Aktuelna energetska kriza, odnosno nedostatak prirodnog gasa i električne energije, što je dovelo do poskupljenja ovih energenata, ponovo je u fokus stavila ugalj, Iako pobornici tranzicije ka zelenim izvorima energije i dalje ugalj drže u vrhu crne liste energenata, potrošnja ovog goriva raste jer se ponovo pale termoelektrane. Nemačka je, na primer, ponovo aktivirala konzervirane termoelektrane na ugalj i sada u njima proizvodi oko 30 odsto električne energije a Velika Britanija otvara zatvoreni rudnik uglja.

U Evropu se, inače, ugalj uvozi iz Australije, Indonezije… nakon što je Brisel doneo paket sankcija kojim se od avgusta zabranjuje uvoz ruskog uglja.

Srbija, koja dve trećine struje proizvodi u termoelektranama na ugalj, zbog dugogodišnje loše politike otvaranja novih kopova, a koja je prošlog decembra pokazala koliko je to bilo pogrešno, ove godine uvozi ugalj, takođe iz Indonezije ali i okolnih zemalja. To je doprinelo tome da Elektroprivreda Srbije uspeva da čak i izveze određene količine električne energije.

Proizvodnja uglja u Srbiji, međutim, i dalje ima velikih problema.

O tome kako bi trebalo gazdovati površinskim kopovima lignita, ali i problemima sa kojima su suočeni jamski rudnici uglja, što je bio i razlog štrajka rudara Javnog preduzeća Površinska eksploatacija uglja (JP PEU) Resavica, treba li otvarati nove rudnike uglja… u današnjoj emisiji „Energija sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa stručnjakom za ugalj, dr Dejanom Barjaktarovićem, pomoćnikom direktora sektora za regionalnu geologiju u Geološkom zavodu Srbije.

Video možete pogledati ovde.