Rudarstvo – ključ zelene budućnosti – ugrožava ljudska prava

IEA predviđa da će svet u težnji ka nultoj emisiji ugljenika zabeležiti šestostruko povećanje proizvodnje bakra, mangana, platine, litijuma, kobalta, nikla i retkih metala do 2030. Cene već rastu. Male grupe zemalja dominiraju proizvodnjom, u preradi je Kina glavni igrač, a globalni rudarska ekspanzija izaziva zabrinutost među aktivistima za ljudska prava.

Obnovljiva energija u velikoj meri se oslanja na industriju koja je već osuđivana zbog kršenja ljudskih prava.

Danas je plitka peščana obala, smeštena 120 milja (približno 193 kilometara) od severoistočne obale Velike Britanije, dom najvećeg svetskog projekta vetroelektrana. Kada budu potpuno funkcionalne, džinovske turbine će prenositi 3,6 gigavata (GW) električne energije, dovoljno za napajanje pet miliona domova, u Nacionalnu mrežu – po cenama znatno nižim od trenutnih nivoa.

Mnogi smatraju da je ovo početak kraja ere fosilnih goriva. Širom sveta solarna energija i vetar predstavljaju najjeftiniji izvor proizvodnje električne energije – a cene i dalje padaju. Baterije za električna vozila izbacuju naftne derivate iz upotrebe. Lišena državnih subvencija i korporativnog lobiranja ugljenična goriva gube bitku. Budućnost energije je zelena – a budućnost ne može doći dovoljno brzo da bi se izborila sa klimatskom krizom.

Vlade planiraju da se okupe u novembru u Škotskoj na klimatskom samitu Cop26 kako bi se svet postavio na put za postizanje cilja Pariskog sporazuma iz 2015. godine – da održi prosečne temperature ispod 1,5°C. Biće potrebno petostruko povećanje globalne proizvodnje obnovljive energije do 2030. godine, kako bi svet bio na putu ka nula emisija ugljenika do sredine veka.

Da li možemo na vreme da dekarbonizujemo električnu energiju i transport kako bismo izbegli klimatsku katastrofu?

To će delimično zavisiti od upravljanja globalnim rudarskim sektorom, koji je praćen optužbama za kršenje ljudskih prava, ekološku štetu i finansijsku korupciju.

Širenje obnovljive energije je kompleksno. Priroda može da pruži sunčevo zračenje i vetar koji pružaju obnovljivu energiju, ali mreže kroz koje struja protiče su napravljene od bakra – i to od mnogo bakra. Menjačima za vetroturbine potrebni su magneti od mangana, platine i retkih metala. Baterije za električna vozila su napravljene od litijuma, kobalta i nikla. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), svet koji teži nuli emisija ugljenika, što se predviđa da će dostići sredinom veka, zabeležiće šestostruko povećanje proizvodnje ovih i drugih minerala u tranziciji do 2030. godine. Cene već rastu.

Lanci snabdevanja kroz koje prolaze minerali u tranziciji su visoko koncentrisani. Male grupe zemalja – Demokratska Republika Kongo (kobalt), Indonezija i Filipini (nikl), Australija i Čile (litijum) – dominiraju proizvodnjom. Ali, kineske rudarske kompanije brzo povećavaju investicije.

U preradi, Kina je glavni igrač. Njene prerađivačke kompanije čine više od polovine svetske proizvodnje kobalta i litijuma. Kineski dobavljači dominiraju u globalnim lancima snabdevanja za baterije za električna vozila. Kina prerađuje više od 80% sirovina za napredne baterijske materijale.

Ta tržišna struktura objašnjava zašto globalna rudarska ekspanzija izaziva zabrinutost među aktivistima za ljudska prava.

„Napravite listu kompanija i zemalja koje proizvode minerale u tranziciji i dobićete uvid u kršenja ljudskih prava“, rekao je Phil Bloomer, direktor Resursnog centra za poslovanje i ljudska prava.

Centar je nedavno objavio istraživanje u kojem se navodi više od 300 ozbiljnih optužbi protiv 115 kompanija u rudnicima minerala u tranziciji, počev od kršenja prava na zemljište, do zagađenja vode, pretnji po zdravlje, korupcije i sistemskog neuspeha da se konsultuju sa lokalnim zajednicama.

Intenzivno vodeno iskopavanje litijuma u pustinji Atacama u Čileu, svetskom najsuvljem okruženju, pokrenulo je talas pravnih borbi oko vodenih prava protiv multinacionalnih rudarskih kompanija. Proizvodnja nikla u Indoneziji i Australiji je u srcu bitke oko zagađenja vode. Rudarstvo kobalta u Demokratskoj republici Kongo povezano je negativnim saznanjima o dečijem radu, finansiranju oružanih grupa i korupciji industrijskih razmera.

Investitori u oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i korporativnog upravljanja pretežno su se usredsredili na životnu sredinu i ugljenični otisak u rudarstvu, u stvari umanjujući značaj ljudskih prava.

Nedostupnost kineskih kompanija ostavlja veći deo lanca snabdevanja skriven od pogleda. Finansijsko otkrivanje veza sa stranim kompanijama na berzi često je ograničeno. U međuvremenu, standardi izveštavanja o ljudskim pravima su neujednačeni i nedosledni.

Konstruktivna saradnja sa Kinom presudna je za tranziciono upravljanje mineralima. Postoje mnoga područja u kojima kineskoj politici treba reforma, uključujući i upotrebu duga za obezbeđivanje pristupa mineralima u Africi. Ali, u dogledno vreme, mnoge baterije koje napajaju električna vozila, poput baterija u vašem mobilnom telefonu i računaru, verovatno će se graditi putem lanaca snabdevanja koji povezuju rudnike kobalta u Demokratskoj republici Kongo i rudnike litijuma u Čileu sa fabrikama u Kini.

Cop26 pruža priliku EU, SAD i Kini da stvore novi multilateralizam. Polazna tačka bi trebala biti prelazak na obavezno izveštavanje o dubinskoj proveri ljudskih prava. EU je već najavila nameru da se krene u ovom pravcu, potencijalno otvorivši vrata sankcijama protiv kompanija zbog kršenja pravne zaštite za zajednice. Američka Komisija za hartije od vrednosti planira da na sličan način učini obavezna otkrivanja zaštite životne sredine i ljudskih prava.

Ništa od ovoga nije zamena za efikasno nacionalno upravljanje. Ali, obavezno izveštavanje o ljudskim pravima pomoglo bi u podizanju standarda izveštavanja i ojačalo ruke lokalnih zajednica i drugih koji brane ljudska prava. Alternativa je talas aktivističkih protesta, pravnih izazova i kolebljivosti investitora koji će usporiti razvoj mineralnih resursa potrebnih za osiguravanje naše klimatske budućnosti.

To je ishod koji niko od nas ne može da priušti. Pravilnim upravljanjem možemo osigurati da zelena revolucija u energiji ne postane novo prokletstvo resursa za siromašne – jer bez nje, svi gubimo.

(Autor je izvršni direktor organizacije Sačuvajmo decu Ujedinjenog Kraljevstva)

Izvor: The Guardian

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.