Na površinskom kopu Polje E sedmi BTO sistem s glodarom 2 – velikim tokom avgusta privodi kraju otkrivanje uglja za glodar 8, što je od krucijalne važnosti za dalje napredovanje kopa. Ova ekipa za kratko vreme uspela je da se izbori sa ogromnom količinom jalovinske mase, koja se u obliku ostrva formirala u centralnom delu ležišta, sužavajući manevarski prostor i onemogućavajući efikasniju eksploataciju u tom delu kopa.

Posao je rešio najnoviji bager u ovom delu Kolubare, koji ove godine obeležava petogodišnjicu rada. Ispostavilo se da jedino on može da se izbori sa zavodnjenim materijalom, koji je, kažu rudari, bio najgora moguća mešavina kakvu samo Polje E može da zameša.

Samo dvojka ovo može da uradi

„Cilj nam je bio da se otvori veća količina uglja i obezbedi ne samo kontinuitet rada glodara 8 već i razvijanje etaža za otvaranje glavnog ugljenog sloja“, rekao nam je Bojan Mirković, šef sedmog BTO sistema. „Taj deo ležišta su zbog njegove pozicije svi ostali bageri obilazili, što je sužavalo front radova, tako da je ostrvo moralo biti sklonjeno. Na ovu poziciju, odnosno 80. nivaletu, stigli smo pre nešto više od mesec dana s lokacije na kojoj smo otkrivali glavni ugljeni sloj za glodar 7. Rečeno nam je da samo dvojka može ovaj posao da uradi, što se i ispostavilo kao tačno.“

Objašnjenje za to zašto je bager od 3.000 tona uspeo tamo gde drugi nisu Mirković nalazi u tehničkim karakteristikama sprave. Ova mašina, naime, ima mogućnost izdizanja velikog i malog transporta, njena širina je 174 metra, a transporteri su joj široki dva metra. To je čini sposobnom da i s manjim kapacitetima primi težak materijal.

Opisujući dvojku, članovi posade u šali kažu da je ovde udario tuk na luk.

„Nije prvi put da se susrećemo sa zavodnjenim materijalom, ali ovaj je po svom sastavu bio posebno kompleksan. Pun podzemnih voda, uz peskovitu glinu i rodnicu, pravi kombinaciju kojom je veoma teško manipulisati. I sama popunjenost vedrica pri kopanju s takvim materijalom je problematična. Morali smo da smanjimo kapacitet, jer da je bio veći, došlo bi do opterećenja transportera, koji ne bi mogli da krenu, a bilo bi i mnogo prosipanja. Trebalo nam je neko vreme da nađemo pravu meru da se savladaju ti problemi“, pojašnjava Mirković.

Ispostavilo se da je tokom rada, i pored sporadičnih zagušenja, zatrpavanja i preopterećenja traka, na samom bageru u suštini bilo najmanje problema. Najviše poteškoća imali su sistem i odlagač. To je, kažu zaposleni, posledica činjenice da mešavina zemlje na presipima pada u obliku parabole. Kako se u jednom rezu promene tri vrste materijala, od kojih svaki drugačije pada, dolazi do zatrpavanja na povratnim stanicama. To se nije moglo preduprediti i pored maksimalnog angažovanja radnika na terenu i dispečarskog centra, iz koga su pokušavali koliko-toliko da prate mase.

„Na odlagaču je posebna priča jer mase na presipima padaju s veće visine, pa zbog težine deluje kao da padaju bombe. To je proizvodilo velike vibracije pa su nam pucale rolne, odnosno lamelice i zavrtnji koji ih vezuju. Dešalo se i da traka ne može da izvuče jer se jalovina po njoj kotrlja puna vode, pa je bilo neophodno da se čisti ručno… Ipak, kada smo ulazili u ovaj poduhvat, znali smo da nas očekuju svi ti problemi. Jednostavno rečeno, posao je bio težak i mučan, ali neko je morao da ga obavi“, zaključio je Mirković.

Crnilo uglja prija oku

Priznajemo, crnilo uglja nakon mora jalovine na Polju E i te kako prija oku. O tome je govorio bagerista moćne dvojke Milinko Simonović iz Liplja. To je čovek sa 25 godina staža, preko čijih su ruku, u smeni B, preturane ove silne mase.

„Posao koji privodimo kraju nije bio nimalo lak, bilo je i nekoliko situacija koje su nosile opasnost od ruča. Nadiranje vode sa čela, s boka… Nisam „obeleo“ tek tako! Bager je ogroman, otvara 70 metara i u tom prostoru imaš tri vrste materijala, a svaki pada drugačije. U tim uslovima, od postojeća tri moguća režima rada, korišćeni su ručni i poluautomatski, automatski skoro nimalo. Čini mi se da nedostaje i četvrti, neki koji bi bio miks između ručnog i poluautomatskog. Da mogu da upravljam kružnim, a da ne držim palicu. Ovako, ukoliko mi zadrhti ruka, pojača se kapacitet, do te mere su senzori osetljivi“, priča Simonović ono što ga je naučilo iskustvo.

On dodaje da je veoma teško uspostaviti sklad čoveka, mašine i materijala.

„Dvojka je veliki bager i treba mu prostor. Ovde nam je sve usko. Kada se vratimo u pesak i razmašemo…“, završava uz osmeh i opasku da je star za takmičenje, ali da se, ukoliko do toga dođe, zna ko će biti pobednik, aludirajući na to da je ovaj bager prošle godine ostvario najveću ikada zabeleženu mesečnu proizvodnju Kolubare.

Vladimir Jovanović, električar u rezervi na glodaru 2, najpre se pohvalio kako je ova mašina poslednji tip tehnologije.

„Imamo najmoderniji bager, dobro elektroodržavanje, oprema nam je ispravna, sistem takođe funkcioniše besprekorno. Jedini problem koji imamo je veliki raspon od radnog točka do utovarnog, preko 200 metara, pa nam je u nekim situacijama potrebna navigacija da bismo se snašli na bageru“, našalio se Jovanović.

On u Kolubari radi 20 godina, a ovde je zajedno sa četvoricom kolega od početka njegovog rada 2018. godine. 

„Pre dolaska na dvojku bio sam električar na dreglajnima. Ovde nam je malo lakše, jer se kvarovi pokazuju na glavnom panelu, mada ima nekih kvarova koje moramo sami da otkrijemo. U početku je rad s potpuno automatizovanom spravom bio neobičan, naročito jer sam održavajući sistem dreglajna stalno bio u pokretu, s obzirom na to da su svi bili na različitim pozicijama“, ispričao nam je Jovanović.

On je dodao da ovakvo, nezapamćeno leto, u kome su se smenjivali tropski talasi i monsunske kiše, nikome nije prijalo. Čak ni mašinama.

„Od ključne važnosti za našu opremu je da imamo ispravne klima-uređaje jer temperatura zbog elektronike mora da bude ispod 40 stepeni. U suprotnom, mašina se zaustavlja. Oprema ne dozvoljava rad na previsokim temperaturama, pa klime moraju biti uključene 24 sata da bi se održavala na 20 do 25 stepeni. Tokom oluja, koje su učestale ovog leta, nekoliko puta nam se dešavalo da zbog udara groma u blizini izgore kartice na bageru, ali se one zahvaljujući elektroničarima menjaju za manje od pet minuta“, kaže Jovanović.

S bravarom Dušanom Petrovićem prokomentarisao je kratko, jer je bio u velikoj žurbi zbog servisa.

„Ovo je veliki objekat, samim tim i odgovornost je velika, a imamo hroničan manjak ljudi. Naročito je mali broj pomoćnih radnika u odnosu na veličinu sistema i uslove, koji u velikoj meri diktiraju i poslove. Ne mogu oni na pet strana, da pomognu i bravarima na sistemu i nama, obave čišćenje, uvek imaju posla. Nedostaje i rezervnih delova. Servisi su uslovljeni vremenom zastoja i sve mora brzo da se završi. Ovde važi: što možeš danas, nikako ne ostavljaj za sutra“, rekao je u žurbi Petrović.

Rudar sa velikim R

Milinko Simonović, bagerista velike dvojke, počeo je da radi 1988. godine. Otprilike baš na trenutnoj poziciji. Bio je bagerista na odlagaču 1 i 5, godinama upravljao glodarom 6, odakle je i prešao na ovaj sistem.

„Verovali ili ne, sa svakom spravom na kojoj sam radio znam tačno kada sam i u kom mesecu koju masu jalovine kipao. Evo, recimo onu gomilu koju gledam kroz prozor kipao sam 2003. godine odlagačem 5. Normalno je da tačno poznajem lokaciju, pa sâm sam je oblikovao. Ne možeš da budeš dobar u bilo kom poslu ukoliko nisi posvećen. Iza mene je 3.000 noćnih smena, prestao sam više da brojim, vreme mi je da idem u penziju“, kaže ovaj rudar u srcu.

Šta je bolje ili gore?

Bojan Mirković, šef sedmog BTO sistema, prokomentarisao je nakratko i vremenske uslove koji su ih pratili tokom ovog leta.

„Generalno smo imali problema s podzemnim vodama, koje su izlazile iz samog bloka. Kada pada kiša, onda je voda i odozgo i odozdo. Kako su padavine bile prave monsunske, imali smo problema sa zakišnjavanjem elektroopreme. Ako već biramo između dva zla, bolje su nam ipak tropske vrućine – ne pada za vrat, može lakše da se reaguje kad se pojavi problem. Opet, kada je visoka temperatura klime ne mogu da postignu da obore temperaturu u elektropostrojenju. To pravi i mnogo problema s razvlačenjem sastava na trakama“, rekao je Mirković.

Autor: D. Vesković / EPS