Recikliranja solarnih panela

Rumunija menja strategiju za solarnu energiju

U Rumuniji, koja se trenutno suočava sa energetskom krizom, sa sve većim oslanjanjem na uvoz su, analizirajući potencijale za proizvodnju električne energije zaključili da su najveće mogućnosti za povećavanjem kapaciteta u solarnoj energiji, koja trenutno čini samo 7% ukupne proizvodnje struje, pa planiraju da u narednih 10 godina višestruko povećaju svoju proizvodnju iz solarnih izvora.

Rumunija priprema plan aukcije za velike solarne obnovljive izvore. Očekuje se da će šema biti izdata u roku od 18 meseci. Prema advokatskoj firmi Schoenherr Romania, među investitorima raste apetit za velike solarne projekte u zemlji.

Očekuje se da će solarni PV, koji čini oskudnih 7% proizvodnje električne energije u Rumuniji, rasti više od ostalih izvora energije. Prema državnom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NECP), solarna PV će se proširiti sa 1.362 MW trenutno na 5.054 MW do 2030. godine. Zemlja treba da instalira ukupno 6 GW novih vetroelektrana i solarnih PV kapaciteta u narednih 10 godina.

„Trenutno ne postoji šema podrške za projekte novogradnje, ali Rumunija radi na primeni novog mehanizma. Primetili smo sve veće interesovanje za obnovljivu energiju na tržištu i među našim klijentima poslednjih meseci“, rekla je Monica Cojocaru, partner u Schoenherr Romania, za časopis pv-magazine.com.

George Niculescu, državni sekretar u rumunskom Ministarstvu energetike kaže da ugovor o razlikama (CfD) treba da stupi na snagu za najviše dve godine.

„Ministarstvo teži ubrzanom rasporedu, koji bi omogućio novu šemu podrške za 16 do 18 meseci“, rekao je tokom događaja koji je prošle nedelje organizovao Schoenherr Romania, dodajući da bi smernice za finansiranje pristupa Fondu za modernizaciju EU mogle biti spremne do decembra.

Organizacija poslodavaca proizvođača obnovljivih izvora energije u Rumuniji (Patres) zalaže se za opsežne reforme lokalnih energetskih tržišta i veću ulogu potrošača.

„Rumunija ima veoma visoke troškove uravnoteženja električne energije, jedan od najviših u Evropi. Zemlja treba da preispita svoje mere politike za podsticanje investicija“, rekao je potpredsednik Patresa Martin Moise, napominjući da se zemlja trenutno suočava sa energetskom krizom, sa sve većim oslanjanjem na uvoz.

Pitanja za PV instalacije su, takođe, povezana sa nedavnim promenama u zakonodavstvu za poljoprivredno zemljište.

„Stvari su postale komplikovanije nego nekada – tokom prvog talasa investicija u obnovljive izvore energije u Rumuniji“, komentarisala je Simona Chirica, partner u Schoenherr Romania. „Pored pravnih pitanja koja se obično analiziraju prilikom obezbeđivanja zemljišta potrebnog za razvoj projekata obnovljivih izvora energije (koji su poprilično brojni), treba pažljivo razmotriti i niz pitanja utvrđenih novijim zakonskim promenama, kao što je novo poljoprivredno zemljište, postupak prodaje uveden prošle godine ili potreba za dobijanjem sertifikata o kvalitetu tla.“

Schoenherr je prošle nedelje pokrenuo svoju godišnju publikaciju Obnovite Rumuniju, podvukavši trenutne korake, koje je država trebalo da preduzme: transponovanje RED II, raščišćavanje puteva za PPA (ugovor o kupovini električne energije), ubrzavanje uvođenja mehanizma podrške Odeljenju za demokratiju, usvajanje novog zakona o električnoj energiji i zakona o pučinskom vetru, istovremeno olakšavajući pristup sredstvima EU.

RED II je direktiva koja predlaže skup političkih mera za postizanje 27% udela obnovljive energije od energije koja se troši sektoru električne energije, grejanja, hlađenja i transporta do 2030. godine. Cilj od 27% odobrio je Savet EU u oktobru 2014. godine i obavezujući je u na nivou EU.

Rumunija je svoje ciljeve za 2020. godinu ostvarila pre vremena, zahvaljujući šemi podrške sprovedenoj od 2008. do 2011. godine. Prema izveštaju, pozitivni rezultat „podstakao“ je pasivnost rumunske vlade, jer se Bukurešt koncentrisao na zadržavanje efekata šeme podrške na računima za energiju.

Trenutna proizvodnja električne energije u Rumuniji uglavnom dolazi iz hidroenergije (34%), uglja (21%) i vetra (15%).

Izvor: PV-magazine

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti