Posle odluke Saveta EU o dobrovoljnom smanjenju energije od 2022. godine, potrošnja gasa je smanjena za više od 18 odsto u 2022. i 2023. godini, u poređenju sa poslednjih pet godina, što je iznad postavljenog cilja od 15 odsto. Međutim, Rumunija nije smanjila potrošnju.

Samo još u Bugarskoj i Letoniji nisu sprovedene dobrovoljne mere smanjenja energije, pokazuje analiza Asocijacije inteligentne energije.

Evropska komisija je u februaru 2024. preporučila zemljama članicama da nastave da smanjuju upotrebu gasa za 15 odsto u odnosu na prosečnu potrošnju u periodu 2017-2022. godina.

Međutim, ta obaveza, postavljena 2022. godine – smanjenje za 15 odsto u slučaju krize snabdevanja – uklonjena je.

Premašen cilj EU

U 2022. godini, Savet se složio sa ciljem da se do proleća 2023. dobrovoljno smanji potražnja za gasom za 15% (ili 45 milijardi kubnih metara), što je premašeno smanjenjem potražnje za 18% (ili 53 milijardi kubnih metara), pri čemu su svi sektori smanjili potražnju za gasom.

Na osnovu tog iskustva, dobrovoljni cilj je produžen do marta 2024. godine i procenjuje se da će uštedeti oko 60 milijardi kubnih metara gasa. Savet je u oktobru 2022. uveo izuzetne mere, ograničene na vreme, sa ciljem da se smanji potražnja za električnom energijom i preraspodele izuzetno visoki prihodi od energetskog sektora do konačnih kupaca.

Uredbom je postavljen cilj smanjenja ukupne potražnje za električnom energijom za 10 odsto i za najmanje pet odsto tokom vršnih sati. Mada je smanjenje potražnje tokom vršnih sati ostvareno, smanjenje ukupne potrošnje električne energije za 10 odsto predstavljalo je izazov za zemlje članice.

Pad potrošnje gasa

Posle odluke EU o dobrovoljnom smanjenju energije postavljene u avgustu 2022. godine, potrošnja gasa pala je za više od 18 odsto u 2022. i 2023. godini u odnosu na prethodnih pet godina, što je iznad postavljenog cilja od 15 odsto.

Evropska komisija smatra da bi, ako se smanjenje potrošnje ne postigne po planu, to moglo negativno da utiče na punjenje podzemnih ležišta i da poveća nivo i volatilnost cena gasa.

Zemlje članice sprovele su razne mere za smanjenje potrošnje energije i dobrovoljno smanjenje potražnje za gasom.

Prema analizi Udruženja inteligentne energije, postoje četiri kategorije zemalja u zavisnosti od toga kako se dobrovoljno pridržavaju.

Zemlje sa strogim merama za uštedu energije

Prva kategorija uključuje Nemačku, Italiju, Francusku, Portugal i Španiju, koje imaju najsnažnije mere energetske efikasnosti za potrošače domaćinstava. Samo ovih pet zemalja pokrivalo je više od 60 odsto potražnje EU za gasom u 2021.

Zemlje sa blažim merama uštede energije

To je grupa u kojoj su zemlje uvele obavezne mere za smanjenje potrošnje gasa i električne energije u samo jednom sektoru, gotovo uvek javnom, zajedno sa dobrovoljnim merama za preduzeća i građane.

U Holandiji se obavezujuće mere primenjuju samo na privatni sektor. Belgija, Grčka, Irska, Kipar i Slovenija uvele su neke mere već u leto 2022. U Mađarskoj i Litvaniji mere su uvedene u septembru, a u Poljskoj tek u decembru 2022.

Zemlje koje su samo preporučile dobrovoljne mere

Hrvatska, Češka, Danska, Finska, Luksemburg, Malta, Slovačka, Švedska i Estonija fokusirale su se samo na dobrovoljne mere sprovedene kroz kampanje informisanja javnosti koje su se delimično odigrale u leto 2022. godine (Hrvatska, Češka, Finska i Malta) i delom samo početkom jeseni 2022. godine (Austrija, Danska, Luksemburg) ili čak kasnije (Estonija, Švedska i Slovačka).

Zemlje koje nisu preduzele dobrovoljne mere smanjenja energije

Bugarska, Letonija i Rumunija nisu sprovele nikakve dobrovoljne mere za smanjenje energije.

Letonija možda nije osetila potrebu da usvoji mere za uštedu gasa, jer potrošnja gasa u Letoniji opada već 10 godina: povećano smanjenje u 2022. godini podstaknuto je visokim cenama (ali istovremeno i smanjenim ekološkim komforom), kao i uštedom energije ostvarenom smanjenjem radnog vremena i povećanjem rada od kuće.

Slično tome, u Bugarskoj se smanjenje potrošnje energije pripisuje isključivo blažim zimskim temperaturama i visokim cenama gasa.

Rumunija nije preduzela nikakve mere da dobrovoljno smanji potrošnju energije, pravdajući se da je nivo potrošnje električne energije već među najnižim po osobi u Evropi.

To opravdanje je potpuno pogrešno, jer je, zapravo, nizak nivo potrošnje posledica energetskog siromaštva u Rumuniji i nepravilnih ekoloških uslova u kojima živi oko 39 odsto Rumuna.

Burduja predviđa povećanje potrošnje gasa

Naime, posle Saveta EU u martu – kada je preporuka produžena do 25. marta 2025. godine, ministar energetike Sebastijan Burduja rekao je da Bukurešt čak razmišlja o povećanju potrošnje gasa.

Rumunija ne predviđa smanjenje potrošnje gasa, računajući na njeno pokrivanje iz sopstvenih izvora proizvodnje, „još više od 2027. godine, nakon ulaska u realizaciju projekta Neptun Dip (Neptun Deep), što će našu zemlju učiniti prvim proizvođačem gasa u EU“, rekao je ministar energetike.

Ukazao je na to da je sporazum na nivou Saveta preporuka, a ne obaveza, u kontekstu potrebe nekih evropskih država da smanje zavisnost od ruskog gasa.

Izvor: Euractiv