Globalne zalihe retkog zemnog elementa itrijuma trenutno su na zabrinjavajuće niskim nivoima, pre svega zbog kineskih izvoznih restrikcija, pa se u pojedinim važnim industrijskim sektorima javlja bojazan od nestašice i ogromnog rasta troškova – naročito u proizvodnji aviona, energetici i industriji poluprovodnika.

Kina je glavni izvor ovog elementa, koji se koristi za izradu specijalnih legura u avionskim motorima i za obloge koje štite od visokih temperatura. Peking je u aprilu uvrstio itrijum i još šest retkih minerala na listu sirovina za koje se zabranjuje izvoz, kao odgovor na carine američke vlade.

Iako je sastanak na visokom nivou prošlog meseca između američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Sija Đinpinga nakratko pobudio nadu da bi se problem mogao rešiti, situacija je i dalje veoma teška. Peking je nakon tog sastanka ublažio neka ograničenja na retke zemne elemente, ali restrikcije iz aprila ostaju na snazi, što otvara pitanje kako će se američka industrija nositi sa tim izazovom.

Izvozne kontrole, po kojima svaki izvoznik mora dobiti posebno odobrenje kineskih vlasti, značajno su usporile i otežale izvoz itrijuma iz Kine, tvrde brojni trgovci sirovinama i analitičarka Eli Saklatvla iz kompanije Argus.

„Dozvole koje su do sada izdate odnose se samo na male pošiljke i još uvek vidimo velika kašnjenja u isporukama. Kineske restrikcije nesumnjivo su pojačale potragu za nabavkom itrijuma, i takvo stanje traje mesecima“, kaže Saklatvla.

Nabavne cene itrijum-oksida, praškastog materijala koji se koristi za izradu termalnih obloga, porasle su za 4.400 odsto od januara ove godine i trenutno se kreću oko 270 dolara po kilogramu, prema podacima Argusa. Cene na kineskom tržištu, od oko 7 dolara po kilogramu, porasle su za 16 odsto u istom periodu – iako trenutno lagano padaju.

Američko industrijsko udruženje Aerospace Industries Association (AIA) navodi da je itrijum ključna sirovina za najmodernije mlazne motore i da sarađuju s Vašingtonom na proširenju domaćih kapaciteta iz američkih izvora.

„Naš lanac snabdevanja i dalje u velikoj meri zavisi od uvoza iz Kine,a ta zavisnost je sada, zbog rastuće nestašice, dovela do porasta troškova proizvodnje“, rekao je potpredsednik AIA za međunarodne poslove, Dak Hardvik.

Nestašica itrijuma mogla bi predstavljati veliki problem i za industriju poluprovodnika, gde se itrijum koristi za zaštitne premaze i termalnu izolaciju.

Ričard Tirston, predsednik kompanije Great Lakes Semiconductor, kaže da će nestašica produžiti vreme proizvodnje, povećati troškove i smanjiti efikasnost opreme – iako zatvaranje fabrika zasad nije izgledno. Problem bi, ipak, mogao biti veći za najveće proizvođače.

„Nestašice materijala sve više će postajati usko grlo za industriju“, kaže Tirston.

Osim u avionskim motorima i čipovima, premazi od itrijuma koriste se i u gasnim elektranama, za zaštitu lopatica turbina od ekstremnih temperatura.

Japanski Mitsubishi Heavy, jedan od najvećih proizvođača gasnih turbina, navodi da za sada nemaju problema s proizvodnjom zbog nestašice. S druge strane, Kristijan Bruh iz Siemens Energy-ja kaže da kompanija radi na diversifikaciji nabavke retkih zemnih metala, ali da će biti potrebno neko vreme da se to ostvari.

Kineski izvoz itrijuma u SAD počeo je da usporava početkom godine, pre potpunog zaustavljanja u aprilu kada su uvedene zabrane i sistem izvoznih dozvola, pokazuju carinski podaci do septembra. Istovremeno, izvoz u druge zemlje sveta pao je oko 30 odsto. Trgovci upozoravaju da je malo verovatno da će se te pošiljke preusmeriti prema SAD, jer se boje da bi Kina mogla oduzeti dozvole i njima.

Tržište itrijuma je veoma netransparentno, pa je teško dobiti pouzdane informacije o zalihama van Kine. Neki izvori iz industrije tvrde da ima zaliha za 1 do 12 meseci proizvodnje, dok drugi navode da se situacija znatno razlikuje od kompanije do kompanije.

Neki trgovci retkim mineralima za medije izjavili da su im zalihe pale sa 200 tona na samo 5 tona. Dva izvora iz avio-industrije navela su da cene rastu, ali da nestašice za sada nisu poremetile proizvodnju. Mark Berns, predsednik američke kompanije Gulfstream Aerospace, kaže da dostupnost itrijuma minimalno utiče na njihov rad.

SAD u potpunosti zavisi od uvoza itrijuma. U januaru je uvezeno nešto više od 60 tona, od čega 93 odsto direktno iz Kine. Preostalih 7 odsto dolazi sa drugih nalazišta, ali se prerada i dalje odvija u Kini, navodi USGS.

To bi se uskoro moglo promeniti. Kompanija ReElement Technologies iz Indijane planira da započne proizvodnju itrijum-oksida u količini od 200 tona godišnje – oko 16 tona mesečno – do decembra ove godine, uz povećanje na 400 tona godišnje do marta 2026.

Prema USGS-u, SAD je tokom 2024. uvezao oko 470 tona proizvoda od itrijuma.

Izvor: Bankar