom prirodnog gasa u NIS-u na konferenciji Energija Balkana „Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru Zapadnog Balkana“.

NIS je energetska kompanija, što potvrđuje svojim mnogobrojnim projektima iz oblasti energetike. Jedan od projekata je i primena komprimovanog prirodnog gasa (KPG) kao pogonskog goriva i energenta. Komprimovani prirodni gas je prirodni gas koji se komprimuje na 220-250 bara, u cilju smanjenja zapremine i olakšanog transporta.

Proizvodnju ovog alternativnog goriva u NIS-u, njuegove  ekološke i ekonomske karakteristike, kao I prednosti korišćenja Nikola Luburić, rukovodilac Sektora za trgovinu i upravljanje portfolijom prirodnog gasa u NIS-u predstavio je na Međunarodnoj stručnoj konferenciji Energija Balkana „Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru Zapadnog Balkana“.

Trenutno stanje – perspketive

Proizvodna šema KPG-a iz ugla NIS-a

Postoje dva izvora KPG. Jedan je iz gasovoda, a drugi je sa gasnih polja. Takav gas ide na pripremu, kako bi se mogao komprimovati i skladištiti, a zatim na razne kanale distribucije, maloprodaju odnosno veleprodaju. Luburić  navodi da se primenjuje je kao alternativno gorivo za sve vrste vozila (putnička vozila, laka i teška teretna vozila, autobusi, radne mašine), ali i kao energent u industriji, kao alternativa drugim energentima.

Ako posmatramo odnos KPG sa drugim fosilnim gorivima, vidimo da je energetska vrednost daleko veća u odnosu na druge energente.

Vrste vozila na prirodni gas

Postoje tri modela vozila koja koriste KPG:

1. „Mono fuel“- namenska, pogon isključivo na CNG.

2. „Bi fuel“ – tehnologija primenjiva na putnička vozila koja koriste benzin kao pogonsko gorivo, pri čemu vozilo koristi CNG, ali se zadržava mogućnost upotrebe benzina kao rezervnog goriva.

3. „Dual fuel“ – tehnologija primenjiva za različite vrste vozila koja koriste dizel kao pogonsko gorivo, gde se kombinovano zamešavanje dizela i CNG-a, u određenoj proporciji i u praksi, najčešće primenjuje kod teretnih vozila.

„Neki primeri iz prakse i iskustva nam govore da su nakon servisiranja takvih vozila uočeni minimalni tragovi ostatka gareži, što govori o visokom stepenu sagorevanja i prednostima korišćenja ove vrste motora“, napominje Luburić.

Na slici ispod je prikazana kratka šema pređene kilometraže putničkog vozila uz utrošak od hiljadu dinara. Urađena je sa maloprodajnim cenama na NIS-ovim benzinskim stanicama. Tu se vidi prednost korišćenja CNG-a kao motornog pogonskog goriva.

Pređena kilometraža putničkog vozila uz utrošak od hiljadu dinara

Prednosti KPG-a

  1. Bolje performanse – Zbog toga što je prirodni gas već u gasovitom stanju, vozila na prirodni gas imaju bolju startnost i upravljačke performanse, čak i pod izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima.
  2. Niži troškovi – CNG se smatra najekonomičnijim konvencionalnim gorivom za motorna vozila, u poređenju sa benzinom, dizelom i tečnim naftnim gasom. Finansijska ušteda koja se ostvaruje, u zavisnosti od tipa vozila, ide čak i do 50%.
  3. Bezbednost – Tačka paljenja na visokoj temperaturi (580 °C). Neotrovan i nekorozivan. Lakši od vazduha (u slučaju curenja odlazi u atmosferu, nema sakupljanja na zemlji).
  4. Ekološki čist – Gorivo sa produktima sagorevanja koji najmanje zagađuju životnu sredinu. Smanjena emisija štetnih gasova, pre svega CO2 . Ne sadrži sumpor, kao ni toksične aditive organskog olova ili benzena. Značajno smanjenje buke (do 50% manja buka u odnosu na dizel motore). U skladu sa Direktivama Evropske komisije je prepoznat kao pogonsko gorivo.

Tržište KPG-a

Tržište KPG-a u Evropi je dosta razvijeno. Lider u primeni i korišćenju KPG-a kao pogonskog goriva pre svega je Italija, ne samo po broju vozila i punionica koje koriste KPG, već i po tehnologiji. Oni su prvi uveli kompozitne tankove za vozila. Tu je isto i Nemačka. Najrazvijenije tržište KPG-a na Balkanu je Bugarska, sa više od 100 CNG punionica.

KPG – Veleprodajno tržište u Srbiji

Zahvaljujući još uvek nedovoljno razvijenoj gasovodnoj mreži, stvoren je interes kod određenih potrošača koji nisu na mreži da koriste i probaju KPG kao energent.

„Imamo slučajeve iz prakse gde imamo potrošače koji su već na gasovodnoj mreži, ali su počeli da koriste KPG. To su uglavnom neke sezonske delatnosti. Shvatili su da je ekonomičnija upotreba KPG-a, nego da koriste, recimo, prirodni gas iz mreže. Postoji rizik i trošak zakupa kapaciteta, a i transportni trošak, ali i potencijalni penali“, kaže Luburić.

Veleprodajno tržište u Srbiji se procenjuje na 55.000 tona.

„Naše gasno polje Ostrvo u okolini Požarevca je prvo polje koje smo prilagodili proizvodnji KPG-a. Počelo je sa radom u martu 2017. godine“, naveo je predstavnika NIS-a.

KPG – maloprodajno tržište u Srbiji

Maloprodajno tržište KPG-a u Srbiji je dosta nerazvijeno. Trenutni broj KPG punionica je 25. NIS je do sada otvorio četiri KPG punionice koje se nalaze u sklopu postojećih benzinskih stanica. Postoje projekti da se ta mreža proširi. Prvobitni rezultati su odlični u smislu obima potrošnje.

Zakonodavstvo u EU i Srbiji

Evropska unija je prepoznala KPG kao energent i kao pogonsko gorivo, što je potvrdila kroz razne svoje regulative ali i olakšice. Regulativa u Srbiji još zvanično nije uspostavljena, odnosno direktno vezana za KPG. Dosta se prepliće sa regulativama za TNG. Akciza na KPG ne postoji. PDV je 10%, kao što važi i za prirodni gas.

Rizici u razvoju KPG biznisa

Iako postoje očekivanja da će akciza za KPG kao pogonsko gorivo biti uvedena, a verovatno i PDV povećan, obzirom na uštede koje su se pokazale u praksi, to neće mnogo uticati na atraktivnost ovog goriva.

„Dodatna gasna polja za proizvodnju iz ugla NIS-a postoje, postoje projekti. Neki od potencijalnih rizika su još i: odstupanje od procena gasnih ležišta. Ali i veliko pitanje kvaliteta tog gasa, kao i buduće cene prirodnog gasa na tržištu“, nabraja Luburić

Takođe, jedan od rizika može biti pad industrijske proizvodnje. Regulacioni i pravni okvir mora dosta da se razvije. Isto tako, niska diversifikacija portfolija, odnosno postoje samo 4 veleprodavca CNG-a u Srbiji odnosno veleprodavca koji poseduju sopstvenu flotu vozila.

Dobra praksa

EU je prepoznala KPG kao ekološko i pogonsko gorivo, kao energent, i shodno tome je donela mnogo mera, subvencija,olakšica.

„Kada je reč o Srbiji, mi smo imali dosta inicijativa. Jedna od njih je bila da se formira nacionalni KPG taksi. Zatim, dosta povoljniji kreditni uslovi za kupovinu novog automobila. Bila je i kampanja gde smo nudili besplatan pun rezervoar za kupovinu novog automobila, tada Fiat 500 na CNG“, ističe Luburić.

Podsećajući da je bila organizovana i kampanja da se obezbedi besplatan parking u svim većim gradovima za vozila koja imaju KPG ako pogonsko gorivo ovaj stručnjak upozorava da je, “u svakom slučaju, svest potrošača i dalje niska“.

„Zbog toga na tome moramo da radimo svi zajedno. I na kraju, većina, 80% dokazanih rezervi prirodnog gasa nalazi se u deset basena u radijusu od 5.000 kilometara i uzimajući u obzir danas spomenute planove razvoja gasovodne mreže, sve to stavlja prirodni gas u pun fokus Naftne Industrije Srbije, kao energenta i pogonskog goriva“, poručuje Luburić.

Prezentaciju možete preuzeti ovde: Razvoj KPG-a kao pogonskog goriva i energenta_Nikola Luburic

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti