UNKS priprema izmenu akcizne politike

Regionalna skala državnog zahvatanja u ceni goriva

U Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, najveći udeo od prodajne cene goriva uzima država. Cena goriva se formira na međunarodnim tržištima, a pošto je zbog rata u Ukrajini došlo do njenog naglog skoka, vlasti u pomenutim zemljama su različitim mehanizmima pokušale da spreče dalji rast cene koju plaćaju građani - odricanjem prihoda koji završavaju u državnom budžetu.

Država uzima najveći udeo od prodajne cene goriva i to je situacija u Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, pokazuje zajednička analiza Vijesti, Danasa, Oslobođenja i Večernjeg lista.

Taj prihod ne prelazi 50 odsto maloprodajne cene goriva, a sastoji se, uglavnom, od naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza.

Cena goriva se formira na međunarodnim tržištima, a pošto je zbog rata u Ukrajini došlo do njenog naglog skoka, vlasti u pomenutim zemljama su različitim mehanizmima pokušale da spreče dalji rast cene koju plaćaju građani – odricanjem prihoda koji završavaju u državnom budžetu.

Osim snižavanje akcize, pojedine države su posegli za drugim potezima – odlučile su da ograniče maloprodajne cene i(li) maržu distrubuterima.

Crna Gora: Niže cene goriva, niži prihodi u budžetu

Maloprodajne cene goriva u Crnoj Gori formiraju se sabiranjem tri grupe faktora – uvozna cena, zatim takse, porezi i naknade, kao i gubici, troškovi i bruto marže, u skladu sa Uredbom o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih cena naftnih derivata.

Uvozna cena i akcize na gorivo, zajedno sa porezom na dodatu vrednost, imaju gotovo podjednak uticaj na maloprodajnu cenu, dok treća grupa faktora ima najmanji uticaj.

Uvozna cena se formira tako što se množe: presek srednjih cena naftnih derivata sa premijom; prosek prodajnih deviznih kurseva, i gustina konverzije tone u litre. Dakle, maloprodajna cena goriva u Crnoj Gori ne zavisi od cena sirove nafte.

Kod srednje cene naftnih derivata uzima se prosek, na berzi koja se zove Platt’s European Marketscan, za period od 14 kalendarskih dana, odmah pre ponedeljka kada se pravi novi obračun cena koje važe od utorka. Nakon izbijanja rata u Ukrajini došlo je do dramatičnog rasta osnovnih cena naftnih derivata.

Zatim se taj iznos množi sa odnosom kursa dolara i evra koji objavljuje Centralna banka Crne Gore. Tako je početkom godine jedan dolar vredeo 0.88 evra, da bi vremenom evro dostigao najnižu vrednost u poslednjih 20 godina, pa je danas dolar i za nijansu jači od evra. Samo pomenuta kursna razlika uticala je da cene goriva sada budu veće za 20 centi po litru, u odnosu na početak godine.

Nakon što se ta cifra pomnoži sa gustinom konverzije tone u litre, dobija se uvozna cena – prvi faktor.

Prostor za državnu intervenciju

U drugu grupu faktora spadaju takse, porezi i naknade i u toj grupi država ima najveći prostor za intervenciju.

Pre nego što su umanjene, akcize na gorivo za benzin (evrosuper 95 i 98) iznosile su 54 centi, a za dizel 44 centi po litru. Država dodatni prihod ostvaruje od naplate poreza na dodatu vrednost (PDV), koji iznosi 21 odsto, a on se računa na zbir uvozne cene naftnog derivata, akcize i marži. Tako da PDV iznosi oko 30 centi po litru.

Treća grupa faktora: gubici, troškovi i bruto marže (koje su oko sedam centi), ne utiču značajnije na cene goriva. Ovoj grupi faktora pripada i marža za prodavce goriva – vlasnike benzinskih pumpi.

To znači da je država, recimo u martu, na cenu litra benzina od 1,78 evra, uzimala 86 centi, odnosno skoro polovinu.

Smanjenje akciza

Akcize na gorivo, da bi se ublažio skok cena usled poremećaja na tržištu zbog rata u Ukrajini, su od 10. maja smanjene za 40 odsto, da bi se od 7. juna dodatno smanjile za još 10, odnosno na ukupno 50 odsto. Najnovijom Vladinom odlukom, akcize su do 5. decembra ponovo smanjene na 40 odsto. Tome su prethodile izmene i dopune Zakona o akcizama, koje je Skupština usvojila 5. maja. Zbog vraćanja dela akcize, cene goriva će od 1. novembra biti veće za pet i šest centi.

Da nije došlo do smanjenja akciza, litar benzina bi sada bio skuplji 27, a dizel 22 centi, što znači da se u državni budžet za te iznose sliva manje novca za svaki prodati litar goriva. Dakle, ako je u martu država na cenu goriva od 1,78 evra – uzimala 86 centi, sada se ta cifra smanjila za skoro jednu trećinu.

Manjak u državnoj kasi

Rebalansom budžeta, koji je usvojen krajem septembra, predviđeno je da će država od akciza, umesto planiranog 271 miliona, dobiti 261 milion. Ministarstvo finansija je ranije saopštilo da je manji prihod od 10 miliona ili 3,7 u odnosu na prvobitni plan, izazvan, pre svega, time što država oprašta polovinu iznosa akciza što utiče na ukupan pad naplate ove dažbine i manjak u državnoj kasi. Sve to, uprkos značajnom rastu prihoda od akciza na duvanske proizvode zbog povećanja legalne prodaje usled uspešnih akcija državnih institucija na suzbijanju šverca.

Dakle, uzmemo li pomenutu cenu iz marta, pre umanjenja akciza, prva grupa faktora je činila 45 odsto ukupne cene, uticaj država na strukturu je iznosio 47 odsto, a ostalo se odnosi na pomenutu treću grupu faktora.

Prema trenutnim cenama, koje važe do sedećeg utorka, litar evrosupera 95 košta 1,34 evra, evrosuper 98 je 1,38 evra, dok cena evrodizela iznosi 1,65 evra, a lož ulja 1,83 evra.

Srbija: Udeo državnih taksi među najvećim u regionu

Vlada Srbije je 11. avgusta smanjila akcize na gorivo za 10 odsto, u sklopu mera za obuzdavanje enormnog skoka cena dizela i benzina, nastalog zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini.

Prema poslednjoj analizi Udruženja naftnih kompanija Srbije, urađenoj 17. oktobra (statistički podaci za ovu sedmicu biće poznati početkom naredne), udeo fiskalnih stavki u ceni benzina BMB 95 iznosi 47,7 odsto, evrodizela 42,6 odsto a TNG autogasa 40,1 odsto.

Od ukupne cene benzina BMB 95 u iznosu od 1,5 evra po litru, na dažbine otpada 0.72 evra po litru. Za naknadu za obavezne rezerve iz maloprodajne cene goriva državi ide 0.02 evra po litru, na naknadu za unapređenje energetske efikasnosti manje od jednog centa, akcizu 0.44 evra i PDV 0.25 evra po litru.

Visine naknada za obavezne rezerve i unapređenje energetske efikasnosti u ceni evrodizela (1.85 evra po litru) su iste, akciza je 0.46 evra a PDV 0.31 evra. Ukupno na državne takse otpada oko 0.78 evra po litru.

Od ukupne cene TNG autogasa u iznosu od 0.93 evra po litru, na takse koje pripadaju državi odlazi 0.37 evra po litru. Za naknadu za obavezne rezerve iz maloprodajne cene goriva državi ide jedan cent, nešto manje na naknadu za unapređenje energetske efikasnosti, akcizu 0.20 evra i PDV 0.16 evra po litru.

Dizel najskuplji u regionu

Koliko su velika zahvatanja države u ceni goriva, čak i u uslovima energetske krize koja ugrožava standard stanovništva, najbolje se može videti iz podatka da bi cena dizela na pumpama u Srbiji bila niža nego, na primer, u Rumuniji i Hrvatskoj ali s obzirom da to nije slučaj, za litar dizela naši vozači plaćaju najviše u regionu. Udeo državnih taksi u maloprodajnoj ceni goriva u Srbiji najveći je u poređenju sa zemljama u okruženju. Kada je reč o TNG, Srbija ima najveće državne dažbine u celoj Evropi. U poređenju sa zemljama sa kojima se graničimo i po iznosu državnih taksi za dizel i benzin, u samom smo vrhu.

Ekspert za energetiku Goran Radosavljević da, kada je reč o zemljama bivše Jugoslavije, svi imaju niže cene goriva od Srbije, izuzev Hrvatske gde su, otprilike, na istom nivou, a da su jedino veće u državama poput Grčke i Italije.

Državna zahvatanja, ipak, smanjena

„Ono što treba reći je da su procenti državnih zahvatanja u ceni goriva na pumpama sada niži nego što su bili ranije. Tada je taj procenat išao preko 50 odsto a sada ne prelazi taj nivo. Jednostavno, usled negativnih efekata energetske krize i stalnog rasta cena naftnih derivata u regionu, država je bila prinuđena da donese mere kako bi se taj udar ublažio, a jedna od njih je i smanjenje akciza. Bez obzira na to, akcize i druga zahvatanja države u ceni goriva su i dalje među najvećim u regionu”, navodi sagovornik.

Jedna od mera za smanjenje efekata krize nastale zbog rata u Ukrajini, a koja se direktno održava i na tržište goriva, Vlada Srbije je na svojoj sednici 10. marta donela Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata koja se odnosi na evrodizel i BMB 95. Ta uredba omogućava da, shodno kretanju cena naftnih derivata u regionu, država propisuje maksimalne maloprodajne cene te dve vrste goriva u Srbiji. Uredba je bila ograničena na mesec dana i nakon njenog isteka produžavana, pa je tako aktuelna i danas.

U Hrvatskoj trećinu cene čini „čista” cena

Od februara, ograničavanje cena svake dve nedelje. Bilo je tu određenih pauzi, naravno, ali hrvatska Vlada je na poskupljenje goriva, uglavnom, odgovarala postavljanjem određene cene za koju se smatralo da građane neće preterano „lupiti” po džepu.

Smanjile su se i akcize i marže za trgovce, do čega ćemo doći, ali prvo ćemo se zaustaviti na trenutnoj situaciji.

Nakon dugo vremena, Vlada je ove nedelje odlučila da neće u potpunosti da interveniše u cene goriva, pa se na pumpama litra dizela sada nabavlja po ceni od 1,78 evra, dok Evrosuper 95 košta 1,47 evra.

To poskupljenje iznosi kunu i 40 lipa za dizel i 38 lipa za Evrosuper 95, dok cena plavog dizela ipak i dalje iznosi 1,13 evra po litri, što je i logično zbog poljoprivrede i ribolova.

Otprilike, jedan cent otišao je „gore” tečni naftni gas, odnosno smesa propan-butan za rezervoare, koji sad koštaju 1,34 evra, a šest centi skuplja je ista smesa za boce sadržaja 7,5 kilograma i više – ona košta 1,90 evra.

Neizvesnost oko „zamrzavanja cena”

Hoće li se sledeće nedelje vratiti ograničavanje cena, još se ne zna, ali ako je suditi po reakcijama malih distributera goriva koji su zadovoljni „slobodnijim” formiranjem cene jer, kako kažu, već neko vreme posluju s gubicima, samo „zamrzavanje” možda više i nije opcija.

A kad smo kod malih distributera, vratimo se sad na marže, koje je Vlada u junu smanjila na devet centi po litri goriva. To je bila druga korekcija Uredbe o utvrđivanju najviših maloprodajnih cena naftnih derivata, prvi put su marže na jedan evro po litri pale samo tri meseca ranije

Isti vremenski period prošla je i Uredba o visini akciza na energente i električnu energiju, što je rezultiralo ukupnim smanjenjem akciza na benzine za 11 centi po litru, a za dizel pet centi po litru. A što to, konkretno, znači pri formiranju same cene?

Dve vrste akcize na naftne derivate su ključne pri određivanju koliko samo gorivo košta. Na bezolovni motorni benzin one su, od 2015. godine do intervencije države u martu pa junu, iznosile 0,51 evro po litri, dok su na dizelsko gorivo bile 0,41 evro po litru.

U ovom trenutku, akcize iznose 0,41 odnosno 0,35 evra po litru, a te cifre su delimično namenjene za finansiranje kompanija u vlasništvu države.

Nepoznanice oko marži trgovaca

Same marže trgovaca nisu potpuno poznate, već se barata podatkom od 19 centi po litru benzina, koliko su iznosile pre ovog smanjenja na devet centi – taj podatak je prošle godine u oktobru izneo tadašnji ministar finansija.

Naravno, na samo formiranje cene goriva utiče i PDV od 25 odsto i, naravno, cene naftnih derivata na tržištu.

Spomenimo još da je Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja, nakon liberalizacije tržišta naftnih derivata, 2016. godine izradila analizu koja se bavi strukturom cena, a koja je pokazala kako nabavna cena nafte ima tek 30-35 odsto udela u konačnom formiranju cifre koja se plaća za litar goriva na benzinskim pumpama.

Ako uzmemo kao primer cenu litra Evrosupera 95, koja je trenutno 1,5 evra, ispada da više 13 centi ode vlasniku benzinske, oko 25 centi na PDV, gotovo 0,6 evra državi za akcize, dok je sama „čista” cena litre goriva nešto malo niža od 0,5 evra.

Svakako, govorimo o periodu pre intervencije Vlade na marže i akcize, iako se i sada pretpostavlja da otprilike polovina cene koju građani za litar ostave na pumpama, ode na dažbine.

Nafta u BiH zlata vredi

Da naspete pun rezervoar dizela u vašeg limenog ljubimca, čiji je kapacitet 50 litara, u Sarajevu vam je sada potrebno oko 180 KM (90 evra), dok vam je u januaru ove godine trebalo oko 120 KM, odnosno 60 evra. Cene goriva u Bosni i Hercegovini samo idu na gore, a nakon svakog povećanja vozači gunđaju najviše na benzinske pumpe, optužujući ih da uzimaju sebi novac. Međutim, najmanje novca na kraju završi kod maloprodavaca, odnosno kod benzinskih pumpi. Većina novca završi u džepu države.

Prema rečima Admira Čavalića, ekonomskog stručnjaka, cenu nafte određuju situacije na globalnom tržištu, proizvođači nafte, rafinerije, specifični državni nameti, transportni troškovi, distributeri i na kraju maloprodavci.

„Suprotno mišljenju javnosti, na gorivu najmanje zarađuju malotrgovci odnosno benzinske pumpe. Jer, iza njega imamo veleprodavce, pa rafinerije, globalne distributere, proizvođače i na kraju državu. Znači, imamo pet – šest karika u lancu koji određuju cenu i svaka karika osigurava vlastitu maržu i vlastiti profit, tako da u takvoj postavci najmanje zaradi maloprodavac”, istakao je Čavalić.

Dodao je kako najveće pojedinačno učešće u ceni goriva u Bosni i Hercegovini ima država.

„Oko 50 odsto cene goriva određeno je državnim nametima. Ipak, sve na kraju zavisi od cene. Na primer, ako raste cena nafte i naftnih derivata u BiH, relativno učešće akciza i putarina opada, a relativno učešće PDV-a raste u apsolutnom iznosu. Naime, zakonom su fiksirani iznosi akciza i putarina, a PDV zavisi od krajnje cene”, pojasnio je Čavalić.

Malo i zatvoreno tržište

Tržište BiH je malo, zatvoreno tržište sa nekoliko velikih igrača koji zajedno sa državom regulišu cenu. U BiH vlada princip slobodnog formiranja cena, pa se litar goriva neće platiti isto u Federaciji BiH i Republici Srpskoj, ali ta razlika, prema Čavalićevim rečima, nije tolika da bi se vozačima isplatilo da idu i u drugi grad, kanton ili entitet da bi nasuli gorivo.

U Federalnom ministarstvu trgovine su nam rekli da se maloprodajne cene naftnih derivata formiraju slobodno, s tim da se indirektni porezi akciza na naftne derivate, naknada za puteve (putarina), i porez na dodatnu vrednost (17 posto), obračunavaju u skladu sa odgovarajućim propisima. Tako se u skladu sa Zakonom o akcizama, akciza na naftne derivate plaća po litru derivata na količinu utvrđenu pri temperaturi 15 stepeni i to za dizel-gorivo i ostala gasna ulja 0,30 KM (0,15 evra), petrolej (kerozin) 0,30 KM (0,15 evra), motorni benzin – bezolovni 0,35 KM (0,18 evra), lož-ulje ekstra lako i lako specijalno (EL i LS) 0,45 KM (0,23 evra), te biogoriva i biotečnosti 0,30 KM (0,15 evra).

Putarina se kao vrsta indirektnog poreza plaća u iznosu 0,15 KM (0,08 evra) po litru derivata za puteve i 0,25 KM (0,13 evra) po litri za izgradnju autoputeva i za izgradnju i rekonstrukciju drugih puteva. Od toga se  0,20 KM (0,10 evra) odnosi na izgradnju autoputeva, a 0,05 (0,03 evra) za izgradnju i rekonstrukciju drugih puteva, naveli su iz Ministarstva trgovine FBiH.

Limitirana marža

Maloprodajna cena naftnih derivata sastoji se i od rafinerijske cene, troškova dopreme goriva do BiH granice, a na akcize i putarinu dodaje se i marža distributera. Vlada FBiH je, kako su nam rekli iz Federalnog ministarstva trgovine, donela odluku kojom je propisala privrednim društvima koja obavljaju trgovinu na veliko maksimalnu visinu marži u apsolutnom iznosu od 0,06 (0,03) KM za litar derivata, a privrednim društvima koja obavljaju delatnost trgovine na malo naftnim derivatima –  maksimalnu visinu marže u apsolutnom iznosu od 0,25 KM (0,13 evra) na litar derivata.

S obzirom da država nije ništa uradila po pitanju ukidanja određenih nameta na naftu, pre svega akciza, nafta i naftni derivati ostaju skoro najviše opterećeni raznim nametima države, porezima i akcizama. Od njih su opterećeniji samo duvan i duvanski proizvodi.

„Cene goriva su zaista visoke i polako prelazimo taj zid elastičnosti od 4 KM. Prelazimo tu neku granicu što nije dobro za ponuđače, jer postoje limiti kada jednostavno vozači kažu dosta je i smanjuju naglo potražnju, što automatski znači pad cene”, dodao je Čavalić.

Izvor: Vijesti

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti