Novi podaci koje je iznela online platforma koja prati i nadzire šume sveta Global Forest Watch beleže gubitke u broju drveća u rekordnim brojkama u 2021. godini, ali ipak ti podaci ne predstavljaju ukupnu neto sliku jer nisu uračunati novi zasadi.

Veliki deo fokusa za istraživače je na svetskim tropskim regionima, jer se tu dešava više od 96% krčenja šuma. Ovi rekordni gubici u severmoj hemisferi zemljine kugle su zabrinjavajući.

Kada je reč o tropskim primarnim šumama, Brazil i Demokratska Republika Kongo su, kao i prethodnih godina, na vrhu tabele.

Ali jedna od velikih briga u novim brojkama je gubitak borealnih šuma koje se nalaze u severnim delovima Rusije, Kanade i Aljaske.

Dok seča ili paljenje drveća u ovim regionima retko dovodi do trajnog krčenja šuma, broj uništenih stabala u 2021. godini porastao je za 30% u odnosu na 2020. godinu, na najviši nivo do sada zabeležen.

Klimatske promene se smatraju ključnim pokretačem gubitka drveća u ovim oblastima, sa toplijim sušnijim uslovima koji dovode do više šumskih požara i veće štete od insekata.

Rusija je doživela najgoru požarnu sezonu od kada su počele da se prate klimatske promene 2001. godine, izgubivši više od 6,5 miliona hektara.

„To je veoma zabrinjavajuće“, rekao je Rod Tejlor iz Instituta za svetske resurse, deo tima koji stoji iza nove analize.

„Globalno zagrevanje se generalno dešava brže kako se približavate polovima, tako da je to kao da imate promenljivu klimu i ekosistem koji se ne nosi, tako da vidimo požare koji gore češće intenzivnije i šire nego što bi ikada u normalnim okolnostima.“

Brazil prednjači u seči šuma

Gubici drveća su nastavljeni na veoma visokim nivoima i u tropskim oblastima –posmatrajući iz ugla emisija ugljenika, uništenje ovih stabala je bilo jednako godišnjim emisijama fosilnih goriva Indije.

Preko 40% ovog primarnog gubitka šuma dogodilo se u Brazilu, pri čemu se uništenje koje nije povezano sa požarom ukupno povećalo za 9% – istraživači kažu da se to obično povezuje sa ekspanzijom poljoprivrede. U nekim ključnim državama u zapadnom regionu Amazona ovi gubici su iznosili čak 25%.

Ovo je ključna briga za istraživače klime koji strahuju da se brazilska prašuma možda približava prekretnici kada će početi da emituje više ugljenika nego što skladišti. To bi bio veoma negativan razvoj u ograničavanju porasta globalnih temperatura u ovom veku.

Takođe raste zabrinutost zbog gubitka drveća u Boliviji, gde je više od dve trećine krčenja drveća povezano sa poljoprivredom velikih razmera, kao što je stočarstvo.

Međutim, postoje neke dobre vesti kada se posmatraju podaci – Indonezija petu godinu zaredom obuzdava gubitak stabala.

Indonezija kao pravi primer obuzdavanje eskpanzije seča šuma

Vlada Indonezije  je uvela trajni moratorijum na pretvaranje primarnih šuma i tresetnog zemljišta za palmino ulje. Oni su takođe uključili obavezu u svoj nacionalni klimatski plan da smanje emisije iz šuma kako bi one postale ponor ugljenika, a ne izvor do 2030. godine.

Indoneziji su pomogle i akcije njihove industrije, kroz koje je krčenje šuma zbog palminog ulja dovedeno na najniži nivo u proteklih 20 godina, dok su i  obaveze da se prestanu krčenje novih zemljišta takođe pooštrene za industriju celuloze i papira.

Ali postoji zabrinutost da bi se stvari u Indoneziji mogle promeniti na gore u narednim godinama.

„Cena palminog ulja je trenutno najviša  u poslednjih 40 godina i to bi moglo povećati apetit za proširenjem plantaža palminog ulja“, rekao je Hidajah Hamza iz WRI Indonezije (Institut za svetske resurse).

„A privremeno zamrzavanje odobrenja za  nove plantaže uljanih palmi nije više na snazi od prošle godine.

Dok su podaci iz Indonezije i Malezije pozitivni, ukupna slika ne ide u pravom smeru.

Na COP26 u Glazgovu prošle jeseni, oko 141 zemlja se obavezala da će „zaustaviti i preokrenuti gubitak šuma do 2030. godine“.

Ovo će zahtevati značajnu i brzu akciju u mnogim zemljama što trenutno nije evidentno.

Jedna od najvećih zabrinutosti je da uprkos najboljim naporima mnogih vlada da očuvaju šume, klima koja se brzo menja može da ugrozi njihov dobar rad.

„Šumski požari su često povezani sa toplijim, sušnijim uslovima koje donose klimatske promene, što pogoršava lokalne efekte samog krčenja šuma“, rekla je Frensis Simor iz WRI.

Izvor: BBC