Evropa će nastaviti sa eksploatacijom magnezijuma po prvi put posle više od decenije, jer EU nastoji da smanji svoje oslanjanje na uvoz kritične sirovine iz Kine. Naime, Rumunija, članica EU, nedavno je dala koncesiju za rudarstvo bukureštanskoj kompaniji Verde Magnesium, koju finansijski podržava američka kompanija Amerocap.

Verde planira da uloži milijardu dolara u napušteni rudnik magnezijuma u blizini rumunskog grada Oradea, kao i u izgradnju postrojenja za preradu i recikliranje aluminijuma, upotrebom obnovljivih izvora energije.

Poremećaj u uvozu magnezijuma iz Kine

EU uvozi više od 90% svojih potreba za magnezijumom iz Kine, neophodnog za proizvodnju lakih legura aluminijuma koje se koriste u vozilima i ambalaži.

U evropskoj industriji aluminijuma došlo je do ozbiljnog poremećaja 2022. godine zbog privremenog zaustavljanja proizvodnje u Kini, nakon eksplozije cena energije. To je predstavljalo i upozorenja da bi moglo doći i do zatvaranja fabrika u EU.

Bernd Martens, predsednik kompanije Verde Magnesium, rekao je da će rumunski rudnik i fabrika pomoći EU da postigne veću nezavisnost u metalima koji su vitalni za zelenu tranziciju.

„Evropski industrijski sektor ima neodložnu potrebu za kontinuiranim snabdevanjem esencijalnim i strateškim metalima, posebno onim sa nižim ugljeničnim otiskom, u odnosu na količine iz trenutnog uvoza. To je značajan doprinos tranziciji Evrope ka ekonomiji koja je ugljenično neutralna“, rekao je Martens.

Početak proizvodnje 2027.

Verde će koristiti rudnik magnezijuma koji je zatvoren 2014. godine – u to vreme poslednji operativni u Evropi. Plan je da proizvodnja počne do kraja 2027. i dostigne 90.000 tona godišnje, što je 50% potražnje EU ili 9% svetske proizvodnje.

S obzirom da je Evropska alijansa za sirovine – industrijska mreža koju podržava Evropska komisija – proglasila investiciju od velikog značaja, pomenuta kompanija će verovatno biti finansirana od strane EU.

Oko 87 odsto globalne ponude magnezijuma i 95 odsto evropske potrošnje dolazi iz Kine, koja je naglo smanjila proizvodnju u cilju uštede usled rasta cene struje.

EU je postavila ambiciozne ciljeve kroz Zakon o osnovnim sirovinama. Do 2030. želi da sama izvuče 10% potrošnje esencijalnih minerala u EU, sama preradi 40% i reciklira 15%.

Ekološke organizacije

Zakon olakšava izdavanje dozvola i daje prioritet finansiranju za strateške projekte, ali je kritikovan zbog obezbeđivanja manjih sredstava za projekte, u poređenju sa SAD.

Martens je izrazio uverenje da će se eksploatacija magnezijuma nastaviti, uprkos lokalnom protivljenju i ekološkim problemima koji su mučili prethodne projekte.

U martu, Rumunija je dobila međunarodni arbitražni spor koji je pokrenula kanadska rudarska kompanija Gabriel Resources, koja je tražila 4,4 milijarde dolara odštete, jer su njen projekat rudnika zlata blokirale ekološke organizacije.

Izvor: Rador