Da li je dobrodošla konkurencija među investitorima u solarnu energiju?

Republika Srpska priprema novi zakon o obnovljivim izvorima energije

Iako ima brojne prednosti, u Republici Srpskoj i BiH se koristi svega oko jedan odsto potencijala solarne energije. U RS u sistemu podsticaja električnu energiju trenutno proizvodi 126 malih solarnih elektrana, koje su većinom u vlasništvu privatnih preduzeća. Da bi to popravila RS priprema novi zakon o obnovljivim izvorima energije.

Stručnjaci u ovoj oblasti ističu da vlasti još nisu prepoznale sve benefite solarnih elektrana i mogućnsti koje BiH ima. Naglašavaju da bi poseban akcenat trebalo staviti na domaćinstva kroz odobravanje podsticaja za postavljanje solarnih panelala na kućama. Novi zakon o obnovljivim izvorima energije bi mogao to da unapredi.

Prema podacima Regulatorne komisije za energetiku RS od 126 malih solarnih elektrana koje su u sistemu podsticaja, svega četiri su izgradila državna preduzeća.

Privatnici za godinu i po dobili 3,2 miliona KM podsticaja

U toku prošle godine vlasnici malih solarnih elektrana dobili su 2,1 milion KM podsticaja. Dok su u prvih pet meseci ove godine dobili 1,1 milion KM.

„Solarne elektrane su, uglavnom, u vlasništvu privatnih lica. Prema našoj evidenciji, četiri male solarne elektrane izgradila privredna društva koja u svojoj strukturi imaju većinski državni kapital“, kažu za portal CAPITAL u Regulatornoj komisiji za energetiku RS.

Solarne elektrane u Srpskoj, između ostalih, imaju Visoka škola Banjaluka College, lanac benzinskih pumpi Nestro Petrol, Rafinerija nafte Brod, Rafinerija ulja Modriča, Regulatorna komisija za energetiku, Mesna industrija Trivas, Besjeda Banjaluka, Sportek Kotor Varoš, EFT Rudnik i teromelektrana Stanari, RiTE Ugljevik i Dom zdravlja Bileća.

Majda Ibraković iz Centra za životnu sredinu kaže za CAPITAL da je sunce resurs koji je u BiH potpuno zapostavljen. Trenutno se koristi svega oko jedan odsto ukupnog tehničkog potencijala koji imamo u solarnoj energiji.

„To je prilično mizerna cifra. Prvi korak je prepoznavanje svih aktera u proizvodnji solarne energije, omogućavanje olakšica i smanjenje procedura za ulaganje u solarne elektrane. Investitori koji komercijalno proizvode i prodaju električnu energiju iz solarnih elektrana su već dovoljno „podstaknuti”. Ali, oni nisu jedini koji polažu pravo na sunce“, kaže Ibraković.

Fokus sa firmi prebaciti na domaćinstva

Prema rečima Majde Ibraković u fokusu pažnje domaćih vlasti mora biti „građanska energija”. Umesto „onih koji trenutno od toga profitiraju, a koje građani ionako podstiču kroz račune za električnu energiju“.

Navodi da bi domaćinstva bila više zainteresovana za proizvodnju da su im olakšane procedure i da im je uopšte dozvoljen ulazak na tržište i priključivanje elektrodistributivnu mrežu. Kao što je to sada omogućeno u Srbiji.

„Ovako su oni koji su zainteresovani da proizvode električnu energiju za svoje potrebe oštećeni i prepušteni sami sebi. Iako su cene opreme drastično pale, administrativne procedure su te koje koče veće interesovanje građana u ulaganja i proizvodnju iz solarne energije“, navodi Ibraković.

Cene solarne opreme trenutno se kreću od 700 KM po kW pa do 3.000 KM po kW instalisane snage. U zavisnosti od vrste, snage i količine solarne opreme. Period povrata investicija u solarne elektrane na osnovu koga je Regulatorna komisija za energetiku utvrdila garantovane otkupne cijene je 15 godina. Koliko iznosi i dužina trajanja prava na podsticaj.

Procene su da će se u narednom periodu i taj period smanjiti – zbog sve veće dostupnosti, konkurentnosti i generalno smanjenja cijena tehnologija na tržištu. Pored toga, radni vek opreme se sve više produžava. Samim tim je ekološki i ekonomski prihvatljivija.

Primer Srbije

Ibraković kaže da su zemlje u regionu prepoznale razne mogućnosti i potencijale solarne energije daleko pre Republike Srpske. Kao primer navodi Srbiju, koja je kroz nedavno usvojeni Zakon o obnovljivim izvorima energije krenula u izdavanje subvencija za domaćinstva, koja žele da nabave opremu i proizvode solarnu energiju. Navodi da jeu  Srbiji ceo proces dobijanja dozvola skraćen sa šest meseci na pet dana.

„Albanija već treći put objavljuje aukcije za velike proizvođače solarne energije i dobija neverovatno niske ponude investitora. U Severnoj Makedoniji stari ugljenokop će biti pretvoren u solarnu elektranu snage 100 MW. Solarna energija pre svega treba da služi za potrebe građana, a ne da se unovčava i troši negde drugo“, istakla je Ibraković.

U Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS kažu da BiH i Srpska imaju značajan potencijal za izgradnju solarnih elektrana i to iznad evropskog proseka. Taj potencijal najveći je na području Hercegovine.

„Tehnički iskoristiv potencijal za BiH je veliki. Ali kao i kod vetroelektrana, s obzirom da se radi o neupravljivom izvoru energije, postoji ograničenje vezano za prihvatanje proizvedene električne energije“, kaže za CAPITAL pomoćnik ministra industrije, energetike i rudarstva RS Milan Baštinac.

Navodi da je interesovanje za izgradnju solarnih elektrana veće instalisane snage veliko. Naročito na području Hercegovine, gde je i najveći potencijal.

Velike solarne elektrane

Za sada su izdate koncesije za izgradnju dve velike solarne elektrane na području Hercegovine.

Reč je o solarnoj elektrani Bileća, koju će realizovati kompanija EFT.

Procenjena instalisana snaga elektrane je 60 MW, godišnja proizvodnja od 84 GWh, a vrednost investicije 70 miliona KM.

Druga je SE Trebinje 1 koju će realizovati Elektroprivreda RS, procenjene instalisane snaga 73 MW i godišnje proizvodnje od 108 GWh. Procenjena vrednost ove investicije je 100,7 miliona KM.

U skladu sa važećim Zakonom o obnovljivim izvorima, pravo na podsticaj imaju samo male solarne elektrane instalisane snage do 250 kW na zemlji i do jedan MW na objektima. Proizvođači električne energije u solarnim elektranama na zemlji instalisane snage veće od 250 kW nemaju pravo na podsticaj električne energije, već je moraju prodavati samostalno na tržištu.

Baštinac kaže da sistem podsticaja definisan važećim Zakonom o obnovljivim izvorima i efikasnoj kogeneraciji nije dao zadovoljavajuće rezultate. Tako je u svim zemljama, u pogledu povećanja učešća obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji, a uzrokuje stalno povećanje naknada za krajnje potrošače.

RS priprema zakona o obnovljivim izvorima energije

S tim u vezi, Vlada RS je na poslednjoj sednici razmatrala Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, kojim se uređuje oblast planiranja i podsticanja proizvodnje i potrošnje električne energije u postrojenjima koja koriste obnovljive izvore energije.

Zakonom je izvršena podela postrojenja na mala i velika. Utvrđene su vrste podsticaja, koje se mogu ostvariti. Ubuduće će podsticaj za proizvodnju moći dobiti solarne elektrane instalisane snage do 150 Kw.

„Mala postrojenja koja koriste sve vidove obnovljivih izvora instalisane snage do 150 kW i solarne elektrane na objektima, te postrojenja na biomasu i biogas instalisane snage do 500 kW, imaju pravo na obavezan otkup po garantovanoj otkupnoj ceni električne energije. Sva postrojenja instalisane snage veće od navedenih spadaju u kategoriju velikih postrojenja. Njihovi vlasnici moraju proizvedenu električnu enetrgiju prodavati samostalno na tržištu, uz mogućnost ostvarivanja premije. Uslov za to je da budu izabrani kao najpovoljniji u postupku aukcije, koja će se provoditi svake dve godine“, kazao je Baštinac.

Naglasio je da je zakonom posebno obrađena kategorija kupaca–proizvođača i zajednice obnovljive energije. To treba da doprinese povećanju broja proizvođača električne energije prvenstveno za vlastite potrebe.

„Domaćinstvima ćemo omogućiti da na krovovima kuća instaliraju solarne panele. Imaće dvosmerni merač struje . Ukoliko budu imali viška struje, mimo one koju potroše, moći će da je isporuče u mrežu i onda bi plaćali samo razliku utrošene i struje koju su dali u mrežu“, kazao je Baštinac.

Izvor: CAPITAL

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti