Zlato je pojeftinilo na blizu 4.260 dolara nakon što je ranije tokom sesije dostiglo dnevni maksimum iznad 4.380 dolara.
Ipak, rast do tog dnevnog maksimuma zaintrigirao je brojne stručnjake, a među onima koji su analizirali cene zlata bio je i viši saradnik u Brooking Institutu i nekadašnji glavni ekonomista u Institutu za međunarodne finansije Robin Bruks.
Uticaj sastanaka MMF-a i Svetske banke na tržišta
„S vremena na vreme, godišnji sastanci MMF-a/Svetske banke mogu uticati na tržišta. To se dešava kada se diskusija na tim sastancima koncentriše oko jednog određenog tržišnog kretanja koje postaje jedinstveni fokus razgovora. Poslednji put se to dogodilo u oktobru 2023. godine, kada je prinos na 10-godišnje američke državne obveznice porastao na blizu 5 procenata u periodu pre tih sastanaka – što je bio najviši nivo od 2007. godine – i niko nije mogao da shvati zašto. Svaki sastanak je počinjao istim pitanjem: Zašto su 10-godišnje obveznice toliko porasle? U stvari, ti sastanci su postali sedmodnevna debata o tome da li taj potez ima smisla. Većina ljudi je zaključila da nema. U nedeljama koje su usledile, prinos na 10-godišnje obveznice pao je i od tada nije imao smelosti da se vrati blizu pet procenata“, rekao je Bruks.
Slična stvar dešava se i sa cenama zlata.
„U periodu pre ove nedelje i sastanaka, cene zlata su porasle za skoro 30 procenata, što je započeto blagim govorom predsedavajućeg Feda Džeroma Pauela u Džekson Holu. Kao i pre dve godine, vladala je opšta zbunjenost oko toga šta pokreće ovaj rast, tako da je gotovo svaki sastanak počinjao pitanjem: Zašto su cene zlata toliko porasle? Moj utisak je da većina ljudi sa ovih sastanaka odlazi misleći da je ovo balon. Sada se ukrcavaju u vozove i avione i širiće tu priču. Ovakve stvari mogu pokrenuti tržišta. Naredna nedelja će biti odlučujuća za zlato“, smatra Bruks.
Zlato u fokusu globalnih ekonomskih debata
Uprkos manjem padu u petak, Bruks ističe da je cena zlata i dalje više nego zapanjujuća.
„Svedočili smo ogromnom porastu cena zlata od 22. avgusta, tako da bi ovo mogao biti samo kratkotrajan pad“, naveo je.
Takođe se osvrnuo na, kako kaže, tri osnovna pokretača o kojima ljudi najčešće govore.
„Geopolitička neizvesnost – koja uključuje carine, tekući rat u Ukrajini i zapadne sankcije Rusiji. Drugi faktor je stanje američke ekonomije – da li ide ka recesiji i koliko bi Fed mogao da smanji troškove kao odgovor. Treći faktor je globalni dug posle kovida i stalna fiskalna neodgovornost na mnogim mestima, za koju mnogi misle da može da se završi samo slomom. Postoji širok konsenzus da su sankcije Rusiji dovele do toga da neke centralne banke diversifikuju ulaganja iz dolara u zlato, ali postoji isto tako širok konsenzus da je to uglavnom stara vest i da nije pokretač onoga što se sada dešava. Globalni dug i fiskalna neodgovornost su podjednako važni, ali – opet – to spada u kategoriju starih vesti i ne može zaista objasniti zašto je zlato u poslednje vreme toliko poraslo“, naglasio je Brooks.
Na kraju, debata o zlatu svela se na stanje američke ekonomije i to šta će Fed uraditi.
Perspektive i očekivanja za naredni period
„Mislim da je upravo tu ova nedelja možda promenila mišljenje nekih ljudi. Veliki deo publike na sastancima MMF-a i Svetske banke dolazi iz Evrope, gde je skepticizam prema SAD-u ovih dana veoma jak. Ti ljudi će se vratiti kući nakon što su celu nedelju bili preplavljeni pričama o procvatu investicija u veštačku inteligenciju i njenom potencijalu za povećanje produktivnosti. Videće da je Vašington manje-više onakav kakav je uvek bio i da život ide dalje, bez obzira na to ko je u Beloj kući. Moja najbolja pretpostavka je da će, ma koliko nevoljno, poboljšati svoj pogled na rast američke ekonomije, što znači da će takođe smanjiti svoja očekivanja u vezi sa sniženjem kamata od strane Feda. To je ciklično poboljšanje koje može zaustaviti masivan rast cena zlata – barem na neko vreme“, napisao je Brooks na svom blogu.
Izvor: Klix
