Rumunski Robin Hud zaradio bogatstvo na izvozu mulja

Danijel Boldor je za rumunsko tužilaštvo kriminalac koji se obogatio izvozeći mulj za koji je tvrdio da je koncentrat vrednih metala. Za svoje sunarodnike Rome, on je heroj koji ih je spasao bede. Za deo rumunske javnosti, „kontroverzni biznismen“ je „ekološki“ Robin Hud, jer je vratio đubre onima koji su od Rumunije napravili deponiju.

Prema rumunskom tužilaštvu Danijel Boldor je kriminalac koji se obogatio izvozeći mulj za koji je tvrdio da je koncentrat vrednih metala. Za svoje sunarodnike Rome, on je heroj koji ih je spasao bede. Za deo rumunske javnosti, „kontroverzni biznismen“ je „ekološki“ Robin Hud, jer je vratio đubre onima koji su od Rumunije napravili deponiju.

Ove godine se očekuje pravosnažna presuda u postupku koji je 2018. godine pokrenulo javno tužilaštvo u rumunskom gradu Konstanci protiv Danijela Boldora, osumnjičenog za pranje novca, carinsku prevaru, falsifikovanje dokumenata, prikupljanje i transport opasnog otpada i utaju poreza. Ukoliko bude osuđen, Boldoru preti kazna do deset godina zatvora za navedena krivična dela, koja na prvi pogled deluju kao tipična biografija još jednog u nizu „kontroverznih biznismena“.

Postoji nekoliko verzija

Međutim, ova priča je daleko od tipične i ima nekoliko verzija. Javni tužilac u ovom procesu Teodor Nita, tvrdi da je Danijel Boldor kriminalac koji je izvršio jednu od najvećih prevara u istoriji postkomunističke Rumunije, ali i da je „veoma pametna osoba, čija je najveća veština da se predstavi kao častan čovek“. Nasuprot tome, Boldor je za stanovnike svog rodnog mesta, rudarskog gradića Baja Mare u Transilvaniji gde živi većina Roma, heroj koji je spasao tamošnje ljude teške bede i vratio im dostojanstvo.

Treća verzija prisutna u rumunskoj javnosti predstavlja Boldora kao „ekološkog“ Robina Huda, koji je zajedno sa siromašnima „preveslao“ bogate preokrenuvši tok opasnog otpada. Prema ovoj varijanti, umesto da uvozi, kao i mnogi njegovi sunarodnici u dogovoru sa stranim kompanijama otpad koji je Rumuniju pretvorio u deponiju, on je izvozio gomile beskorisnog transilvanijskog mulja širom sveta. Prodavao ga je stranim kompanijama „pod plaštom“ da su to koncentrati vrednih metala i zaradio bogatstvo ne samo za njega, već i za mnoge svoje komšije.

Četvrta verzija dolazi od samog Danijela Boldora, koji izjavljuje: „Ja nisam ciganski kriminalac, ja sam Ciganin koji je izgradio uspešnu korporaciju svetske klase. Za razliku od evropskih nevladinih organizacija koje insistiraju da nas zovu Romi, a nisu ništa uradili za nas a novac za te projekte staviljaju u svoje džepove, ja sebe i svoju porodicu nazivam Ciganima, ali ovi Cigani ovde voze BMW i žive u luksuznim kućama zahvaljujući meni. Država nije uradila ništa za ove ljude, a sada, pošto sam postao preveliki igrač, državni mafijaši hoće da me izbace iz igre, kako bi nastavili da zarađuju od đubreta kojim su zadavili Rumuniju“.

El Dorado pod smećem

Ova saga o đubretu, u koju se po istu cenu isprepliću patriotizam, korupcija, kriminal i pokazaće se licemerje daleko van granica Rumunije, počinje još sedamdesetih godina prošlog veka. U to vreme, u neposrednoj blizini varošice Bija Mare, državno preduzeće Kuprum, u to vreme najveći metalski kompleks u Evropi, mesečno je prerađivao tone plemenitih ruda, uglavnom zlata i bakara. Posle pada komunističkog režima, od fabrike su ostale samo ruševine zarasle u korov i veliki broj nezaposlenih, koja se prostirala na površini od oko sto fudbalskih terena.

Iz tog razloga mnogi su počeli da odlaze u inostranstvo, što je učinio i Danijel Boldor, koji se sa 24 godine zaputio u Veliku Britaniju 2001. godine. Zaposlio se kao fizički radnik na gradilištima, i na kraju započeo sopstveni građevinski posao. Partneri iz tog perioda opisuju ga kao veoma uspešnog preduzetnika, ali i stisnutog, koji nikada ništa nije otkrio o svojim poslovima. Kao bogati biznismen Boldor se vratio 2011. godine u svoje rodno mesto iz Velike Britanije.

Njegova verzija priče je da je to uradio kako bi brinuo za svoje ostarele i bolesne roditelje. Ubrzo je u razgovoru sa jednim od bivših rudara saznao da se El Dorado krije u močvarnom đubrištu koje okružuje Bija Mare. Naime, sa svakom tonom prerađenog zlata i drugih minerala, nekadašnja fabrika je bacala bar još jednu tonu zemlje koja je sadržala plemenite metale, ali u malim količinama da bi njihovo vađenje bio isplativo uz tadašnju tehnologiju. Kao građevinski izvođač Boldor je znao da trgovci širom sveta traže takve koncentrate rude, koji se najviše koriste u građevinskoj i elektronskoj industriji, naročito u Kini i Južnoj Koreji. Za razliku od normalnog industrijskog otpada, koji u proseku sadrži samo 4 odsto metala, otpad klasifikovan kao koncentrat rude, mora da sadrži najmanje 30 odsto metala.

Boldor je odlučio da se baci na novi posao i da se obogati na ruševinama i blatu. Godine 2013. Otvorio je firmu Exitico SRL, kupio veliki magacin, industrijske mašine i kamione i zaposlio Rome iz svog mesta da za njega izvlače i pakuju otpad koji je on počeo da izvozi kao „metalni koncentrat“ širom sveta.

Svi pošteni

Sam proces trgovine je izgledao ovako. Otkopani otpad je meren, pakovan u posebne vreće i zapečaćen i utovaren na kamione koji su ovaj teret odvozili u luku Konstanca, gde su ga vlasti podvrgle raznim hemijskim ispitivanjima kako bi dobio dozvolu za izvoz. Tokom naredne četiri godine, Boldor je izvezao deset miliona tona takvog otpada u Kinu, Singapur, Makao, Vijetnam, Južnu Koreju, Ujedinjene Arapske Emirate, Južnu Afriku, SAD, Belgiju i Španiju. Svi ovi kupci dobili su laboratorijske rezultate koji potvrđuju da se u koncentratu mulja nalaze veće količine vredne rude.

Prema zvaničnim dokumentima, Boldor je od izuzetnog otpada u pomenutom periodu zaradio više od šest miliona evra. Životni standard u nekada siromašnom rudarskom mestu Bija Mare je naglo skočio, a Boldor se i dalje šeta u trenerkama, iako je u međuvremenu kupio još devet kompanija i nekoliko parcela u Rumuniji, deonice skijalištu u Švajcarskoj i luksuzni stan u Dubaiju.

Problemi su počeli 2016. godine sa teretom koji je spakovan u 123 kontejnera i poslat u Kinu. U papirima je pisalo da je reč o 2.700 tona koncentrata rude koja sadrži 39 odsto bakra. Ali kada su šangajske lučke vlasti pregledale teret, pokazalo se da je to problematično i poslali su ga na dodatna ispitivanja. Nalazi iz kineskih laboratorija su pokazali da je reč o običnom šutu koji je sadržao samo 2 odsto bakra, ali je zato u sebi imao višak arsena i kadmijuma, koji se često nalaze u rudarskom otpadu.

Otpad pod sumnjom

O tome su Kinezi su obavestile rumunske vlasti, koje su naložile javnom tužilaštvu u Konstanci da ispita o čemu se radi. Tužilac Teodor Nita, koji je pokrenuo istragu, kasnije je izjavio da je na prvi pogled sve delovalo besprekorno. Boldor je imao račune u najboljim evropskim bankama, licencu za rad u SAD, zapošljavao je kvalifikovane inženjere od Paname do Turske a klijenti su mu se stalno vraćali.

Ali onda se javio još jedan kupac koji je tvrdio da je prevaren na isti način kao i Kinezi. Roberto Santos, direktor jedne španske kompanije za preradu rude, požalio se da je od Boldora kupio 112 tona koncentrata bakra za koji je platio 120.597 evra. Kada je pošiljka stigla, delovala mu je sumnjivo, a njegove strahove da je u reč o obično đubretu potvrdili su nalazi u španskim laboratorijama. Tražio je svoj novac nazad, ali Boldor mu ga nikad nije vratio i nije se javljao na telefon. Ali su zato počeli da mu se javljaju investitori iz Velike Britanije i SAD koje je Boldor ubedio da uložu u njegov posao, optužujući ga da godinama nisu dobili ni cent od obećane zarade.

Tužilac Teodor Nita je nakon dve godine istrage prikupio dokaze da je otpad koji je izvozio Boldor gomila opasnog otpada, te da firma Exitico SRL ima brojne lažne račune, a 2018. godine je i zvanično podigao optužnicu protiv njega. Boldor, pak, na kraju kaže da će samo on ispasti kriminalac, a svi ostali pošteni, navodeći da se u ovom procesu niko od državnih službenika koji su godinama odobravali njegov izvoz ne tereti. Boldor, takođe tvrdi i da su kineska i španska kompanija koje su ga tužile za prevaru, preprodale njegov otpad dalje širom Azije i Afrike, kao koncentrat vrednih metala.

Izvor: banker.me

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti