Rekordne evropske premije za bakar nakon što je stopiran uvoz iz Rusije

Evropski kupci bakra će sledeće godine plaćati znatno veću cenu za ovaj metal. Predstavnici nemačkog proizvođača bakra Aurubisa su kao uzrok visokih cena naveli kombinaciju visokih troškova transporta i električne energije i niskih zaliha bakra. Prava istina leži u tome da su ovog meseca najavljene sankcije na uvoz Ruskih metala od strane Evrope. Evropa je prošle godine uvezla skoro 292.000 tona ruskog bakra, dok je ukupan uvoz iznosio 801.000 tona.

Nemački proizvođač bakra Aurubis će naplaćivati premije za bakar 228 dolara po toni preko gotovinske cene na Londonskoj berzi metala (LME) za terminske isporuke u 2023. godini, što je rekordno visoka cena bakra i povećanje od 85% u odnosu na ovogodišnju premiju od 123 dolara.

Čileanski gigant Kodelko prodaje bakar po višoj ceni sa premijom od 235 dolara po toni, dok je austrijski Montanverke Briksleg podigao tu lestvicu na još viši nivo sa premijom od 285 evra za niskougljenični bakar.

Predstavnici Aurubisa su naveli da je uzrok visokih cena kombinacija visokih troškova transporta i električne energije i niskih vidljivih zaliha bakra.

Londonska berza metala podiže rampu na ruske proizvode

Nije bilo zvaničnih sankcija za ruski bakar sve do ovog meseca, kada je britanska vlada objavila zamrzavanje imovine Iskandera Mahmudova. Smatra se da je on krajnji vlasnik UMMC-a, jednog od dva dominantna ruska proizvođača bakra. Londonska berza metala je ozbiljno ograničila mogućnost da garantuje za brend UMMC.

Londonska berza metala je pokrenula dokument za diskusiju o tome da li da suspenduje sav ruski metal, uključujući bakar, drugog velikog ruskog proizvođača Nornikla.

Berza reaguje na ono što već počinje da se odigrava u fizičkom lancu snabdevanja, gde se sve veći broj kupaca „samosankcioniše” tako što ne navodi ruski metal u svom planu uvoza za 2023.

To otvara značajan potencijalni jaz u snabdevanju na evropskom tržištu, pošto je blok prošle godine uvezao skoro 292.000 tona ruskog bakra, od ukupnog uvoza od 801.000 tona, prema Trejd Data Monitoru.

Dokument koji je objavila Londonska berza metala, pokazao je da je preko 60% raspoloživih zaliha bakra u njegovom skladišnom sistemu krajem septembra bilo ruskog porekla.

Glavne zalihe bakra na Lonskonskoj berzi metala polako su se obnavljale tokom godine sa 88.725 tona početkom januara na sadašnjih 145.650 tona.

Ali u poređenju sa prethodnim godinama, količine bakra na Londonskoj berzi metala su  i dalje veoma niske, i predstavljaju ekvivalent samo dva dana globalne potrošnje.

Opšta (ne)prihvatljivost ruskih metala na tržištu je razlog zašto LME razmatra obustavljanje njihovih isporuka u svom sistemu skladištenja.

Međutim, obim povećanja premije proizvođača za sledeću godinu govori vam da je tržište već razgovaralo sa mnogim kupcima koji su spremni da plate rekordne cene kako bi obezbedili isporuku neruskih metala.

Čini se da su barem neki spremni da plate još više za niskougljenični „zeleni“ bakar.

Privatna kompanija Montanverke Brikleg, koja sebe opisuje kao „reciklera“ bakra koji koristi sekundarne sirovine, može da proizvede rafinisani bakar sa emitovanjem  0,739 tona ugljen-dioksida po toni metala, u poređenju sa industrijskim prosekom od 4,1 tonu.

Hvaleći se da je njihov metal „bakar koji je najbolji na svetu za klimu“, predstravnici Briklega su očigledno uvereni da postoji dovoljna potražnja za takvim materijalom da opravda odvajanje od ostalih proizvođača skupljom premijom.

Azijski popust

Šta će biti sa ruskim bakrom ako Evropa sprovede kolektivni bojkot?

Zabrinutost Londonske berze metala je da bi se Ruski proizvodi, ukoliko dobrovoljne sankcije postanu trend industrije, mogli uputiti na Azijsko tržište u krajnjoj nuždi sa velikim popustom, zajedno sa gomilom ruskog aluminijuma i nikla.

Većina analitičara misli da će ruski bakar na kraju naći dom u Kini, najvećem svetskom korisniku metala.

Kina je do sada ove godine uvozila u proseku 325.000 tona rafinisanog bakra svakog meseca i nije zadovoljila svoje apetite.

To ide na ruku Kodelku i drugim dobavljačima u pogledu toga šta da naplaćuju kineskim potrošačima za njihove ugovore iz 2023.

Kodelkova azijska premija se obično snižava u odnosu na evropske uslove. Ovogodišnja premija je, na primer, bila ponuđena po ceni od 105 dolara po toni, u poređenju sa 128 dolara po toni za evropske kupce, što odražava obim isporuka najvećem svetskom uvozniku.

Uslovi za azijske isporuke sledeće godine još nisu objavljeni, ali će biti zanimljivo videti da li se proizvođači usuđuju da podignu premije za 85% kao što su to učinili u Evropi

Baš kao što Aurubis i Kodelko imaju za cilj da prigrabe tržišni udeo u Evropi zamenom ruskog metala, rizikuju da izgube tržišni udeo u Aziji ako se velike količine ruskog bakra izmeste sa evropskog tržišta.

Oštar porast evropskih premija sledeće godine govori mnogo o ceni odbijanja ruskog metala. Premije u Aziji će mnogo reći o ceni tog metala u ostatku sveta.

Izvor: Reuters

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti