Krajem leta, Renjucel je počeo da proizvodi tekstil od korišćene odeće. Modna industrija je zavisna od drveta za proizvodnju nekih tkanina. Ovoj kompaniji je vodilja bilo spašavanje drevnih stabala i ugroženih prašuma. Švedska kompanija će ove godine proizvesti 60.000 tona reciklirane odeće, a sledeće godine će udvostručiti. To je ekvivalentno recikliranju 300 miliona majica.

Kao i svaka nova industrija, ona mora da uveća obim proizvodnje. To je skupa investicija koja zahteva nove potencijalne kupce. Kako se preduzeće širi, cene će pasti. Glavni proizvođači odeće staju u red da kupe reciklirane tkanine kako bi spasili prašume. Na primer, Renjucel je potpisao petogodišnji ugovor sa kineskim proizvođačem Tangshan Saniou za isporuku 175.000 tona materijala od odbačenog tekstila. H&M Grup, Inditeks i Levi Štraus su takođe aktivno uključeni.

„Sve je zasnovano na uverenju da ne moramo da sečemo stabla stara 500 godina kako bismo pravili kutije za pice i majice“, kaže Nikol Rajkroft, osnivač i izvršni direktor kompanije Kanopi, koja je posvećena šumama, vrstama i klimi. „Moramo da zamenimo 50% šumskih vlakana i da ih dobijemo od vlakana sledeće generacije koja imaju niži ugljenik. Inovatori mogu da koriste pocepanu majicu ili staru hotelsku posteljinu i da od toga naprave novu odeću. Potrošači to neće ni primetiti.“

Veštačka vlakna

Ona je u razgovoru sa ovom reporterkom objasnila da se godišnje poseče više od 200 miliona stabala, preradi intenzivnim hemikalijama i rastvori u drvenu celulozu, koja se potom pretvara u modni tekstil. Da bi okončao ovo oslanjanje na drvo, Kanopi sarađuje sa proizvođačima odeće na stvaranju potražnje za „veštačkim“ vlaknima. Ove alternative koriste 75% manje energije i 90% manje vode.

Zbog toga su se stotine brendova obavezale da će koristiti reciklirane tkanine. Prema Rajkroftu, 10 najistaknutijih proizvođača šumskog tekstila kontroliše 80% globalnog lanca snabdevanja. Pod šumski tekstil spadaju rajon, viskoza i modal. „Prodavci su znali da potiče od drveta, ali nisu znali da dolazi iz ugroženih šuma. Sada postoji javna obaveza da se koristi reciklirani tekstil.“

Uzmite u obzir da većina stare odeće završava na deponijama. Proizvođači stvaraju 100 milijardi odevnih predmeta godišnje. U nekom trenutku, 60% toga bude bačeno u smeće, bilo od strane originalnih vlasnika ili prodavnica polovne odeće. Deponije su treći najveći izvor antropogenog CO2. Potrošači mogu da recikliraju tu odeću, kao alternativu. Reciklaža odeće će se Evropskoj uniji zahtevati 2025. godine.

Izgradite ga, i oni će doći

Cilj je zaustaviti seču šuma. Nekoliko meseci, ovaj pisac se fokusirao na prašumske nacije i plaćao im da njihova stabla budu vrednija živa nego mrtva koristeći REDD+ mehanizam finansiranja ugljenika. Ova priča govori o suzbijanju potražnje potrošača i kompanija za drvnom masom. Ona informiše globalni sever o vlaknima koja su alternativa onima na bazi drveta.

Kanopi će na klimatskoj konferenciji COP27 u Egiptu predstaviti trgovce koji pomažu da se poveća potražnja za ovim održivim rešenjima koja imaju niske emisije ugljenika i mali uticaj. Glavni brendovi će ući u fazu tranzicije, ali će to dati garancije fabrikama poput Renjucela, koji proizvode ekološki osviešćenu odeću. Što više fabrika počne da proizvodi, veća je ekonomija obima i takva odeća postaje jeftinija.

Uzmimo kompaniju za odeću H&M, koja sarađuje sa Kanopijem od 2014: njen primarni cilj je da smanji zavisnost od šuma i pronađe održivije metode za izradu odevnih predmeta. Nada se da će povećati obim stvaranjem potražnje za veštačkim vlaknima iz otpadnog tekstila, bakterijske celuloze i poljoprivrednih ostataka.

Živo drveće treba da ima veću vrednost nego posečeno

Pored spasavanja miliona stabala koja bi inače bila posečena i pretvorena u tkanine, kompanija je svesna svog ugljeničnog otiska. Većina emisija modnog biznisa dolazi od nabavke sirovina, proizvodnje tkanina i proizvodnje odevnih predmeta. Ako modni trgovci mogu da izbegnu neke od emisija, to će biti dobro za njihove brendove, posebno za kompaniju kao što je H&M, koja želi da smanji emisije CO2 za 56% do 2030. i da ima neto nultu emisiju do 2040.

„Za nas je jako važno da ni jedna drevna ili ugrožena šuma nije izložena riziku da se uz pomoć nje proizvodi odeća. Zašto želimo da do 2025. godine nabavljamo samo veštačka celulozna vlakna iz izvora koji su dobri po šume ili da ih zamenimo održivim alternativama od poljoprivrednih ostataka i recikliranog tekstila.“, kaže Madelene Erikson Riman, stručnjak za održivost u H&M Grupi.

Glavna prepreka je povećanje alternativnog tržišta odeće i obezbeđivanje prihvatanja ove odeće na tržištu. Paralela je očigledna. Vetar i solarna energija su dugo bili na periferiji energetskog miksa, a danas su to ključni izvori za energetske i klimatske ciljeve. U Sjedinjenim Državama je 2021. godine, 28.000 megavata je bilo uključeno u mrežu, pri čemu je energija vetra činila 41% i solarna energija 36%. Glavni pokretač je bila korporativna potražnja. Da bi prešli taj prag, morali su da postanu cenovno konkurentni.

Ovo će važiti i za industriju odeće. Stotine brendova pružaju podršku, šalju jasan signal proizvođačima i investitorima i omogućavaju formiranje lanaca snabdevanja. To su suštinski sastojci za uspeh u ovoj novoj liniji mode. Još važnije, pruža se pomoć u čuvanju drevnih stabala i ugroženih prašuma. One su prirodni način za apsorpciju CO2 i bore se protiv klimatskih promena. Zaista, ovo je jedna od najkritičnijih ekoloških priča koja je medijski zapostavljena.

Izvor: Forbes