Ruski „Meridijan“ čini Evroazijski prostor jačim

Glavno polje aktivnosti projekta “Jedan pojas, jedan put” je Evroazija, gde se sprovode njeni najvažniji projekti kopnenog prevoza, koji su dizajnirani da povežu Kinu sa evropskim zemljama, i time omoguće kineskim proizvodima pristup tržištu Evropske unije. Rusija bi mogla da igra ključnu ulogu u povezivanju Kine i EU. Ukupna dužina autoputa Šangaj-Hamburg je oko 8.500 kilometara, i veruje se da će smanjiti vreme potrebno za isporuku robe između EU i NR Kine za oko pet puta.

Opšte je poznato da je Rusija već dugo zagovornik ideje o evroazijskim integracijama, a projekat koji se na kontinentu najenergičnije sprovodi je kineska transportna infrastruktura i ekonomska inicijativa nazvana “Jedan pojas, jedan put” (eng. One Belt, One Road – OBOR).

OBOR bi trebao da ujedini što veći broj država u jedinstveni ekonomski prostor, u kojem učestvuju gotovo sve države Afrike, dok su Australija, Okeanija i neke države Latinske Amerike uključene u pomorske podprojekte OBOR-a. Međutim, glavno polje aktivnosti OBOR-a i dalje je Evroazija, gde se sprovode njeni najvažniji projekti kopnenog prevoza, koji su dizajnirani da povežu Kinu sa evropskim zemljama, i time omoguće kineskim proizvodima pristup tržištu Evropske unije (EU). Do ovog trenutka, većina robe između Kine i EU prevožena je morem, duž južne obale Evroazije, kroz Malajski moreuz i Suecki kanal. Ova ruta je takođe u sferi interesovanja OBOR-a, u okviru potprojekta pod nazivom „Pomorski put svile 21. veka“, međutim razvoj kopnenih puteva do Evrope i dalje je veoma važan za NR Kinu. Pomorski transport je neophodan za neke vrste tereta, ali ako se teret može isporučiti kopnom, kopneni transport je mnogo brži, a u većini slučajeva je jeftiniji.

Rusija bi mogla da igra ključnu ulogu u povezivanju Kine i EU. Putničke rute iz mnogih azijskih regiona mogu proći kroz ogromnu teritoriju Ruske Federacije, protežući se od zapada ka istoku, sve do granica EU. Ako rute putovanja iz NR Kine zaobiđu Rusku Federaciju, tada bi, na putu do EU vozovi i automobili iz Kine morali da pređu mnogo veći broj nacionalnih granica, što zahteva mnogo različitih formalnosti i povećava izgubljeno vreme i finansijske troškove . Dakle, činjenica da je Ruska Federacija okrenuta saradnji sa Kinom i da je zagovornik OBOR-a i evroazijske integracije u celini, može se smatrati velikom srećom za Kinu.

Treba podsetiti da već postoji jedna kopnena ruta iz Istočne Azije koja vodi u Evropu kroz Rusiju: čuvena Transsibirska železnica, koja prolazi praktično kroz celu teritoriju Rusije. Davno je integrisana u transportni sistem OBOR-a. Međutim, da bi se njom došlo do Evrope iz kineskih trgovinskih centara poput Pekinga ili Šangaja, potrebno je napraviti određeni „zaobilazni put“. Kini je potreban kraći put. Pored toga, teško je uspostaviti tako gust raspored železničkog saobraćaja, kao što ima saobraćaj motornih vozila. Železnica ima širok spektar primene i najprikladnija je za transport velikih količina robe. Međutim, drumski transport je pogodniji za veliki protok malih pošiljaka. Pored toga, drumski transport nije, poput voza, toliko usko vezan za određenu rutu, i može se prilagoditi ako je potrebno. To znači da su sa današnjim tesnim rokovima i složenom logistikom, železnice veoma korisne kao dopuna drumskom prevozu.

Projekat rute motornih vozila od Kine do Evrope, koja prolazi kroz Rusiju već je pripremljen i poznat je već nekoliko godina kao autoput Šangaj-Hamburg; počev od Kine, trebalo bi da ide kroz Kazahstan, Rusiju, Belorusiju i Poljsku, sa završetkom u Nemačkoj.

Ruska deonica ovog autoputa za motorna vozila nazvana je „Meridijan“. Trebao bi da krene od rusko-kazahstanskog graničnog prelaza Sagarčin i  da se kreće u pravcu severozapada kroz provincije Ruske Federacije: Orenburg, Samara, Saratov, Tambov, Lipeck, Orel, Brjanska i Smolenska. Biće dugačak oko 2.000 kilometara, dok je ukupna dužina autoputa Šangaj-Hamburg oko 8.500 kilometara. Autoput će se sastojati od postojećih puteva i novih deonica, izgrađenih za potrebe povezivanja u jedinstvenu trasu.

Veruje se da će autoput Šangaj-Hamburg smanjiti vreme potrebno za isporuku robe između EU i NR Kine za oko pet puta.

Neki stručnjaci kažu da će projekat Meridijan, Ruskoj Federaciji omogućiti samo zaradu od robe u tranzitu i neće doneti veliku korist za njene domaće transportne rute, jer će autoput zaobići glavne ruske gradove.

Međutim, moguće postoje i oprečna mišljenja: ruskim kompanijama su takođe potrebne transportne rute koje saobraćaju između južnih i severozapadnih regiona zemlje, pa će među ruskim prevoznicima najverovatnije biti i onih koji će postati ljubitelji meridijanske rute.

Jedan od važnijih doprinosa razvoju ruske transportne infrastrukture jeste činjenica da je u okviru ovog projekta u ruskoj provinciji Saratov, predviđena izgradnja novog mosta preko reke Volge, jedne od najširih reka u zemlji.

Zanimljivo je da će put za motorna vozila biti pretvoren u put sa naplatom putarine. To znači da će, pored prihoda vezanih za razvoj teretnog transporta i trgovinu, „Meridijan“ biti profitabilan i samom upotrebom. Takođe treba uzeti u obzir da autoput od 2.000 kilometara, pored samog asfaltnog puta, zahteva stvaranje infrastrukture za udobne i bezbedne uslove saobraćaja. Ova infrastruktura podrazumeva benzinske pumpe, motele, ugostiteljske objekte, servise, prodavnice rezervnih delova itd. To znači da se put Meridijan, čitavom svojom dužinom, može smatrati ogromnim poslovnim centrom, u kojem će brojne kompanije moći da ponude svoje usluge, donoseći prihode privredi na saveznom i regionalnom nivou i stvarajući mnoga radna mesta. Ne iznenađuje što je projekat autoputa Meridijan uključen u Sveobuhvatni plan za modernizaciju i proširenje infrastrukture do 2024. godine, koji je ruska vlada odobrila 2018. godine. Trošak projekta je veći od 8 milijardi dolara.

Kakve god bile finansijske perspektive projekta Meridijan, treba imati na umu da će ovaj put, osmišljen da poveže Kinu sa Evropskom unijom, takođe povezati Kazahstan, Rusiju i Belorusiju – tri države partnere u Evroazijskom Ekonomskom Savezu – EAES (eng Eurasian Economic Union – EAEU) i Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti – ODKB (eng. Collective Security Treaty Organization – CSTO). Bez obzira u kom pravcu se bude kretala kinesko-evropska trgovina, ove tri zemlje će moći da koriste novi put za jačanje saradnje u raznim oblastima, uključujući i one koje prevazilaze granice trgovinskih i komercijalnih aktivnosti.

Dmitrij Bokarev (Dmitry Bokarev), politički posmatrač, ekskluzivno za internet magazin „New Eastern Outlook“.

Izvor: New Eastern Outlook

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti