RHE Bistrica – kapacitet čija izgradnja se više ne sme odlagati

Najveći interes srpske elektroenergetike je izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica 2, sa čijim planiranjem se krenulo pre otprilike pola veka. RHE Bistrica 2 će obezbediti ne samo proizvodnju dodatnih količina električne energije već i stabilnost rada elektroenergetskog sistema, mogućnost balansiranja proizvodnje iz vetro i solarnih elektrana, a u krajnjem slučaju smanjiti eventualne potrebe za uvozom električne energije, doneti profit i dodatnu dozu energetske bezbednosti.

Aktuelna svetska energetska kriza, koja se ogleda u nedovoljnim količinama električne energije i prirodnog gasa na svetskom, pa i evropskom tržištu, a koja je dovela do ekstremnih cena ovih energenata dovela je do toga da su iz fioka ponovo izvučeni projekti stari pola veka – izgradnja reverzibilnih hidroelektrana Bistrica 2 i Đerdap 3.

Kako je RHE Đerdap 3 u prvobitnim projektima planirana uz izgradnju nuklearne elektrane, za šta je u Srbiji još na snazi moratorijum, jasno je zašto je RHE Bistrica mnogo bliža realizaciji.

Energetska kriza je doprinela i tome da su političari ne samo čuli glas struke, već počeli i da ga uvažavaju – shvatili su konačno značaj što brže izgradnje ove hidroelektrane. Tako je i sam predsednik Aleksandar Vučić naglasio da za Srbiju ne postoji veći energetski interes od izgradnje ove RHE.

Dvostruki benefit izgradnje RHE Bistrica

Elektroprivreda Srbije je u decembru prošle godine raspisala tender za izradu idejnog projekta i studije opravdanosti za izgradnju RHE Bistrica, čime je pokrenuta realizacija projekta starog 40 godina.

RHE Bistrica trebala bi da ima četiri agregata tipa Francis, nominalne snage 157,1 MW i maksimalne snaga pumpe 167,9 MW.

Treba reći da reverzibilna hidroelektana omogućava skladištenje energije, što je veoma bitno zbog najavljenog (i očekivaniog) sve većeg uvođenja varijabilnih obnovljivih izvora energije (OIE), poput vetra i sunca. Tim pre što u svetu još nisu rešeni tehnološki problem za dugoročno skladištenje električne energije proizvedene iz OIE, u nekakvim sistemima velikih baterija.

Značaj RHE Bistrica je ne samo novi zeleni kapacitet za proizvodnju električne energije već i kapacitet za skladištenje energije. Konkretno, ne samo da će proizvoditi električnu energiju onda kada je ona najpotrebnija u elektroenergetskom sistemu već će omogućavati balanisiranje Sistema – nadomeštajući proizvodnju kilovata iz vetrogeneratora ili solarnih panela.

Reverzibilne hidroelektrane su fleksibilne. Rade na principu pumpanja vode iz donje akumulacije ili reke u gornju akumulaciju, kada je potražnja za električnom energijom manja, a proizvode energiju korišćenjem vode iz gornje akumulacije kada tražnja raste. RHE proizvode vršnu energiju za pokrivanje maksimalne dnevne potrošnje. A, a to je najskuplja energija na tržištu. Zatim se mogu koristiti kao skladišta za energiju, tako što se energija koristi za pumpanje vode iz donje u gornju akumulaciju.

Konsenzus o značaju RHE Bistrica

U dosadašnjim analizima srpske elektroenergetike podvlači se značaj projekta RHE Bistrica za stabilnost sistema, posebno imajući u vidu trenutno izuzetno visoke troškove gradnje baterijskih kapaciteta za skladištenje.

U dokomentu pod nazivom Razvoj elektroenergetike Republika Srbije do 2050. godine, koji je pripremio odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti, navodi se da će potrošnja električne energije u zemlji od 2010. do 2030. godine porasti za 16,3%. To odgovara godišnjem rastu od 0,76%, odnosno 7,84% tokom svake decenije. Prema ovom dokumentu srpska bruto proizvodnja električne energije do 2030. godine trebala bi značajno da premaši 40 TWh godišnje.

Među izazovima, sa kojima će se srpska energetika sresti na tom putu, jesu visoki troškovi gradnje postrojenja za skladištenje energije, usled većeg oslanjanja na varijabilne obnovljive izvore energije, imajući u vidu postojeće tehničke mogućnosti za njihovu integraciju.

Neophodni kapacitet za skladištenje mogao bi se, jednim delom, obezbediti oslanjanjem na reverzibilne hidroelektrane, čime se, takođe, mogu ostvariti značajne uštede. One bi mogle pokriti potrebe nedeljnog i sezonskog skladištenja.

Prirodno skladište električne energije

Izgradnjom planirane RHE Bistrica (4 puta 175 MW) i korišćenjem jezera Uvac, Kokin Brod i bazena Klak, predviđen je kapacitet skladištenja od 55 GWh, a moguće je proširenje do 310 GWh.

Investiciono ulaganje u RHE Bistrica je 2011. godine procenjeno na 550 miliona evra. U 2021. godini (množenjem sa 1,25) dolazi se do količnika troška gradnje i instalisane snage od 1.011 evra po kW. Količnik troška gradnje i kapaciteta skladištenja od 55 GWh daje iznos od 12,5 evra po kWh, što je manji iznos nego kod baterijskih postrojenja. Odnos cene i kapaciteta skladišta RHE Bistrica biće još povoljniji ako bi se, proširenjem na sistem jezera, kapacitet uvećao do 310 GWh.

Realizacijom projekta postojaće mogućnost da se iz RHE Bajina Bašta i RHE Bistrica dobije skladište neto kapaciteta 520 GWh.

I korisna i profitabilna elektrana

Takođe, RHE Bistrica se pominje u izveštaju Položaj EPS-a na regionalnom tržištu električne energije, koju je izradio Elektroenergetski koordinacioni centar. U njemu se gradnja ovog kapaciteta predviđa u srednjem scenariju, koji podrazumeva veći nivo investicija u nove objekte, uz veća ulaganja u revitalizaciju i produženje radnog veka postojećih objekata; i u visokom scenariju, koji podrazumeva nešto bržu dinamiku gradnje novih kapaciteta.

U analizi pod nazivom Analiza kretanja „day-ahead“ cene električne energije na regionalnom tržištu i perspektiva RHE Bistrica, navode se karakteristike Bistrice koje obuhvataju veliku fleksibilnost, uz opseg od skoro 1.400 MW, odlične mogućnosti za uklapanje – 4×175 MW, brz ulazak u pogon, kao i mogućnost rada sa promenljivim opterećenjem u oba režima, značajna akumulacija od 650 GWh, i još veće akumulacije u zaleđu – Uvac i Kokin brod (292 GWh, odnosno 296 GWh).

Takođe, dodaje se bi se izgradnjom RHE Bistrica u velikoj meri optimizovao rad kapaciteta EPS-a rešavanjem teškoća koji se odnose na nedostatak akumulisane energije, nedostatka snage za pokrivanje vršnog dela dijagrama opterećenja, optimizacije sistema Drinsko-Limskih HE i balansiranje proizvodnje potencijalnih vetroelektrana.

U analizi se, takođe, navodi da će se uz porast udela varijabilnih OIE nastaviti trend oscilacija dan unapred cena električne energije, što otvara mogućnost za profitabilnu eksploataciju RHE Bistrica.

Balansna rezerva za ceo region JIE

Iz EPS-a ističu da se izgradnjom RHE Bistrica, koja je locirana i Zapadnoj Srbiji, dobija fleksibilan elektroenergetski proizvodni kapacitet u srcu elektroenergetskog sistema ne samo Srbije, već čitavog regiona. A to je od interesa za srpsku elektroprivredu. Jer, fleksibilan proizvodni kapacitet, u uslovima integracije neupravljivih OIE iz vetra i solara u celom regionu JIE, donose bolje strateško pozicioniranje srpske elektroprivrede – kako u regionu JIE, tako i šire.

Kako kažu. povećanje nivoa moguće integracije OIE iz sunca i vetra u elektroenergetski sistem Republike Srbije, ali i čitavog regiona JIE, bez ugrožavanja integriteta EES, direktno je uslovljeno, između ostalih tehničkih kriterijuma, raspoloživim kapacitetima za regulaciju, odnosno balansiranje sistema, gde se kao idealna iz ugla Republike Srbije, ali i čitavog regiona, sagledava gradnja novih reverzibilnih hidroelektrana na tlu Republike Srbije.

RHE Bistrica donosi benefite EPS portfelju u finansijskom pogledu, gde se dominantan uticaj ostvaruje na račun povećane fleksibilnosti EPS portfelja, kroz pružanje balansne rezerve i optimizacija na unutar dnevnom i balansnom tržištu.

Veza sa prenosnim evropskim elektroenergetskim koridorom

Priključenje RHE Bistrica na prenosni sistem Republike Srbije je usko povezano sa gradnjom prioritetnog prenosnog elektroenergetskog koridora od šireg evropskog značaja – Transbalkanskog koridora za prenos električne energije,

Elektromreža Srbije, kao najviši prioritet vodi projekat gradnje Transbalkanskog koridora za prenos električne energije u svim svojim Planovima razvoja i Investicionim planovima. A na realizaciji istog se već uveliko radi godinama unazad. Transbalkasnki koridor omogućiće neometanu evakuaciju energije iz buduće RHE Bistrica i plasman energije u Srbiji, regionu jugoistočne Evrope, ali i potencijalni plasman energije dalje ka Zapadnoj Evropi, pozicionirajući našu elektroprivredu kao sigurnog lidera u regionu. Takođe, i kao potencijalno značajnog činioca na tržištu električne energije van regiona JIE.

Prednosti u odnosu na RHE Đerdap 3

Prema stepenu završenosti analiza i trenutno postojećoj tehničkoj dokumentaciji, RHE Bistrica predstavlja preferiranu opciju u odnosu na gradnju RHE Đerdap 3.

Na bazi trenutno postojećih analiza, ali i daljih analiza, potreba za raspoloživom regulacionom rezervom u Srbiji i u regionu JIE su velike, tako da se očekuje da navedene analize pokažu opravdanost gradnje oba pomenuta kapaciteta u bližoj budućnosti.

Ali, kako RHE Bistrica, pored sopstvene akumulacije ima mogućnost da koristi i dodatni vodni potencijal iz akumulacija Uvačkog, Zlatarskog i Radoinjskog jezera i tako poboljša korišćenje kaskade Drinsko-Limskih elektrana možemo reći da su to prednost u odnosu na RHE Đerdap 3.

Sve ovo, dakle, ukazuje na to da se ne sme više čekati sa izgradnjom ove hidrocentrale. Da interes postoji, ne samo u EPS-u kao elektroenergetskoj kompaniji, već i u državi, koja će obezbediti dodatni proizvodni kapacitet čija eksploatacija će obezbediti ne samo proizvodnju dodatnih količina električne energije već i stabilnost rada elektroenergetskog sistema, mogućnost balansiranja proizvodnje iz vetro i solarnih elektrana, a u krajnjem slučaju smanjiti eventualne potrebe za uvozom električne energije, doneti profit i dodatnu dozu energetske bezbednosti. Što u aktuelnim energetskim previranjima nikako nije za podcenjivanje.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Komentari (1)

  1. Gospođo Putniković, hvala Vam na sažetoj analizi, posebno zahvaljujem što ste dotakli i pitanje izgradnje Đerdapa 3 elektrane. Naveli ste i analize koje radoznali čitaoci mogu da potraže i pročitaju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti