Rekordni bum metala može ugroziti prelazak na zelenu energiju

Porast potražnje za metalima i cena elemenata retke zemlje mogli bi da otežaju dostizanje klimatskih ciljeva. Gvožđe je dostiglo rekordnu cenu prošle nedelje, bakar je tokom protekle godine udvostručio cene. Sve veći apetit za električnim automobilima, solarnim panelima, baterijama i energetskom infrastrukturom – kako bi se smanjila potrošnja fosilnih goriva učinili su metale poput bakra i nikla ključnim materijalima.

Kineski oporavak nakon Kovida izazvao je robni bum, koji je, podstaknut globalnim prelaskom na zelenu energiju, oborio rekorde cena prošle nedelje, čak i dok strahovi od inflacije vrebaju na tržištima. Ovo, takođe, može da izazove navalu na metale i minerale koji bi mogli da izbace iz koloseka klimatske akcije.

Ruda gvožđa dostigla je prošle srede u Njujorku rekordne cene na tržištu od 237,57 dolara po toni. Rekord je pratio nagli porast potražnje iz kineskih regiona za proizvodnju čelika, koji se sada oporavlja nakon pandemije, koja je pogurala cene sa manje od 94 dolara, koliko je iznosila prošle godine.

Bakar, koji se koristi u proizvodima od pametnih telefona do električnih automobila, udvostručio je cene tokom protekle godine. Ovaj metal je prošle nedelje postigao novi record, sa više od 10.700 dolara po toni, dok je kineska potražnja nastavila da raste.

Stručnjaci za tržišta veruju da cene moraju dalje rasti, kako se oporavak nastavlja. A Kini, koja je pokretač potražnje robe, globalna tendencija za zelenim inovacijama daje vetar u leđa.

Sve veći apetit sveta za električnim automobilima, solarnim panelima, baterijama i energetskom infrastrukturom – čija je svrha smanjenje oslanjanja na fosilna goriva, zahteva metale poput bakra i nikla, ključne materijale u većini električnih proizvoda.

Ovo su dobre vesti za rudarske kompanije, uključujući Rio Tinto i BHP Billiton, čije su akcije, pod uticajem investitora željnih da obezbede svoj udeo u podeli “kolača” nastalog produženim robnim bumom, dostigle višegodišnje maksimume. Međutim, isti ekonomski trend mogao bi stvoriti „naziruću neusklađenost“ između svetskog apetita za ulaganjem u zelenu infrastrukturu „i dostupnosti kritičnih mineral, koji su od suštinskog značaja za ostvarenje tih ambicija“, saopštava Međunarodna agencija za energetiku.

Do 2040. godine potražnja za kritičnim mineralima u svrhu proizvodnje čiste energije biće gotovo četiri puta veća od one iz 2020. godine

Izvor: Međunarodna agencija za energetiku. Napomena: cifre za 2030. i 2040. zasnovane na scenariju održive energije

U nedavnom izveštaju, nadzorno telo za energiju je otkrilo da će se globalna potražnja za kritičnim i retkim mineralima povećati šest puta do 2040. godine, u odnosu na danas, ako svet nastavi da teži cilju da do 2050. godine postigne nultu neto emisiju. Električno vozilo zahteva ugradnju šest puta više minerala od konvencionalnog vozila, a kopnena vetroelektrana zahteva devet puta više mineralnih resursa od postrojenja na gas. Električni automobili i baterije, za koje se očekuje da će se dramatično povećati tokom narednih godina, zahtevaju veliku količinu kobalta, nikla i litijuma, kao i elemente retke zemlje. Za ulaganje u vetroenergiju će, takođe, biti potreban visok nivo retkih elemenata, kao i cink.

Ukoliko se svet nada da će ići u korak sa putanjom koja je utvrđena Pariskim klimatskim sporazumom – da globalni porast temperature bude niži od 2 stepena C – to bi moglo značiti da će se potražnja samo za litijumom povećati 40 puta u narednih 20 godina, zbog njegove upotrebe u baterijama, procenjuju u IEA.

Ali prognoze se veoma razlikuju. Uzimajući u obzir najzahtevniju varijantu, tempo „zelene groznice“ mogao bi nadmašiti proizvodnju svih postojećih rudnika i projekata u izgradnji, koji bi mogli da zadovolje samo polovinu predviđenih potreba za litijumom i kobaltom i 80% svetskih potreba za bakrom.

Takođe, postoji zabrinutost zbog proizvodnje ovih sirovina, koja je visoko koncentrisana u samo nekoliko zemalja. IEA upozorava da tri vodeća svetska proizvođača proizvode više od tri četvrtine globalnih zaliha. Demokratska Republika Kongo proizvela je 70% kobalta i elemenata retke zemlje tokom 2019. godine, prema podacima IEA, a Kina je bila odgovorna za prečišćavanje skoro 90% retkih elemenata koji se koriste širom sveta.

„Ukoliko se ostave nerešene, ove potencijalne slabe tačke mogu učiniti sporijim i skupljim globalni napredak ka budućnosti čiste energije, a time i sputati međunarodne napore u borbi protiv klimatskih promena“, upozorava Fatih Birol, izvršni direktor IEA.

Drugi su manje pesimistični. Kingsmill Bond, analitičar istraživačke organizacije Carbon Tracker, rekao je: „Ne može se poreći da će uska grla u proizvodnji biti sve veća kako potražnja za kritičnim mineralima bude rasla, ali to nije ništa novo za rudarski sektor. Za sistem fosilnih goriva je potrebno više od 300 puta više materijala nego za obnovljivi sistem. Razlike su ogromne i lepo upakovana odbrana branilaca sistema na fosilna goriva ne bi trebalo da nas omete da skrenemo sa centralne tačke, a to je da imamo resurse uz pomoć kojih energetska tranzicija može da postane stvarnost i da uvedemo novo doba rasta i prosperiteta.“

Izvor: The Guardian

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti