Dvojica republikanaca u Predstavničkom domu SAD pozvala su administraciju predsednika Donalda Trampa da nastavi sa sankcijama protiv Naftne industrije Srbije (NIS), prenosi američki medij The Hill.
Ruski vlasnici imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, od čega 44,85 odsto pripada državnom Gaspromnjeftu.
Republikanski kongresmeni Džo Vilson i Kit Self poslali su u petak, 25. septembra, pismo Ministarstvu finansija SAD u kojem se protive produžavanju izuzeća od sankcija za NIS.
„Pišemo vam kako bismo vas s poštovanjem zamolili da ponovo razmotrite produžavanje svih dodatnih privremenih licenci koje bi omogućile Naftnoj industriji Srbije da nastavi da posluje uprkos američkim sankcijama povezanim sa njenim ruskim vlasništvom“, naveli su kongresmeni u pismu upućenom američkom ministru finansija Skotu Besentu.
Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je 24. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za licencu koja bi joj omogućila nastavak poslovanja.
Licenca ističe 30. septembra
Važeća licenca za rad NIS-a, koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) pri Ministarstvu finansija SAD, ističe 30. septembra.
Američka administracija uvela je početkom 2025. godine sankcije NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu, kako bi sprečila da Rusija prihode od energetskog sektora koristi za finansiranje rata u Ukrajini.
Sankcije se već više od godinu dana odlažu, a otkako se mađarski MOL pojavio kao zainteresovani kupac, OFAK periodično obnavlja licencu koja omogućava NIS-u da posluje.
NIS zadovoljava oko 80 odsto energetskih potreba Srbije, ali je u većinskom vlasništvu ruskih energetskih kompanija Gaspromnjeft i Gasprom, koje su pod sankcijama SAD.
Vilson i Self izrazili su zabrinutost da izuzeća omogućavaju NIS-u da odugovlači pregovore o prodaji ruskog udela u kompaniji.
U januaru je mađarska kompanija MOL objavila da je postigla dogovor sa Gaspromnjeftom o preuzimanju njegovog većinskog udela u NIS-u, ali transakcija još nije zaključena.
„Pregovori o konačnom ugovoru o kupovini i dalje su u toku, a MOL je od vašeg odeljenja zatražio dodatno odobrenje za nastavak poslovanja uprkos ograničenom napretku“, naveli su kongresmeni.
„Nadalje, Srbija i dalje održava bliske političke i ekonomske veze sa Rusijom i, za razliku od većine evropskih zemalja, nije uvela sankcije Moskvi nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine“, dodali su.
Zbog veza Srbije i Rusije zabrinutost je izražena i u američkom Kongresu. Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja o tome da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije bilo reči o „malignom uticaju“ Moskve i Pekinga.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
