Projekat izgradnje gasovoda iz Srbije prema Republici Srpskoj, tačnije Nova istočna interkonekcija, po svemu sudeći, iako je prošla Savet ministara BiH, neće dobiti podršku Predsedništva BiH.
Postavlja se pitanje: Da li može Republika Srpska sama, bez institucija Bosne i Hercegovine, da realizuje taj projekat?
Pravni stručnjaci iz Republike Srpske tvrde da može. Kako kažu, po pitanju tog projekta nije potrebno primenjivati Zakon o postupku zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora, već Ustav BiH i Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije.
Ustav BiH
Naime, u članu 3.2 a) Ustava Bosne i Hercegovine navodi se da „entiteti imaju pravo da uspostavljaju posebne paralelne odnose sa susednim državama, u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine”. Na osnovu tog člana, odnosno Ustava BiH, Republika Srpska i Republika Srbija su u septembru 2006. godine potpisale Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa. Kasnije, u junu naredne godine, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je i Zakon o ratifikaciji Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije.
„Kad Ustav kaže specijalne odnose, to onda znači i ugovorne odnose, uključujući i ugovorne odnose na svakom polju privrede, u šta spada i izgradnja gasovoda iz Srbije kroz Republiku Srpsku. Za izgradnju ovakvog gasovoda, kao privrednog projekta, ne treba da se zaključuje međunarodni ugovor između BiH i Srbije, već privredni ugovor između Republike Srpske i Srbije, u sklopu specijalnih veza između Republike Srpske i Srbije, na osnovu prava na specijalne paralelne odnose, garantovanog Ustavom BiH”, objašnjava Milan Blagojević, profesor Ustavnog prava iz Banjaluke.
Privredni ugovori
Dalje, članom 2. Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije propisana je saradnja između Srbije i Republike Srpske na privrednom planu. A ta saradnja znači i zaključivanje privrednih ugovora na svakom privrednom planu, što uključuje i ugovore između Republike Srpske i Srbije, a ne između Srbije i BiH, za izgradnju, a onda i privrednu eksploataciju istočne gasne konekcije.
„Privredni ugovor između Srpske i Srbije o izgradnji i eksploataciji gasa za istočnu gasnu konekciju ne bi bio niti je međunarodni ugovor u smislu tog zakona na nivou BiH, nego se primjenjuje član 3.2 a) Ustava BiH i član 2, alineja 1, Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima Republike Srpske i Srbije”, naglašava Blagojević.
Dugogodišnja opstrukcija
Podsećanja radi, Republika Srpska već godinama pokušava da izgradi gasovod koji bi išao trasom od Inđije (Srbija), preko Mačvanskog Prnjavora, koji je takođe u Srbiji, a u Republiku Srpsku ušao kod Bijeljine i dalje išao prema Doboju, Banjaluci, Prijedoru i Novom Gradu. Мeđutim, taj projekat sa nivoa Bosne i Hercegovine konstantno se opstruiše.
Trenutno, odluka o pregovorima sa Srbijom prošla je Savet ministara BiH ali Denis Bećirović i Željko Komšić, bošnjački i hrvatski članovi Predsedništva BiH, već su se izjasnili da neće dati podršku tom projektu – sve dok se ne usvoji Zakon o gasu BiH, na koji Republika Srpska ne pristaje.
Izvor: Nezavisne novine
