Rekordne emisije CO2 2023. godine

Energetske kompanije još otkrivaju nova naftna polja, dok u zemljama poput SAD fosilna goriva i dalje igraju značajnu ulogu u proizvodnji električne energije. Na globalnom nivou, u istraživanju IEA objavljenom prošle nedelje, očekuje se porast proizvodnje električne energije sagorevanjem uglja „za skoro 5% u 2021. i dodatnih 3% u 2022. godine, nakon što je opao za 4,6% u 2020.“

Samo mali deo vladinih troškova za oporavak kao odgovor na pandemiju Covid-19 dodeljen je merama čiste energije, prema Međunarodnoj energetskoj agenciji. Ova pariska organizacija predviđa da će doći do rekordne-emisije-co2-2023. godine.

Objavljena sredinom jula 2021. godine, u analizi IEA se napominje da su od drugog kvartala ove godine svetske vlade izdvojile otprilike 380 milijardi dolara za „mere održivog oporavka u vezi sa energijom“. To predstavlja približno 2% potrošnje za oporavak.

U izjavi izdatoj uz analizu, IEA je iznela oštru sliku o tome koliko je posla potrebno uraditi da bi se ispunili ciljevi povezani sa klimom.

„Iznosi novca, kako javni, tako i privatni, koji se mobilišu širom sveta u planovima oporavka znatno su manji od onoga što je potrebno za postizanje međunarodnih klimatskih ciljeva“, navodi se u izveštaju.

Ovi nedostaci su „posebno izraženi u ekonomijama u razvoju, od kojih se mnoge suočavaju sa određenim finansijskim izazovima“, dodaje se. Gledajući unapred, organizacija sa sedištem u Parizu procenila je da će prema trenutnim planovima potrošnje emisija ugljen-dioksida na planeti dostići rekordne nivoe 2023. godine i nastaviti da raste u narednim godinama.

Komentarišući otkrića, Fatih Birol, izvršni direktor IEA rekao je: „Otkako je izbila kriza Covid-19, mnoge vlade su možda razgovarale o važnosti bolje izgradnje za čistiju budućnost, ali mnoge od njih tek treba da ulože svoj novac tamo gde najavljuju. Uprkos povećanim klimatskim ambicijama, količina sredstava za oporavak ekonomije koja se troši na čistu energiju samo je mali delić od ukupnog iznosa“.

Analiza i projekcije IEA zasnivaju se na njenom programu za održivi oporavak, koji je pokrenut i „nadgleda državnu potrošnju dodeljenu za održivi oporavak“. Tim određen za nadziranje uzima ove informacije, a zatim ih koristi za procenu „koliko ova potrošnja povećava ukupna ulaganja u čistu energiju i u kom stepenu ovo utiče na putanju globalnih emisija CO2“.

Sa svoje strane, Birol je rekao da vlade treba da „brzo povećaju potrošnju i mere delovanja kako bi ispunile obaveze koje su preuzele u Parizu 2015. godine – uključujući vitalno obezbeđivanje finansiranja od strane naprednih ekonomija za zemlje u razvoju. Ali, oni tada moraju ići još dalje. Vodeća ulaganja u čistu energiju i njihovo razmeštanje na mnogo veće visine nakon perioda oporavka, kako bi svet preusmerio na put ka neto nultim emisijama do 2050. godine, što je usko, ali i dalje dostižno – ako delujemo sada“.

Birolova referenca na Pariski sporazum je zapažena, ali ne iznenađuje. Ambiciozni plan sporazuma, koji ima za cilj da „ograniči globalno zagrevanje na znatno ispod dva, po mogućnosti na 1,5 stepeni Celzijusa, u poređenju sa predindustrijskim nivoom“, nailazi na velike rasprave o ciljevima od nule.

Smanjenje emisija ugljen-dioksida na neto nulu do 2050. godine, koje je dogovoreno smatra se presudnim, kada je reč o ispunjavanju cilja o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.

Nova saznanja IEA-e dolaze nakon što je potražnja planete za električnom energijom nagovestila da se očekuje snažan oporavak, ove godine i sledeće, nakon pada za približno 1% u 2020. godini.

Objavljen prošle nedelje, Izveštaj o tržištu električne energije predviđa da će globalna potražnja za električnom energijom skočiti za skoro 5% 2021. i 4% 2022. godine, dok se očekuje da se ekonomije širom sveta oporave od posledica pandemije.

U Izveštaju se primećuje da, iako proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora „nastavlja snažno da raste“, ne može pratiti sve veću potražnju. Obnovljivi izvori će, prema analitičarima ove međuvladina organizacija, „moći da zadovolje samo oko polovine predviđenog rasta globalne potražnje 2021. i 2022. godine“. Na drugom kraju spektra, proizvodnja električne energije zasnovana na fosilnim gorivima će „pokriti 45% dodatne potražnje 2021. i 40% 2022. godine“.

Zapravo, stvarnost na terenu pokazuje koliko će veliki izazov biti postizanje ciljeva povezanih sa klimom u godinama koje dolaze.

Energetske kompanije još otkrivaju nova naftna polja, dok u zemljama poput SAD fosilna goriva i dalje igraju značajnu ulogu u proizvodnji električne energije.

Na globalnom nivou, u istraživanju IEA objavljenom prošle nedelje prognoziran je porast proizvodnje električne energije sagorevanjem uglja „za skoro 5% u 2021. i dodatnih 3% u 2022. godini, nakon što je opao za 4,6% tokom 2020. Kao rezultat, proizvodnja električne energije na ugalj treba da premaši nivo pre pandemije 2021. godine i dostigne najviši nivo 2022. godine“.

Izvor: CNBC

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti